Povrtarstvo :

Evo već mnogo godina pratim svoje komšije i pomažem im po baštama. Ne pratim ih ja samo iz proste radoznalosti, već i zbog toga što želim da ponešto pozajmim iz njihove prakse i rada u bašti, i, možda, dođem do nekog korisnog saznanja za sebe.

Do pre nekoliko decenija pasulj se kod nas gajio skoro isključivo uz oslonac, uglavnom kao združeni usev sa kukuruzom. Sa prelaskom na industrijsku poljoprivredu uvezene su niske sorte pasulja i boranije zbog jednostavnije proizvodnje. Međutim, kvalitet prinosa ove biljke gajene uz oslonac daleko je veći i opravdava povećano ulaganje i rad. Najviše se isplati sejati visoke sorte boranije sa širokom mahunom, dok pasulj uz oslonac gaje još samo retki entuzijasti zbog velike konkurencije iz uvoza i oni koji ne žele da rizikuju sa GMO pasuljem iz Argentine.

U poslednje vreme hemijska preduzeća (azotare) uporno nude baštovanima i farmerima takozvano „biođubrivo“. Specijalisti – agronomi sa visokim naučnim zvanjima daju tom „biođubrivu“ visoke ocene i preporučuju ga „za sve oblike zemljišta“. Ova đubriva se proizvode uglavnom od treseta ekstraktiranjem humusnih kiselina, koje sadrže mnoge hemijske sastojke, korisne za rast i razvoj biljaka...

Ovaj naslov je vrlo važan kao objašnjenje povrtarima, koji žele da imaju uvek rodnu baštu, bez mnogo truda oko obrade samog zemljišta i oko suzbijanja korova, koji zagorčava život mnogih zemljoradnika.

Vrlo veliki broj poljoprivrednika misli da je humus, kompost ili trulež. Znajući, pritom, da je humus garant plodnosti zemlje, zemljoradnici nastoje da unesu u zemljište što je moguće više komposta ili stajnjaka, a mnogi uz to dodaju još i mineralno „gnojivo“ (navodnici su upotrebljeni zato što je mineralna hemija otrov za zemlju i uništitelj humusa).