Na području Pčinjskog okruga, u poslednjih nekoliko godina sve je više interesovanja za gajenje kupine, što je dovelo do podizanja novih zasada. Agroekološki uslovi ovog podneblja odgovaraju kupini i uz primenu preporučenih agrotehničkih i pomotehničkih mera, uspešno se gaji i daje visoke i redovne prinose i odličan kvalitet ploda. U okviru sortimenta najzastupljenija je Čačanska bestrna.


Kupina ima nežne plodove sa neravnomernim sazrevanjem i bez mogućnosti dozrevanja posle berbe. Zbog toga se berba obavlja u više navrata (do 10 navrata) i u zavisnosti od sorte i uslova gajenja može da traje više od 40 dana. Sorte se međusobno razlikuju po dinamici sazrevanja plodova, pa se neke beru svakog drugog ili trećeg dana, dok se neke mogu brati svakih 5 do 6 dana, pa čak i jedanput nedeljno.


U ovu grupu spada većina sorti bez bodlji koje su dominantno zastupljene u našim zasadima. Vreme ili momenat berbe određuje se na osnovu zrelosti i namene plodova kao i načina i dužine transporta. S obzirom na to da plodovi kupine ne mogu da dozrevaju posle berbe, potrebno je berbu organizovati u optimalnom stepenu zrelosti kupine i u zavisnosti od namene. Ukoliko su plodovi namenjeni stonoj potrošnji treba ih brati u punoj zrelosti – kada su najkvalitetniji, najukusniji, najaromatičniji i najobojeniji, ili 1 do 3 dana pre – u zavisnosti od udaljenosti tržišta, odnosno vrste transportnih sredstava. Ukoliko su plodovi namenjeni smrzavanju, odnosno preradi, takođe ih treba brati u punoj zrelosti ili 1-3 dana posle. U oba slučaja plodove kupine ne treba brati ranije, jer ostaju kiseli, manje ukusni i slabije obojeni, niti kasnije od optimalnog vremena za berbu, jer prezreli plodovi su neukusni i brzo propadaju.



Stepen zrelosti kupine za berbu može se odrediti organoleptički (po karakterističnoj intenzivno crnoj, sjajnoj boji pokožice, čvstoći i ukusu mesa ploda) ili nekom hemijskom metodom – na osnovu sadržaja suve materije, šećera, kiselina i njihovog odnosa i dr. Kupinu treba brati po hladovini u jutarnjim ili popodnevnim časovima. Plodovi kupine su sočni i relativno nežni, pa se moraju brati pažljivo. Berba se uglavnom obavlja ručno, obema rukama, na taj način da se dlanovi šake okreću prema gore i prstima plodovi vuku ka sebi. Na dlan istovremeno pada po nekoliko plodova, koji se odmah stavljaju u ambalažu, vodeći računa da budu bez peteljke i čašičnih listića. Napunjenu ambalažu treba odmah skloniti u hladovinu da se plodovi ne bi zagrevali.


Količina kupina koju jedan radnik može obrati zavisi prvenstveno od osobina sorte, rodnosti, krupnoće i od umešnosti berača, ali se za jedan čas može nabrati od 5 do 10 kg. Plodovi kupine za preradu mogu se brati i mehanizovano, pri čemu je učinak 4 ha za jedan radni dan. U toku berbe treba vršiti grubo klasiranje plodova, jer kupina ne podnosi pretresanje. Najbolji plodovi beru se za svežu potrošnju i za duboko zamrzavanje – rolend. Ostali plodovi beru se za preradu (sokovi, koncentrati, vina, i dr.).


Plodovi kupine koji su namenjeni stonoj potrošnji (posebno ako su namenjeni izvozu) obavezno se klasiraju u tri klase: kvalitet ekstra, kvalitet I i kvalitet II, i moraju biti pakovani u odgovarajuću ambalažu. Važno je napomenuti da ambalaža mora da je čista, neškodljiva za ljudsko zdravlje i da je prati propisna deklaracija.




mr Nebojša Mladenović, dipl. ing.