Zemlja :

U novembru se nastavljaju i završavaju obimni jesenji radovi, pre svega berba kukuruza i setva ozime pšenice. Ove radove treba ubrzati zbog opasnosti od dugih jesenjih kiša, mrazeva i snega. Svako čekanje predstavlja rizik.

Pored mnogobrojnih faktora koji utiču na sušenje kajsije, svakako je jedan od najznačajnijih i uticaj niskih temperatura u toku zimskog i prolećnog perioda. Da bi se sprečilo prevremeno sušenje već zasađenih mladih nisko kalemljenih stabala kajsije treba u toku zimskih meseci (novembar-januar) omotati debla (od zemlje do ramenih grana) papirnim omotačem.

Gajenje divljih svinja u ograđenim prostorima u našoj zemlji se primenjuje već dve decenije. Praćenjem rezultata dobijenih na ovaj način gajenja došlo se do saznanja da su postizani povoljni ekonomski efekti. U nekim lovištima gde je postojao organizovani intenzivni uzgoj divljih svinja primenjivana je varijanta gajenja divljih svinja sa svrhom produkcije mesa divljači. Cilj ovakvog načina gajenja divlje svinje je da se dobije što veća količina mesa po jedinici površine. Poželjno je da farme budu u blizini lovišta.

Jestiva loboda, Atriplex hortensis je povrće iz porodice Amaranthaceae, potporodica Chenopodioideae. To je rod s velikim varijacijama u vrstama i široke rasprostranjenosti. Mnoge vrste iz tog roda su jestive, a najomiljenija ja vrsta Atriplex hortensis koja se još naziva jestiva loboda, planinski spanać, francuski spanać.

Pčelinja društva moraju biti dobro zaštićena od niskih temperatura, jakih zimskih vetrova i vlage. Utopljavanje društava vrši se odozgo, da se topao vaduh ne bi gubio i u tu svrhu novinski papir je vrlo dobro rešenje jer je jako dobar izolator. U toku zime treba paziti na to da pčele imaju dovoljno svežeg vazduha, jer se događa da mrtve pčele zatvore leta i onemoguće pravilnu ventilaciju.Zato mrtve pčele treba povremeno odstranjivati kako bi se višak vlage odveo iz košnice.