Peruanska jagoda



Od egzotičnih voćnih vrsta, za koje se sve više upotrebljava marketinški izraz “supervoće”, s obzirom na ekološke uslove, promenu klime, u kontinentalnoj Srbiji mogu uspevati razne vrste jagodastog voća. Iz gastronomskih i iz zdravstvenih razloga dobro je ponekad probati hranu koja potiče iz najudaljenijih krajeva zemljine kugle. U tom je smislu zanimljivo egzotično voće i povrće, koje je posebno omiljeno u voćnim salatama, sokovima i koktelima, a gotovo svim vrstama zajedničko je da su bogate zdravim voćnim šećerima, vitaminima i mineralima (posebno antioksidansima jer mnogi antioksidansi imaju i osobinu da hrani daju boju – od žute i zelene do narandžaste, crvene i ljubičaste).



Physalis peruviana – znana kao “ljubav u kavezu“, poznata još kao divlja trešnja. Takođe je poznata kao „Inka voće“.






Peruanska jagoda je jednogodišnja biljka iz porodice pomoćnica u kojoj se nalaze mnoge poznatije vrste (paradajz, krompir).te bi bilo poželjno da se ne uzgaja blizu tih kultura zbog zajedničkih bolesti koje ih napadaju. Najbolje pozicije za setvu su mesta izložena dugotrajnom delovanju sunca, ali isto tako i mesta zaštićena od izlaganja jakim vetrovima.


Biljku je najbolje uzgajati iz rasada tako da se nakon posejanog semena u kontejnere i dobijanja rasada, izvrši presađivanje u za to određena mesta u vrtu. Dobro je, još u jesen predviđena mesta nađubriti stajnjakom ili drugim organskim đubrivima. Seme koje se seje u plastične ili druge posudice seje se na dubinu od 1 cm i nakon njihovog nicanja presađuju se u lonce sa zemljom za cveće.U proleće, se vrši presađivanje na otvoreno nakon prestanka opasnosti od mraza na razmak od 60x80 cm.


Bilje su dosta robusnog rasta, dosegnu visinu i do 1,5 m, a stvaraju i postrane grane (7-10 grana). Poželjno je zalivanje vodom dva puta dnevno. Kada naraste do visine od 40 cm visine, glavna stabljika mora se privrezati uz kolac, a nakon jačanja biljke, postrani izboji puste se da rastu pa se i oni posle drže pod kontrolom.



Retko je napadaju bolesti i štetočine, a protiv njih može se upotrebiti pripravak od koprive ili da uz fizalis bude posađen luk i beli luk. Vrlo je pogodna za uzgoj u zaštićenom prostoru i podnosi temperature do 0 °S. Sadi se u rano proleće, radi ranijeg cvetanja i obilnijeg roda, te da stignu dozreti plodovi do mraza. Jedna biljka daje čak 100-150 plodova.



Cvetanje počinje u junu/julu, a cvetići su žuto-crni. Nakon cvetanja na mestu cveta se formira zeleni lampion unutar kojeg se razvija plod. Kad lampion požuti, plod je zreo i narančaste je boje, te izvrsnog okusa. Plodovi su zaštićeni malim lampionima žućkaste boje. Unutra je žućkasta čvrsta bobica veličine trešnje pomalo reska, kiselkasta ali ipak vrlo ugodnog ukusa. Peruanska jagoda je omiljeno voće latinsko-američke kuhinje, a koristi se za pripremu soseva koji se poslužuje uz tortilje ili zelene čili papričice pržene u testu. Plod sadrži puno vitamina S, može se jesti sirov ili se ukuvava u marmelade, ali svež se ne preporučuje pojesti više od 6 odjednom.



Slatkaste bobice jedu se sveže i sastavni su deo voćnih salata u kombinaciji s ostalim voćem. Sadrži vitamine A, C, B1, B2, B6, B12 i puno fosfora, 16% proteina, što je vrlo visok procenat za voće.Naučna istraživanja pokazala su da sastavni delovi ploda, polifenoli i/ili karotenoidi, pokazuju protivupalne i antioksidativne osobine.





Tekst preuzet sa https://www.agroinfotel.net/