U jesen se odseku jednogodišnje grančice na 20-30 cm dužine, stratifikuju se u adekvatnoj prostoriji i optimalnim uslovima, a na proleće se sade u naročito pripremljene leje, odnosno parcele na baštenskom zemljištu ili u staklarama na razmaku 40-80 x 10-15 cm. Sađenje se vrši na takvu dubinu da iznad površine zemljšta vire jedan do dva lisna pupoljka iz kojih će se razviti letorasti.


Iz bazalnog dela reznice razvijaju se žile, koristeći rezervne hranjljive materije i specifične (hormnonalne) materije za obrazovanje korena. Dubina sađenja reznica u zavisnosti je od agroklimatskih uslova. Pri uslovima teškog zemljišta sađenje treba vršiti pliće i u kosom položaju da bi se, pri tom, veći deo reznice pokrio zemljom. U uslovima sušnih rejona i lako propustljivih zemljišta sađenje treba da se izvrši na najveću preporučenu dubinu.



Brzina ožiljavanja najveća je kod reznica posađenih u dobro aerirano i redovno navodnjavano zemljište. Ožiljavanje je utoliko sporije i slabije ukoliko su dubina sađenja i aeracija lošiji.


Ukoliko se koriste tzv. reznice sa petom – kratkim delom dvogodišnje grančice u osnovi reznice, ožiljavanje je bolje i lakše. Uloga pete objašnjava se na osnovu nekih ispitivanja kojima je utvrđeno da mesto u kojem se letorast spaja sa grančicom koja ga nosi predstavlja prepreku za kretanje ka korenu materija za obrazovanje žila.




mr Nebojša Mladenović, dipl. ing.