Posle oraha, kao dominantne vrste, lešnik je najznačajnija vrsta iz jezgraste grupe voćaka. Iako je leska raširena na velikom prostranstvu naše planete ( bilo kao šumska sastojina ili gajena kultura ) kao jedna od najstarijih voćaka (uvedena u kulturu pre više od 2000 godina, i uprkos lakom razmnožavanju vegetativnim putem, proizvodnja lešnika u svetu je deficitarna, dok na našem tržištu ne podmiruje ni 20 % realne tražnje.


Nedovoljno znanja o ovim dugovečnim voćkama ( čiji je životni vek uz adekvatne uslove i preko 100 godina) kod proizvođača, kao i skromna primena, ili izostanak pomotehničkih mera u njenom gajenju, sputavale su raširenost zasnivanja plantaža pod ovom kulturom. Ipak, razvojem i sve većim potrebama prehrambene industrije, kao i značajnom tolerantnošću prema agroekološkim uslovima (zadovoljava se skromnijim uslovima staništa) i uz stručne, maksimalno mehanizovane pomotehničke operacije, pristup gajenju leske se značajno menja.


Projektovana rentabilna proizvodnja, koja iziskuje primenu savremenih agrotehničkih mera, i vrlo povoljna (u odnosu na ostale plodove) visoka otkupna cena, omogućili su da u glavnim proizvođačkim zemljama, kao što su Turska, Italija, Španija, SAD i dr., ekstenzivan vid gajenja pređe u intenzivnu proizvođačku praksu. U našoj zemlji ovakva orjentacija je preko potrebna, budući da uvozimo 95-97 % plodova radi podmirenja sopstvenih potreba.


Dajući zdrave i kvalitetne plodove, za visokoprinosne sorte leska se može gajiti kao stablašica ukoliko se kalemi na mečju lesku (u uslovima navodnjavanja i maksimalne mehanizovane obrade), ili kao žbun, ako se sadi izdanak. Visokokalemljene sadnice pogodne su za sadnju na okućnicama. Pre listanja leske obrazovane rese se izdužuju, tako da se još golo stablo ističe svojom dekorativnošću krajem zime i u rano proleće – pre ostalih biljnih kultura.


Jedna od najdugovečnijih voćaka prorodi u proseku u trećoj - četvrtoj godini, uz mogućnost plodonošenja 50 - 80 godina. Punu rodnost ostvaruje sa 7 - 8 godina i ona obično traje 30 - 50 godina. U ovom periodu jedno stablo prosečno ostvaruje 8 - 12 kg plodova, u kom prinosu oko 50 % otpada na ljusku.


Pri pravilnom izboru sortimenta, uzgojnog oblika, gustine sadnje, starosti i navodnjavanja stabala, fitotehničkih i drugih mera, zasad leske može u proseku ostvariti rod 2,5 do 3,5 t/ha svežih plodova.



Leska nije veliki probirač zemljišta, ali su za profitabilnu, komercijalnu proizvodnju najpogodnija rastresita, propustljiva i plodna zemljišta, u širem opsegu kiselosti ( pH od 5 do . Močvarne parcele, sa visokim nivoom podzemne vode i jako zbijena zemljišta ne pogoduju njenom razvoju. Lešnik je heliofitna voćka, formira svoje reproduktivne organe po periferiji krune, zbog čega bi trebalo birati osvetljenije položaje, što se može regulisati i gustinom same sadnje. Takođe, za razvoj i plodonošenje zahteva dovoljno vlage u zemljištu ( oko 700-800 mm vodnog taloga) i relativne vlage u vazduhu, koje su najpotrebnije u fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta, pa se za uspešno komercijalno gajenje u uslovima – kakvi su u našoj zemlji mora obezbediti i sistem za navodnjavanje.


Sorte leske su uglavnom stranooplodne, a samo manji broj je samooplodan. Za isplativu komercijalnu proizvodnju, zavisno od područja gajenja i namene plodova, presudan je pravilan izbor sortimenta ( pri dobijanju plodova za stonu upotrebu, industrijsku – konditorsku, ili kombinovanu namenu ). Mogu se preporučiti sledeće sorte: enis; istarski dugi; rimski i halški džin ( oba su dobri kao oprašivači ); okrugli lešnik od rima; piemontski; beli lambertski; istarski okrugli; Tonda Gentile Romana; kao i negret i cosford (oba dobri oprašivači).


Neobičnim izgledom karakteriše se varijetet „contorta“, sa uvijenim stablom, granama i lišćem. Kod ove forme mlađa stabla imaju uspravne grane, dok kasnije se povijaju na dole, dobijajući amrelastu formu. Poseduje gustu i okruglastu krošnju, a u jesen, nakon opadanja lišća, do izražaja dolaze spiralno uvijene grane.


Za dekoraciju okućnica, posebnu pažnju zaslužuju ukrasna stabla leske crvene boje lista, kao što je sorta lambert crvenolisni. Ovaj kultivar ima sitne i veoma ukusne plodove, dok crvena boja lišća u toku leta se gubi i prelazi u zelenu. Corylus maxima „Purpurea“ formira nešto krupnije plodove, a lišće tokom leta je intenzivnije – crvenopurpurne boje. Stabla ukrasnih sorti leske trebalo bi saditi na vidljivom i istaknutom mestu (negovanim parkovima, uzvišenjima ili pokraj staza ), gde nisu zaklonjena ostalim stablima, kako bi i u dekorativnoj ulozi pružali zadovoljstvo jednog, privredno, veoma vrednog voća.



Mr Branko Tanasković