Odavno se o protivgradnoj zaštiti nije pričalo toliko kao ovog leta. Nažalost - sve su to bili razgovori s povodom. Meteorološka statistika pokazuje da grad pada sve ćešće i sve više, a globalne klimatske promene idu u prilog prognozama da će se taj trend nastaviti još dugi niz godina.


Samim tim i izbor najefikasnijeg sistema protivgradne zaštite postaje aktuelniji nego ikad. Već na prvi pogled je jasno da osiguranje kod osiguravajućih društava samo sanira posledice, da se ne može vratiti kupac koga smo izgubili za tu godinu ili trajno, niti se može nadoknaditi umanjeni rod u narednoj godini, ukoliko se radi o ozbiljnijim oštećenjima od grada.


Efikasnost teritorijalne zaštite protivgradnim raketama je odavno pod znakom pitanja. U novije vreme se kod nas spominje i sistem neutralisanja gradonosnih oblaka dejstvom iz aviona, ali u svakom slučaju ostaje večito pitanje - da li će baš moj voćnjak biti zaštićen?



Dokle ovako?













Sve su to "teme i dileme" koje su u razvijenim voćarskim regionima odavno razrešene na najsigurniji i najjednostavniji način. Tamošnji uzgajivači su svoje plantaže prekrili protivgradnim mrežama i u tome pronašli sigurnu i trajnu i zaštitu i računicu. Zato ćemo se malo detaljnije pozabaviti upravo ovim vidom protivgradne zaštite, koji je i naša Vlada prepoznala kao najefikasniji i uvrstila ga u spisak poljoprivredne opreme za koju se odobravaju bespovratna podsticajna sredstva.



Sistem protivgradnih mreža


Radi se o konstrukciji sastavljenoj od stubova, rešetkasto raspoređenih po celoj plantaži, međusobno uvezanih sistemom sajli, ankera, držača, zatezača itd koji se na kraju prekriva mrežama čija je osnovna funkcija da mehanički zaštite vaše plantaže od grada. U zimskom periodu mreže su skupljene i pričvršćene za sajle koje se nalaze iznad svakog reda.


U proleće, kada smo sigurni da snežnih padavina više neće biti, mreže se šire i međusobno spajaju posebnim kopčama. Spajanje se vrši tačkasto, na svakih nekoliko metara, tako da između spojnih mesta ostaju prorezi kroz koje se grad sliva u sredinu međurednog prostora. U pitanju je, dakle, relativno glomazan, ali apsolutno siguran sistem zaštite kojim se jednostavno rukuje i koji ne zahteva nikakvo održavanje.


Same mreže su načinjene od materijala proizvodenog na bazi polietilena. U praksi su najzastupljenije crne, ali se, sporadično mogu sresti i sive i bele mreže. One se, osim po boji, međusobno razlikuju i po hemijskom sastavu, odnosno po trajnosti. Na našim geografskim širinama je najuputnije koristiti crne mreže koje su ujedno i najotpornije i čija trajnost prevazilazi vek trajanja jednog voćnjaka.



Stubovi


Putujući kroz evropske voćarske regione, na prvi pogled zapažamo dve stvari. Prvo, postoje krajevi u kojima je skoro 90% površina prekriveno mrežama i drugo, za podršku se koriste dve vrste stubova: betonski i drveni. Betonski stubovi nalaze primenu pre svega na čvrstom i u osnovi stenovitom tlu, kakvo je u predelima koje gravitira Mediteranu. U srednjoj Evropi i na zemljištima kakva su u Srbiji, betonski stubovi bi vremenom mogli polako početi da tonu. Osim toga, eventualne zakasnele snežne padavine na već raširene mreže, dovele bi do ekstremnih opterećenja sistema, pa bi se moglo dogoditi da se pojedini betonski stubovi polome. Naročito oni koji se opterete na smicanje ili savijanje.


Kod drvenih stubova takve opasnosti su isključene i oni su za naše prilike optimalno rešenje. Najbolji drveni stubovi se prave se od impregniranih stabala ariša ili bora, pri čemu je važno da se njihova impregnacija obavi tehnološki tačno i dosledno. Najpre pod visokim pritiskom, a zatim u vakuumu, posle čega se obavlja proces fiksiranja.


Dobro pripremljeni drveni stubovi traju najmanje 25 godina.


Debljine stubova se najčešće kreće u rasponu 11-16 cm i određuje se na osnovu opterećenja koje stub treba da podnese i mesta koje zauzima u sistemu.
Dužina (visina) stubova u osnovi može biti proizvoljna, određena je visinom stabala i oblikom krošnje i standardno se kreće oko 4m.




Ambijent ispod mreža


Natkrivenost plantaža protivgradnim mrežama dovodi do neznatne zasenčenosti zasada. Šta to znači u praksi? Pre svega, ispod mreža dolazi do blagog ublažavanja temperaturnih ekstrema. Kada spoljne temperature pređu 30 stepeni, temperatura ispod mreže će biti za 2-3 stepena niža. Isto tako, kada su temperature okoline ekstremno niske, one će ispod mreže biti za 2-3 stepena više, što može presudno zaštiti zasade od kasnih prolećnih mrazeva. Pri srednjim vrednostima, temperatura ispod mreža se ne razlikuje od "spoljne" temperature.

Blaga zasenčenost, već sama po sebi, ublažava i pojavu ožegotina. Ovaj efekat se pojačava i činjenicom da mreže, osim izvesne zaštite od prejake osunčanosti, u određenom stepenu smanjuju razliku između najniže (noćne) i najviše dnevne temperature.




Izgradnja sistema


Sistem se projektuje za svaki voćnjak i parcelu posebno, uvažavajući sve specifičnosti terena i samih zasada. Uputno je ceo posao prepustiti stručnjacima koji će ove posebnosti znati da procene i da ih ispoštuju. Idealno bi bilo postaviti mreže pre podizanja novih zasada, jer se tada sistem može koristiti i kao potpora biljkama. Međutim, za podizanje protivgradnih mreža nikad nije kasno i naš je savet, da poučeni iskustvima evropskih voćara, obavezno razmislite o postavljanju mreža na svojim plantažama. Bolje je jedne godine odreći se profita ili odložiti kupovinu neke mašine pa izgraditi svoj sopstveni sistem zaštite od grada. To će vam omogućiti da sa sigrunošću računate na svoj prinos i prihod, da imate svoje stalne kupce i da slobodno ugovarate prodaju unapred. I zato, razrešite dilemu: podignite mreže i umesto da gledate u nebo - spavajte mirno.




Milenko Perišić