Najviše se ceni rumeno, crveno, narandžasto i žuto voće (jer najviše sadrži beta-karotin), oporo je i kiselo. Najpoznatiji su: divlja kruška, divlja jabuka, dunja, oskoruša, mušmula, šumska jagoda, malina, borovnica, drenjina, trnjina, brekinja i dr. Svako voće pojedinačno ili u smeši predstavlja pravi arsenal i bogatstvo zaštitnih materija: vitamina, biljnih kiselina, oporih materija (tanina), raznih korisnih soli i drugih lekovitih sastojaka.



Priprema voćnih sokova

Sveže divlje plodove izgnječiti i sok ocediti. Prokuvati ga da ključa 5—10 minuta i dodati 1 g natrijum-benzoata na litar slatkog voćnog soka. Razlije se u čiste suve boce i čuva na hladnom i tamnom mestu. Ovaj voćni sok je prirodni multivitaminski napitak visoke vrednosti.



Čaj od divljeg voća

Od mešanih plodova suvog divljeg voća se priprema odličan voćni čaj. Svaka vrsta voća se pojedinačno priprema. Opere se, očisti od semenki i sitno iseće. U tankom sloju se suši nekoliko dana na suncu, a zatim se dosuši u pećnici, pazeći da ne pregori. Osušeno voće se hermetički upakuje (jer uvlači vlagu) i čuva na tamnom mestu.

Lišće samoniklog bilja pojedinačno ili u kombinaciji, koristi se umesto poznatog ruskog ili kineskog čaja. Najpoznatije samoniklo bilje za pripremu čaja je: šipak, lišće kupine, šumske jagode, ribizle, maline, ogrozda, lipov cvet i dr.




BOROVNICA (Vaccinium myrtillus L.) – sadrži šećer, pektin, limunsku, jabučnu i ćilibarsku kiselinu, vitamin C, karoten, arbutozid, holin flobatanin i sluzi. Niskog je žbunastog rasta sa plodovima tamnoplave boje, prijatnog i specifičnog ukusa. Plodovi se koriste u svežem, kuvanom i prerađenom stanju kao voćni sok, pekmez i u osušenom stanju.. Od borovnice se pravi i vino.




BREKINjA (Sorbus torminalis L.) – drvo je srednje bujno, visine 12-16 m jako razgranate krune. Cveta u maju i junu, cvetovi su bele boje, skupljeni u cvast-gronju. Plod brekinje je koštunica, najčešće kruškastog oblika smeđe boje, sa svetlim tačkicama, sazreva u septembru. Izuzetno je bogat suvom materijom. Sadrži skrob, šećer, minerale, vitamin C, karotenoid, tanin, pektin i organske kiseline. Plodovi se koriste u ishrani. Sveži plodovi su trpkog ukusa. Posle mrazeva u fazi gnjilosti postaju kašasti, slatki i ukusni.

U tom stanju se koriste za jelo i preradu u pekmez, marmeladu ili kompot. Od osušenih plodova pravilo se i brašno.

Lekovita svojstva: sadrže mnogo tresalovine koja se koristila za smetnje u probavi i zaustavljanje proliva.




BRUSNICA (Vaccinium vitis idaea) – raste u četinarskim i mešovitim lišćarsko-četinarskim šumama, najčešće sa borovnicom (rasprostranjena je u severnoj Evropi, Aziji i Severnoj Americi). Pripada rodu srodnih brusnica: severna brusnica (Vaccinium oxycocus L.) koja ima tamnocrvene, često pegave kisele bobice (rasprostranjena je u Severnoj Americi, Aziji i srednjoj Evropi) i američka brusnica (Vaccinium macrocarpon Aiot.), čiji su plodovi ružičasti do tamnocrveni (rasprostranjena je u severnoistočnom delu SAD).

Plodovi naše brusnice (Vaccinium vitis idaea) su mnogosemene ukusne loptaste, crvene i sjajne bobice, koje su odlična hrana. Beru se krajem leta. Plod sadrži oko 10% ugljenih hidrata, do 7% šećera, organske voćne kiseline (limunska, jabučna, bebzojeva), vitamine (naročito vitamin C) ,glikozide, pektine, tanine, antocijan (boje) katehina, triterpena, minerale koje podstiču apetit, a baktericidne materrije ublažavaju groznicu i mnoge stomačne tegobe. Sirove bobice su vrlo kisele i treba ih koristiti samo kuvane, jer se nakon toga razvije njihov karakteristični prijatno oporokiselkasti ukus. Bobice se koriste sveže, za pripremu kompota, slatkog i soka

Lekovita svojstva: ima antibakterijsko dejstvo, čisti masne naslage u krvnim sudovima, podiže nivo dobrog holesterola (HDL), sok ploda se daje obolelim od groznice, kod lakšeg oblika povišenog krvnog pritiska, proliva, za bolji apetit i pospešivanje izlučivanja mokraće.




DRENjINA (Cornus mas) – sadrži šećer, vitamin C, organske kiseline, glikosalnu kiselinu, tanin, pektin, sluz. Plodovi se koriste usvežem i osušenom stanju.








DUNjA (Cydonia oblonga) – sadrži šećer, masno ulje, jabučnu i limunsku kiselinu, vitamin C, pektin, amigdalin, emulzin, protid i sluz.















DžANARIKA (Prunus cerasifera) – plodovi su manji, crvene, narandžaste ili druge boje, jajastog oblika. Sadrže minerale: dosta kalijuma, fosfora, magnezijuma, vitamine: A (beta karotin), B grupu i vitamin C. Plodovi se koriste za pripremu čorbi, odlični su za zimnicu (naročito kečap).

Lekovita svojstva: deluju laksativno.

Slatka čorba od džanarika (slivenica)

Potrebno:
500g plodova džanarike
3 kašike mlevenog kukuruznog brašna
1 kašika meda
1 veza luka vlašca
so

Priprema:
To je slatko-kisela čorba koja se služi hladna. Zrele plodove staviti u malo vode i kuvati da se potpuno raskuvaju. Propasirati, odvojiti koštice i ljuspe. Ponovo staviti u sud, vratiti na plotnu i umešati fino mleveno kukuruzno brašno razmućeno u hladnoj vodi. Kada provri, dodati vodu do željene gustine malo posoliti i kuvati još nekoliko minuta, a zatim skloniti s plotne. Ohladiti, zasladiti medom i posuti sitno seckanim vlašcem. Služiti hladno sa kriškom bezglutenskog hleba.


Kukuruzni hleb sa džanarikom (pestilj)

Potrebno:
2 kg džanarika
1 kg finog kukuruznog brašna
malo soli

Priprema:
Džanarike staviti u sud i na ugrejanoj plotni srednje temperature ostaviti da provri, da plodovi puste sok. Sud skinuti s plotne i propasirati da se odvoje koštice i ljuske. Tečnu masu staviti ponovo u sud, pustiti da provri i tada umešati kukuruzno brašno i kuvati ga, kao svaki drugi kačamak. Izliti ga u plitke sudove debljine oko 1,5 do 2 cm, staviti na jako sunce i pokriti gazom. Kada se prosusi gornja strana, okrenuti ga na drugu stranu. Treba da dobije zagasitu boju i postane tvrd. Čuvati u hladnoj ostavi ili hladnjaku.




JABUKA DIVLjA (Pyrus malus) – sadrži šećer, pektin, tanin, galotanin, vitamine A, B i C, etarsko ulje fosfor, geraniol, acetaldehid, jabučnu, mravlju, karponsku i limunsku kiselinu. Plod je vrlo kiselog ukusa.




JAGODA šumska (Pyrus malus) – sadrži šećer, vitamin C, katehinski tanin, galotanin, pentozan, flavonoid i etarsko ulje.






KLEKA (Juniperus communis) – plod kleke je bobica koja se koristi kao začin. Miris im je specifičan, prijatno balsamičan, a ukus prvo sladak potom aromatičan. Bobice se beru potpuno zrele (dozrevaju u drugoj godini) i suše u tankom sloju na hladovitoj promaji (nikako na suncu ili u pećnici). Od ploda kleke se priprema i osvežavajuće piće.

Vodnjika

Potrebno:
1 dl (šaka) zrelih klekinja
1 l vode

Priprema:
Drveno bure (ili čabar) napuni se određenom količinom vode i na svaki litar se doda po šaka zrelih klekinja. Sud se ostavi na suncu (ili toplom mestu blizu peći) da klekinje vrenjem uskisnu. Tečnost se procedi u staklene boce i koristi kao osvežavajuće piće.




KRUŠINA, pasjakovina, pasje grožđe (Rhamnus frangula) – plod je jagodičast, naranđaste boje. Sadrži mast, šećer, minerale (magnezijum oksid), izoemodin. vitamine i organske kiseline, tanin, glikofrangulin, gorke materije. Plod krušine sadrži i serotonin, važan za funkciju centralnog nervog sistema.

Lekovita svojstva: redovno konzumiranje utiče na smanjenje stresa i agresivnosti.





KRUŠKA DIVLjA (Pyrus pyraster) – sadrži belančevine, šećer, skrob, pektin, tanin, silicijumsku i fosfornu kiselinu (idealna hrana za mozak), sluz i balastne materije.







KUPINA (Rubus fruticosus) – plod je boba izuzetne dijetske (minimalni sadržaj proteina i masti) i tehnološke vrednosti (sok, sirup, vino, slatko, džem, sirće, rakija). Koristi se u sirovom i prerađenom stanju. U 100 g svežeg ploda sadrži: šećer (ravnomerno fruktozu i glukozu i do 1% saharozu), mineralne materije (50% čini kalijum, zatim kalcijum, fosfor, sumpor i gvožđe prosečno do 1%, provitamin A, vitamine grupe B (B1, B2), vitamin C (prosečno 16 mg), PP, organske kiseline (najveći procenat jabučnu, zatim vinsku, limunsku i oksalnu kiselinu), tanin, pektin, sluzi i visok procenat celuloze.

Lekovita svojstva: svež plod pomaže varenje, efikasan je protiv svih slabosti želuca (naročito u kombinaciji sa crnim vinom, šećerom i cimetom). Sprečava pojavu povraćanja i mučnine. Plod hladi, osvežava i krepi. Sadržaj celuloze štiti protiv zatvora (opstipacije).

Kontraindikacije: kod gihta i kamena u bubregu treba izbegavati konzumiranje kupina, jer oksalna kiselina može pojačavati postojeće tegobe.



Kupinovo vino

Ima veliku zdravstvene važnost: protiv anemije, a u formi toplog napitka veoma je važno sredstvo u lečenju nazeba, influence i bronhijalnog katara.

Potrebno:
10 kg kupina
1 kg šećera (zavisno od slasti kupine)
vinski kvasac (prema uputstvu)

Priprema:
Vino se priprema po tehnologiji dezertnih vina od grožđa (ukus i kvalitet se popravlja dodavanjem određene količine šećera. Kvalitet vina zavisi od prisutne količine organskih kiselina u plodu. Kupine sa plavo obojenim bobicama imaju znatno manje kiselina od crnih ili kultivisanih sorti, pa se ne razređuju vodom. Izmuljanim bobicama (kljuku) dodaje se selekcionisani vinski kvasac i šećer. Ako se ne uskladi odnos kiselina i šećera i ne sprovede kontrolisano vrenje, veliki deo voćnog šećera ne može se pretvoriti u alkohol.


Kupinovača

Potrerbno:
250g zrelih plodova kupine
250g žutog šećera
1 l kvalitetne jake rakije (prepečenice)

Priprema:
U teglu usuti oprane i oceđene plodove kupine, posuti žutim šećerom i preliti rakijom. Teglu povezati gazom i ostaviti da stoji izložena suncu 6-8 nedelja. Posle toga rakiju procediti i uliti i manje flašice i hermetički zatvoriti. Koristi se 1-2 čašice dnevno.




MALINA (Rubus idaeus) – sadrži šećer, pektin (pomaže kod varenja), minerale gvožđa (veoma važan za izgradnju krvi), vitamin A, C, E, limunsku, jabučnu i mravlju kiselinu, tanin i sluzi. Malina se brzo kvari pa se preporučuje da se posle branja odmah utroše ili zamrznu, jer lako propadaju.




MUKINjA (Sorbus aria) – dugovečno drvo srednje visine, kruna je jajastog oblika. Cveta tokom maja belim cvetovima, a u jesen je krase brojni žutocrveni okrugli plodovi (nalik na male jabučice).





MUŠMULA (Mrespilus germanica) – sadrži šećer, pektin, mineralne sastojke, karoten, vitamin C, tanin, jabučnu, vinsku i limunsku kiselinu.





OSKORUŠA (Sorbus domestica) – sadrži šećer, pektin, tanin, karotenoid, vitamin C, organske kiseline (jabučnu, vinsku i limunsku) i gumu.





ŠIPAK, divlja ruža (Rosa canina) — čaj od šipka je najprijatniji, najzdraviji i najlekovitiji. Sadrži tanin, karoten, limunovu i jabučnu kiselinu, šećer, masno ulje, pektin, etarsko ulje i vitamin C. Koristi se zreo plod. Posle berbe plodovima otkinuti peteljku i odrezati cvetnu ložu, a zatim ga osušiti i čuvati u platnenoj vrećici. Pre upotrebe treba ga zdrobiti, jer se na taj način najbolje sačuvaju njegovi lekoviti sastojci (vitamini, minerali, kiseline, tanini i druge korisne materije).
Drugi način sušenja: čim se šipak ubere, oštrim nožem se po polovini uzdužno raseče, odstrani se unutrašnji sadržaj i polutke se osuše u hladovini na promajnom mestu.

Za brzu pripremu, prijatan napitak (manje lekovit) od šipka se može pripremiti tako, što se ista količina celih plodova prelije sa 3 dl ključale vode, poklopi i drži na toplom mestu 15—20 minuta. Nakon toga se ocedi i zasladi.

Klasična priprema čaja: u 2—3 dl ključale vode staviti 1 kašiku zdrobljenog šipka, promešati, poklopiti i tako ostaviti oko 2 sata na toplom mestu. Nakon toga procediti kroz nekoliko strukova čiste gaze ili guste pamučne tkanine i po potrebi zasladiti medom.




ŠLjIVA DIVLjA (Prunus pseudoarmeniaca) – plod je manji od kultivirane, svetlo ljubičaste do tamno crvene boje. Raste samoniklo po šumama. 100 g ima 48 kalorija. Sadrži 14% vode, celuloze, pektina, organislkih kiselina (jabučna, limunska), vitamine C, grupu B i antocijane. Od minerala bogata je kalijem.

U našoj nacionalnoj kuhinji retka su jela u kojima se kombinuje voće sa povrćem, kao i slatko i slano, ali to je stalna konstanta raznih evropskih kuhinja.
Evo nekoliko primera:

– desert, poslužiti kuvane šljive u crvenom vinu sa dodatkom malo šećera. Kada se ohlade umešati sok od limuna.

-- dodatak bezglutenskom hlebu, ispeći u pećnici 200g polovina šljiva (bez koštica), dok se ne naboraju. Ohladiti ih i staviti u testo bezglutenskog hleba. Peći u zagrejanoj pećnici na 200°S da površina hleba porumeni.

– za voćni jogurt, oljuštiti nekoli šljiva, izvaditi koštice, sitno iseckati, umešati u običan jogurt i zasladiti medom.





TREŠNjA DIVLjA (Prunus avium) – potiče od domaće koja je vremenom podivljala i raste samoniklo. Isključivo se javlja kao pojedinačno stablo, ugrožena je i zakonom zaštićena. Plod divlje trešnje je okrugla mesna kištunica, crvene do crnoljubičaste boje, veoma zdravo voće. Plod je nešto kiseliji u odnosu na domaću trešnju. Jede se sveža, pogodna ja za pripremu džema, kompota i sl. U 100 g ploda ima 60 kalorija. Sadrži 80% vode, celuloze, pektina, organskih kiselina (jabučna, limunska, vinska), vitamina C, B i karotina. Od minerala bogata je kalijem.

Napomena: nezrele trešnje sa s tvrdom kožicom treba izbegavati jer su teško probavljive i izazivaju poteškoće organa za probavu. Ne preporučuju se trešnje jesti pre obroka jer njihova lužnata reakcija koči izlučivanje probavnih sokova (naročito otežava probavu mesa). Seme trešnje sadrži glikozid, amigdalin koji razvija otrovnu cijavodičnu kiselinu

Lekovita svojstva ploda (bez koštice): u svežem stanju otklanja fizičku i umnu iscrpljenost, brzo deluju kod neraspoloženja. Peteljke ploda su bogate taninom, gorkim materijama, organskim kiselinama, folinom, šećerom i mineralima,, što omućava izlučivanje mokraće i izbacivanje kamenca iz bubrega i mokraćne bešike.


Čaj od peteljki trešnje

Potrebno:
1 šaka peteljki
1 l vode

Priprema:
U ključalu vodu staviti peteljke, kuvati 2 minute, poklopiti i ostaviti 15 minuta, ocediti u piti u gutljajima u toku dana.




TRNjINA, trnina (Prunus spinosa L.) – zreli plod je koštunica okruglastog oblika tamnoplave boje, do gotovo crne, veličine oko 1 cm, prekrivena beličastom voštanom peteljkom. Zreli plod posle nekoliko promrzavanja gubi oporost i stežućI ukus. Plod sadrži 5-6% invertnog šećera, pektin, 20 mg vitamina C, mnogo tanina, 2% organskih kiselinina (jabučna i dr.) i vodu. Plodovi dozrevaju u avgustu i na granama ostaju sve do proleća. Meso im je zelenkasto, trpko i kiselo, a mogu se jesti kada 2-3 puta promrznu. Plodovi se beru potpuno zreli (gotovo prezreli) i mogu se sušiti u pećnici na temperaturi oko 40-45°S. Nedovoljno osušeni plodovi mogu ubuđati i postati neupotrebljivi. Plodovi trnjine se mogu pripremiti na razne načine: u voćne sokove, komptote, želee, vino, rakiju, sirće, liker ili vrlo ukusan pekmez.

Lekovita svojstva ploda: deluje septično (zbog sadržaja tanina), protiv proliva, isceđen sok deluje na zapaljenu sluznicu organa za varenje, a u obliku kompota dobar je kao tonik.




ZOVA, bazga (Sambucus nigra) – cvet sadrži: sambunogrozid, rutozid, tanin, etarsko ulje, smole, holin, organske kiseline, ruzin kobalt i mineralne sastojke. Plod sadrži: belančevine, tanin, pektin, antocijan, jabučnu i limunsku kiselinu i sluz.
Od cvasti (cveta) zove se priprema sirup, a od potpuno zrelih, ukusnih, crnih (ili tamno ljubičastih) bobica kuva se sok prijatne arome ili džem. U kulinarstvu se od zrelih bobica kuva supa i pravi ukusna kaša.

Napomena: sirove bobice obavezno treba kuvati, jer obiluju otrovnom supstancom koja izaziva mučninu, povraćanje i dijareju.

Obogaćeni sirup od zove

Potrebno:
40 cvetova zove
5 + 2 l vode
50 g limuntusa (5 kesica)
3 + 2 kg šećera
1 kg limuna
5 g konzervansa


Priprema:
U 5 l prokuvane i ohlađene vode umešati limuntus i potopiti krune cvetova zove. Cvetovi treba da stoje u vodi 22-24 sata maksimalno i nekoliko puta u toku dana promešati. Sok zove procediti, usuti 3 kg šećera i mešati da se otopi. Drugo, u 2 l kuvane vode usuti 2 kg šećera i mešati da se otopi. Dodati sok od limuna, kuvati još 2 minuta i ohladiti. Oba sirupa pomešati zajedno, umešati konzervans i sipati u čiste boce. Čuvati na hladnom i tamnom mestu.





Tekst preuzet sa https://www.bezgluten.net/