Danas se u svetu sve češće traže i koriste razni alternativni preparati i proizvodi koji pomažu u rešavanju mnogih zdravstvenih problema i koji predstavljaju alternativu za upotrebu antibiotika i drugih preparata hemijskog porekla. Jedan od takvih proizvoda koji je deo zdrave hrane i alternativa za hemijske preparate jeste brusnica - Vaccinium macrocarpon.


Brusnica -Vaccinium macrocarpon je drvenasta i zimzelena puzavica koja pripada porodici biljaka Ericaceae koja voli kiselo zemljište. Plodovi su svetlo, ali i tamno crveni, izrazito kiselog i relativno oporog ukusa bogata antioksidansima, antocijaninima i flavonoidima.


Brusnica ima više sorti, ali najpoznatija i najzastupljenija je sorta Koralle koja se vrlo često nlazi sama u zasadima jer sama vrši samooprašivanje. Nakon 3 do 5 godina (od momenta sadnje) dostiže svoj pun rod od oko 500 grama (leti) do oko 1000/1300 grama (na jesen) po sadnici u jednoj sezoni.







Priprema zemljišta:

Brusnice ne zahtevaju određenu nadmorsku visinu. Na mestu gde će se vršiti sadnja brusnice zemlju treba očistiti od trave i korova, zatim, iskopajte jamu duboku najmanje 20, a najviše 35 cm i u nju stavite TRESET (HUMUS) pH VREDNOSTI od 3 do 6 (idealno je od 4 do 5.5). Treset se delimično (15 – 20%) može pomešati sa piljevinom četinara (ili drugog drveta) ili sa običnim peskom (takođe 15 – 20%). Kao idealan način se u nekim slučajevima predlaže mogućnost dodavanja stajskog đubriva (konjskog ili drugog) u prvih 5 cm, na dnu jame, ali tako da nikako koren ne dodiruje stajsko đubrivo (ukoliko ga stavljate), već da koren bude samo u tresetu.


Brusnica zahteva ČESTO ZALIVANjE tokom godine i ovo najviše važi za letnji period bez padavina. Veoma važan uslov je drenažno tlo, odnosno da voda može da otiče kroz zemlju (zato se u treset može dodati pesak ili parčići drveta), jer ukoliko se voda previše dugo zadržava u zemlji (kada se naočigled vidi da ne otiče), može da izazove truljenje korena.




Sade se na rastojanju od 30 do 40 cm u redu i od 60 do 80 cm rastojanja između redova. Preporučuje se prihrana mineralima, 10 dana nakon presađivanja u zemlju trebalo bi dodati blagu mineralnu prihranu ili organskog porekla ili u obliku NPK (azot, fosfor i kalijum), a svakog narednog proleća (ili jeseni) bi trebalo dodavati malo minerala, kako bi se biljka bolje razvijala i rasla.



Zaštita:

Veoma važna zaštita evropske brusnice se odnosi na zaštitu od korova, a najkritičniji period se odnosi na prve 3 godine. Uklanjanje korova mora biti ručno (ili okopavanje motikom, ali ako se korov nalazi dalje od biljaka), ali s obzirom da je koren brusnice inače mali, korov treba veoma oprezno uklanjati, a ukoliko je on blizu biljke, onda ga obavezno ručno ukloniti.



Iz svega napred iznešenog možemo zaključiti bi uzgoj brusnice bio uspešan i isplativ, potrebna je odgovarajuća kombinacija klimatskih uslova, sastava zemljišta i količine vlage, pri čemu su posebno značajne karakteristike tla i vode.



dr. Mijodrag Đorđević