Rodnost voćaka je posledica razvitka voćaka i jedna je od najvažnijih funkcija kojom se odlikuju sve voćne vrste. Dobro poznavanje svih činilaca rodnosti i nerodnosti voćaka je od velikog značaja jer se na tome zasnivaju sve mere kojima se pojačava manifestacija pozitivnih , a sprečava ili ublažuje delovanje negativnih faktora. Formiranje cvetnih začetaka u pupoljcima je dugotrajan i veoma kompleksan morfogeni proces koji neposredno uslovljava rodnost voćaka.


Po pravilu formiranje cvetnih pupoljaka počinje neposredno po prestanku intezivnog porasta letorasta, tj. u periodu od kraja juna kada se obezbede povoljni uslovi za ovaj morfogeni proces. Na formiranje cvetnih pupoljaka utiču uslovi sredine, fitotehnika, podloge,starost i stanje rodnosti voćaka . Tako da se listopadne voćne vrste mogu podeliti u tri grupe:


1. rani početak formiranja cvetnih pupoljaka od treće dekade juna, do pred kraj avgusta( jabuka, kruška, šljiva, trešnja, višnja, breskva, orah, ribizla)




2.srednje pozni početak od polovine avgusta do polovine septembra (kajsija,badem,ogrozd)



3.s poznim početkom cvetanja-od druge polovine septembra do početka oktobra (baštenska jagoda,malina i kupina)


Osim toga razlike postoje i u pogledu sorata, tako da postoji podela na : ranocvetne,srednje rano cvetne,srednje pozno cvetne,i pozno cvetne.


Formiranje cvetnih pupoljaka je moguće samo ako je bujnost voćaka umerena.Preterano bujne voćke su nerodne a isto tako i ako su slabo bujne i iznurene , što znači da se najveće količine organskih materija troše na porast letorasta a ne na formiranje cvetnih pupoljaka.




Snežana Dragićević-Filipović