Повртарство :

Веома отпоран коренасти усев који се доста дуго развија. Потребни су му хладни,влажни услови. Наранџасти меснати корен изузетног слаткастог укуса може да се остави у земљишту до краја године и вади на јесен и зиму.

Зелена салата (Lactuca sativa L.), једногодишња биљка из фамилије главочика (Asteraceae), гаји се због укусног лишћа и главица. Пријатан укус салате потиче од лактуцина – млечног сока који отвара апетит и помаже варење. Свежа салата садржи: угљене хидрате(2,5%), протеине(1,2%), уља(0,2%), целулозе и минерала око 0,5%, а од минерала најбогатија је калијумом.Поред калијума свежа салата садржи калцијум, гвожђе, манган, магнезијум, јод, кобалт, никл, силицијум и бакар. Од витамина највише има витамина C, каротина, витамина групе B и нешто мање витамина Е.

Свако годишње доба идеално је како бисмо наш организам припремили за повећане активности и напоре, те га одржавали у доброј форми, опскрбљујући га вредним нутријентима. Зато, без обзира на годишње доба, препоручује се сезонско поврће као што је: спанаћ, блитва, брокула, карфиол, празилук, кељ, млади лук и остало поврће као целер, цвекла, шаргарепа итд. Поврће у исхрани је природни извор витамина и енергије, а правилним избором и количинама, не утиче на повећање телесне тежине!

Приликом производње купусњача (купус, кељ, келераба, карфиол, броколи) посебну пажњу треба обратити захтевима према земљишту, светлости, води и температури.

Иако се за сетву препоручује квалитетно декларисано семе, веома често повртари сами производе семе, тј. одабирајући најквалитетније, највеће и најзрелије плодове и од њих остављају семе за наредну годину. Ако сами производимо семе поврћа, пре сетве обавезно проверити енергију клијања, односно укупну клијавост семена.