Mesec novembar je mesec sadnje voća i vinove loze.Da li ste razmišljali o sadnji borovnice i pravljenju eko sokova od nje? Seoski turizam je u razvoju, stranci žele prirodne sokove, cena je sekundarna po značaju.


Borovnica uspeva na nadmorskoj visini između 300 i 800 m, u južnim lokalitetima do 1000 m. Iznad ovih visina plodovi visokožbunaste borovnice pojedinih godina ne mogu da dozre i nakupe dovoljno šećera pa je tamo gajenje rizično i u tom slučaju isključivo treba birati ranostasne sorte. U toplijim i niskim predelima ne nakupi dovoljno niskih temperatura koje su potrebne za redovnu rodnost. Najbolji položaji su severni i severo zapadni jer bolje zadržavaju vlagu. Južne ekspozicije treba izbegavati posebno na manjim nadmorskim visinama zbog jakog zagrevanja zemljišta i gubljenja vlage. Nagib terena treba da je od 3-5 stepeni. Prirodni indikator uspešnog gajenja borovnice je blizina četinarskih šuma u kojima ima crnog bora.


Optimalan sadržaj humusa u zemljištu za gajenje je 7-10% . Laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom odgovaraju borovnici. To su pre svega šumska zemljišta bogata ostacima nastalih raspadanjem šumskih sastojina, gajnjače, deluvijalna zemlji šta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci.


Humus pomaže u zaštiti osetljivih korenova tako što sprečava iznenadne promene rN vrednosti, vlažnosti i temperatura zemljišta. Kiselost zemljišta treba da bude između 4,2 i 4,8 sa vrlo malim odstupanjima. Ona mora da se redovno kontroliše mada je svako odstupanje veoma brzo vizuelno uočljivo na žbunu. Dubina zemljišta treba da je od 30-50 cm, a što je dublji sloj bogat humusom to je uspeh u gajenju borovnice bolji. Nivo podzemne stajaće vode treba da je na 50 cm od površine kako ne bi ugrožavao njen opstanak. Zemljište mora biti stalne umerene vlažnosti, a nedostatak vlage nadomešćuje se ugradnjom sistema za navodnjavanje.


Borovnica podnosi do -30 stepeni S, a oštećenja su manja ako je ona u dubokom snežnom pokrivaču koji nije preterano sabijen. PPM mogu oštetiti otvoreni cvet na -3,1 stepeni S što je ipak retko jer kasno cveta (druga polovina maja). Pri kraju cvetanja mladi plodići stradaju na -2 stepena S, a formirana bobica i na 0 stepeni S. Niske temperature u martu mogu značajnije oštetiti borovnicu. Visoke letnje temperature štetno utiču na borovnicu. Plodovi brže dozrevaju, sitni su i nekvalitetni, a na 35 -40 stepeni S dolazi do sušenja žbuna jer koren, bez korenovih dlačica ne može dovoljno da usvoji vode koliko se izgubi transpiracijom. Tada je potrebno i orošavanje.



Svetloljubiva je biljka. U zaseni smanjena je fotosinteza što direktno utiče na broj i kvalitet rodnih pupoljaka. U oblačnom letu plodovi se slabije razvijaju i ranije opadaju, a rodnost žbuna se znatno smanjuje.


Za uspešno gajenje potrebno je od 900-1400 mm vodenog taloga godišnje od čega preko 1000 mm ravnomerno raspoređenih u periodu vegetacije, a RVV iznad 80%.


Grad nanosi značajne štete kako plodu i listu tako i jedno godišnjim letorastima i starijem drvetu.Štete su višegodišnje. Žbun se teško oporavlja, a obnavlja se tek za 2-3 godine posle intenzivnih rezidbi u cilju njegove obnove. Ptice takođe predstavljaju značajan problem pa se zasadi često moraju zaštititi mrežama.


Lokaliteti koji u pogledu pedoklimatskih osobina odgovaraju za gajenje borovnice u našoj zemlji najčešće su u planinskim i priplaninskim terenima često dosta udaljeni od većih naseljenih mesta i bez dobre putne mreže. To značajno utiče na povećanje troškova proizvodnje (prevoz radnika) i pad kvaliteta plodova zbog dugog transporta lošim putevima.



dipl.ing.Dejan Jocić