(Pyrus communis L.)



Selekcija u oplemenjivanju kruške podrazumeva odabir i stvaranje novih genotipova koji raspolažu pozitivnim (boljim) osobinama u odnosu na postojeće sorte. Zahtevi oplemenjivača prema tim karakteristikama su se menjali tokom vremena gajenja kruške, kao vrste. Stvaranje genotipova, visokih pomološko-tehnoloških osobina zavisi od stepena razvoja naučnih oblasti, u prvom redu genetike, biohemije makromolekula, molekularne biologije, fiziologije i dr. Razvoj ovih naučnih disciplina, kao i zahtevi tržišta poljoprivrednih proizvoda, omogućio je da se jasno definišu savremeni ciljevi oplemenjivanja voćaka uopšte:



- stvaranje rodnih sorti visokog kvaliteta ploda;

- selekcija genotipova otpornih prema prouzrokovačima bolesti, štetočinama i nepovonjnim ekološkim uslovima;

- izdvajanje genotipova pogodnih za mehanizovanu berbu plodova, kao i odgovarajućih podloga jabučastih voćaka.



Za uspeh u oplemenjivanju kruške potrebno je raspolagati mnogo većim brojem različitih genotipova, nastalih evolucionim tokom. Otuda je od neprocenjive važnosti i očuvanje postojećih genotipova voćaka nastalih putem prirodne hibridizacije, spontanih mutacija i selekcija.


Rad na selekciji kruške smatra se jednim od najtežih u oplemenjivanju kontinentalnih vrsta voćaka. O tome svedoči mali broj privredno značajnih sorti, stvorenih sistematskim oplemenjivanjem. I pored toga, u mnogim institucijama širom sveta značajna pažnja posvećuje se dobijanju kvalitetnijih sorti od postojećih.


Kruška ima veoma dugu sezonu stone upotrebe, od juna do aprila, a koristi se i za razne vidove industrijske prerade (sokove, kaše, kompote, dečije kaše, marmelade, za sušenje, kao sirovina za spravljanje rakije i sl). Sveži plodovi sadrže: suve materije; ugljene hidrate; organske kiseline; pektine; tanine; celulozu; mineralne materije, vitamine; bojene i aromatične materije i dr.



Najvažniji posebni zadaci selekcije kruške u Srbiji su stvaranje:



- sorti ranijeg sazrevanja, a kvalitetnijih plodova;

- kvalitetnih stonih zimskih sorti kruške;

- pogodnih sorata za industrijsku preradu koje sazrevaju posle Vilijamovke

- sorti otpornih prema prouzrokovačima bolesti( Venturia pirina, Erwinia amylovora)i kruškinoj buvi (Psylla pyri).



Sorte kruške u plantažnim zasadima naše zemlje uglavnom se nalaze u proizvodnom sortimentu ostalih zemalja sa optimalnim uslovima za njihovo gajenje. Karakterišu se velikom starošću, a neke od njih se nalaze u proizvodnji preko 200 godina (pr. vilijamovka). To ukazuje na činjenicu da one polnom hibridizacijom ( spontanom i veštačkom) i somatskim mutacijama nisu do sada ispoljile određen viši stepen varijacija u pozitivnim osobinama i promenama kvaliteta, a ukoliko i jesu do izražaja, uglavnom, dolaze određene promene u boji pokožice (primer sorte crvena vilijamovka, starkrimson i dr). Ostale osobine su uglavnom ostale na nivou postanka određene sorte, odnosno nisu se dokazale, očekivano, značajno boljim).


Ova stabilnost genotipova današnjih sorti ukazuje na činjenicu da klonskom selekcijom ne bi trebalo očekivati velike uspehe u oplemenjivanju kruške, kao vrste.Takođe ni polna hibridizacija ne može u kratkom periodu dovesti do velikih dostignuća. Zbog toga trebalo bi imati veliki broj potomstva iz malobrojnih kombinacija ukrštanja.


U cilju dobijanja otpornih formi trebalo bi izbegavati direktna ukrštanja između divlje vrste i sorte, jer se u tom slučaju dobija potomstvo čiji su plodovi vrlo slabog kvaliteta zbog dominantnosti osobina divljih vrsta. Zato se preporučuje ukrštanje između više ili manje otpornih vrsta, od čijih kombinacija se može očekivati potomstvo sa određenim kvalitetom plodova, pa tek onda vršiti ukrštanje sa pogodno izabranim sortama.


Poslednjih godina kod nas se podižu zasadi krušaka sa vrlo ranim i ranim sortama, često samo sa jednom ili dve sorte, radi obezbeđenja tržišne proizvodnje. Tom prilikom se, praktično, ne vodi računa o njihovoj međusobnoj oplodnji, pogotovu kada se na jednom mestu gaji mali broj neodgovarajućih sorti. Tada se i očekivana rodnost zasada dovodi u pitanje, a jedan od osnovnih razloga za to je što su praktično sve sorte krušaka autoinkompatibilne (odnosno samobesplodne) i što se među pojedinim sortama javlja jednostrana ili recipročna interinkompatibilnost (međubesplodnost). Upravo zato se poseban značaj mora posvetiti pravilnom izboru i broju sorti oprašivača kruške u zasadu.




Mr Branko Tanasković