Jedna od glavnih karakteristika porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, posebno idući prema jugu, jeste mali posed – prosečne veličine 3 hektara- uz prosečnu veličinu parcele od svega 0,3 hektara. Organizovanje proizvodnje na tako malom i razuđenom posedu nosi sa sobom niz problema: neracionalna upotrba mehanizacije, nemogućnost primene savremenije agrotehnike, problemi nabavke repromaterijala, još veći problemi u plasmanu eventualnih tržnih viškova itd.