Plemenite sorte kruške najbolje uspevaju i rađaju u rejonima sa dosta sunca i dovoljno vlage, koji su pogodni za gajenje vinove loze i breskve.


Ona voli umerene letnje temperature. Od niskih temperatura najviše stradaju cvetni pupoljci, cvetovi i zametnuti plodovi. U fazi cvetanja potrebna je srednja dnevna temperatura od 10 ºC, a za početak obrazovanja cvetnih pupoljaka neophodna je srednja dnevna temperatura od 15 ºC. Kritična temperatura u fazi cvetanja je od -1,5 do -1,9 ºC.


U periodu zimskog mirovanja kruška može da izdrži bez oštećenja temperature do -30 ºC. Aktivnost korena kruške je najbolja pri temperaturama od 15-18 ºC.


Kruška se zadovoljava nešto skromnijim količinama padavina (700 mm i više) nego jabuka. To se naročito odnosi na letnje sorte.


Vetar je u većini slučajeva nepovoljan klimatski činilac za proizvodnju kruške. Njegov uticaj zavisi od jačine, pravca i učestalosti, kao i od fiziološkog stanja voćke u momentu pojavljivanja.


Položaji na velikim nadmorskim visinama nisu pogodni za gajenje kruške zbog opasnosti od pojave poznih prolećnih mrazeva, kao i ranih jesenjih mrazeva i zbog niskih zimskih temperatura i snažnih vetrova. Na velikim nadmorskim visinama obično su plodovi kruške lošijeg kvaliteta, a letorasti češće ne dozrevaju potpuno.



U našim ekološkim uslovima kruška se može uspešno gajiti do 800 m nadmorske visine.









Što se položaja tiče, na većim nadmorskim visinama bolji su južni položaji i obrnuto na manjim nadmorskim visinama bolji su severniji položaji. Zbog pojave mrazeva treba izbegavati zatvorene položaje i uzane doline. Za krušku su prikladni otvoreni položaji i blage padine.


Zemljišta za krušku treba da budu dovoljno duboka, rastresita, plodna, blago kisela i umereno vlažna.



Mirjana Ostojić, dipl.inž.