Istorija :

Srbi su u prošlosti veoma poštovali instituciju razmene rada i pomoći drugima. Jedan od vidova te pomoći bila je moba, zahvaljujući kojoj je svaki član zajednice mogao uspešno da obavi najvažnije praktične poslove i tako obezbedi opstanak svoje porodice. Etnološka nauka mobu objašnjava kao običaj udruživanja rada ili običaj racionalne raspodele ljudskog rada u srpskim seljačkim zajednicama koje su imale specifičnu ekonomsku organizaciju.

Graditi kuću na drumu, kako to opisuje Jovan Cvijić definišući prostor na kom je nastajala Srbija, nije značilo samo stalni udar osvajača već kontinuirani uticaj različitih stilova, sintezu Istoka i Zapada, Severa i Juga.

Podići spomenik preminulom pretku i na taj način obeležiti njegovo poslednje prebivalište jedna je od najznačajnijih obaveza potomstva u našem narodu. Još veću odgovornost predstavlja podizanje krajputaša – večne kuće za dušu mrtvog čije se telo ne može pronaći kako bi bilo sahranjeno, jer duša bez spomenika u kom bi otpočinula biva zauvek prokleta u bespuću večnog zaborava.

Nekada je u gotovo svakom srpskom selu postojalo jedno drvo –svetilište. Takvo drvo se zvalo "zapis", zbog toga što je na njemu bio urezan ili zapisan krst i bilo je osveštano. Drvo-zapis nalazilo se u centru sela i bilo je glavno kultno mesto. Njegova uloga posebno je istaknuta u vreme obeležavanja seoske slave –zavetine, kada su se na tom mestu okupljali seljani kao u crkvi.

Običaj nošenja nakita kod Srba imao je u prošlosti dvojaku ulogu: estetsku i simboličnu. Nakit je korišćen kako da ulepša osobu koja ga nosi, tako i da ukaže na njen položaj, stalež i religioznu pripadnost. Simbolika nakita kod žena imala je naročito značenje u periodu njene pripreme za udaju, kada se značajno menjao njen društveni status.