Slatki plodovi kupine su bogati vitaminima i mineralima.Ali možete praviti i KUPINOVO VINO-veoma traženo i cenjeno zbog lekovitih osobina.Od jagodičastog voća mogu se spraviti veoma cenjena stona i desertna vina.
Šira jagodičstog voća se karakteriše velikim sadržajem kiselina, pa se koriguje u smislu smanjenja istih. Ovo je neophodno, jer bi vino dobijeno od šire sa nekorigovanom kiselošću bilo na ukus jako kiselo i neharmonično. Korekcija kiselina se vrši delimičnim razblaživanjem šire vodom. Međutim, dodavanjem određene količine vode smanjuje se sadržaj kiselina, ali i šećera. Iz navedenog razloga širi se ne dodaje samo voda, već i određena količina šećera, u zavisnosti od toga da li se spravlja stono ili desertno vino.
Zbog niske otkupne cene i nemogućnosti plasmana plodova, proizvodnja kupinovog vina ima najviše opravdanja i perspektive. Vino od kupina se proizvodi od zrelih, tamno obojenih šumskih ili domaćih kupina u koje možemo, radi arome, dodati maline.
Za spravljanje vina koristi se kljuk kupina, koji obično fermentira (previre) 2-3 dana. Nakon muljanja, vrši se sumporisanje kljuka sa 15 g vinobrana na 100 kg kljuka, kao i korekcija šećera i kiselina. Stono vino od kupina je suvo vino, bez ostatka šećera, u čiji prosečni sastav ulazi oko 12% alkohola i svega do 0.3% neprevrelog šećera. Sadržaj ukupnih kiselina se koriguje do 0.7%.
Sprema se na sledeći način:
na 100 l soka kupina bez taloga treba dodati 39 kg šećera i 80 l vode, tako da je kupinov sok doslađen do 22% šećera, a kiseline razređene do 0.7%. Na ovaj način dobija se 203 l šire od kupina. Šećer rastvorimo u soku, koji prema potrebi zagrejemo do temperature od 18 °S. Šećer dodajemo odjednom ili u dva navrata, tj. ½ do ¾ na početku, a ostatak rastvoren u širi tokom burnog vrenja, tj. oko 3-4 dana od početka vrenja.
https://www.jasminamarkovic.com/index.php
U kupinovu širu možemo dodati živi kvasac radi pospešivanja vrenja. Matični kvasac koji ćemo dodati pripremamo na sledeći način: 1-2 l kupinovog soka zagrejemo do ključanja. Pošto se sok prohladi dodajemo čistu kulturu selekcionisanog kvasca ili suvi kvasac. Kad počne burno vrenje, dodajemo sok sa kvascem u 50 l kupinove šire, koju, pošto provri možemo postupno dodavati u sudove sa kupinovom širom. Širu od kupina, u koju dodajemo pripremljeni kvasac, potrebno je prethodno slabo zasumporisati i pretočiti s taloga.
Možemo i da ne vršimo pretakanje s taloga, već širu sipamo u sumporisanu burad i balone i tako ostavimo da prevri sama po sebi ili uz dodatak kvasca. Čepom hermetički učvrstimo u otvor na početku vrenja, a najkasnije pri doviranju. Proces vrenja moramo pažljivo pratiti i po završetku sud dopuniti do čepa. Posle 15-20 dana stanje vina ponovo kontrolišemo, a zatim sud ponovo zatvorimo običnim čepom. Za oko 1-2 meseca obavimo prvo pretakanje s taloga u sumporisane sudove. Posle mesec dana, ukoliko se vino nije dovoljno izbistrilo, vršimo drugo pretakanje direktno u flaše ili manje sudove, takođe blago sumporisane. Ako proces samobistrenja vina nije završen, ostavimo ga da se i dalje taloži, ili ga bistrimo određenim bistrilima (tanin, želatin) .
SPRAVLjANjE DESERTNOG VINA OD KUPINA
Desertno vino od kupina sadrži 15% alkohola i 10 % šećera. Proizvodi se tako što se u sok od kupina doda više šećera nego u stono vino. Šira se doslađuje do 24 % šećera. Po završetku vrenja vino sadrži oko 13.5% alkohola i skoro nimalo neprevrelog šećera. Vino se posle drugog pretakanja sladi i dodaje mu se alkohol. Sladi se sa 10 kg šećera i 2.5 l 96% alkohola na 1 hl (100 l). Desertno vino od kupina preporučuje se osobama koje boluju od anemije.
LIKER OD KUPINE
Liker od kupine se spravlja od desertnog kupinovog vina, tako što se njegov sadržaj alkohola poveća na 25 vol. %, a šećer na 20 %. Spravlja se tako što se na 10 l desertnog vina doda 1.5 l alkohola od 96 % i 1.4 kg šećera.
Kocić Svetlana, dipl.ing. voćarstva i vinogradarstva