U našem voćarstvu šljiva, nesumnjivo, zauzima prvo mesto. Govoreći brojkama na nju otpada oko 65%. Što se tiče sortimenta najzastupljenija je sorta požegača, oko 50%, a široko su rasprostranjene i čisto rakijske sorte: crvena ranka, metlaš, trnovača, moravka, piskavac, bele šljive, džanarike, petrovke, mirisavke i druge.




Crvena ranka (Darosavka)

Crvena ranka (Darosavka) je svakako najraširenija domaća rakijska sorta šljiva. Sazreva u prvoj polovini avgusta. Srednje je bujna sorta sa široko piramidalnom krunom. Grane su krte i lako se lome pod teretom roda. Podnosi i nešto lošija i siromašnija zemljišta. Dosta je otporna prema gljivičnim bolestima. Cveta srednje rano, muški sterilna biljka i u prašnicima nema polena. Metlaš, Trnovača i Crnošljiva mogu da posluže kao oprašivači. Vrlo rodna sorta. Plod je sitan (17 g), elipsoidan, sličan Požegači, plavo crven, sočan, prijatnog ukusa. Glođuša je. Daje rakiju dobrog kvaliteta. Može se prerađivati i u pekmez.



Crnošljiva (Pošarka)

Crnošljiva je stara autohtona rakijska sorta šljive valjevskog kraja. Sazreva u trećoj dekadi jula. Stablo je srednje bujno, grane elastične, okruglasto-piramidalnog oblika. Sklona je alternativnom rađanju. Plod je sitan (15 do 16 g), okruglasto-spljošten sa jasno izraženim šavom. Meso je zelenkastožuto, slatko nakiselog ukusa. Koštica je sitna i teško se odvaja od mesa.Koristi se za potrošnju u svežem stanju, nekad se i sušila, a danas se od nje pravi dobra rakija koja služi za kupažu sa drugim sortama. Tolerantna je na sve bolesti šljive, kao i na virus šarke.




dipl. ing. Dragoljub Dragojlović