Изговарам седамнаести пут, тог дана. Сада већ намрштена, док продавачица покушава да ми поред папирне ували И пластичну кесу. За један мали кроасан. Који ћу одмах појести. Нуди ми ту кесу као да ми чини услугу, уз осмех, брижно. И без трунке имања појма. “Па како ћете овако?”, покушава још једном да ме увери да ми кеса ипак треба.