Ovi činioci su pre svega nedostatci cvetnih pupoljaka u voćaka, potom odsustvo zametanja plodova, i na kraju, neodržavanje već zametnutih plodova. . Pažljivo planiranje lokacije, dobar projekat voćnjaka, ispitivanje zemljišta i preduzimanje pravilnih agrotehničkih i pomotehničkih mera dovodi do uspešne voćarske proizvodnje.


Prilikom podizanja voćnjaka jedna od prvih stvari koja će Vam pasti na pamet je isplativost investicije. Greške koje se naprave prilikom podizanja voćnjaka, kasnije se teško ispravljaju. Između ostalog, kao prevenciju, treba proučiti i eliminisati sve faktore koji dovode do nerodnosti voćaka.


Postoji veliki broj uzroka koji dovode do nerodnosti voćaka koje možemo svrstati u dve velike kategorije: biološki i ekološki. Dobro poznavanje uzroka nerodnosti voćaka u svakom konkretnom slučaju predstavlja prvi preduslov da se preduzimaju mere za otklanjanje ili bar znatnije ublažavanje ove nepovoljne pojave. Ovom prilikom ćemo se osvrnuti na najčešće uzročnike. Pre svega se susrećemo sa nedostatkom cvetnih pupoljaka u voćaka, potom odsustvom zametanja plodova u voćaka koje cvetaju, i na kraju, neodržavanje već zametnutih plodova.



Neformiranje cvetnih začetaka u pupoljcima

Do neformiranja začetka cveta u pupoljcima pre svega možemo govoriti o početnoj nerodnosti mladih voćaka u voćnjacima. Do ove pojave dovodi i preterana bujnost, kao rezultat sortne osobenosti voćaka ili preterane ishrane azotnim đubrivima. U slučaju maksimalne rodnosti u jednoj kalendarskoj godini, vrlo je verovatno da, u sledećoj neće doći do formiranja cvetnih začetaka pošto su hraniva za njihovo formiranje potrošena u predhodnoj vegetaciji maksimalnim prinosom. Do pojave neformiranje cvetnih začetaka u pupoljcima mogu dovesti neodgovarajuće agro i pomotehničke mere koje za rezultat imaju preteranu zasenjenost krošnje i lišća u kruni voćaka.



Nezametanje plodova

Prilikom podizanja i rasporeda sorti određenih voćnih vrsta naročitu pažnju treba posvetiti oprašivačima. Oprašivače treba obezbediti vrstama voćaka koje kao autosterilne mogu obezbediti obilniju rodnost samo pri ukrštenom oprašivanju s kompatibilnim kombinacijama oprašivača: trešnjama, jabukama, kruškama, leski, orahu, znatnom broju višanja, šljiva, nekim sortama malina, ribizli itd. Voćne vrste i sorte koje su autofertilne ipak bolje prinose daju kada se u monosortnim zasadima dodaja još nekoliko različitih sorti date voćne vrste.

Do nezametanja plodova posle cvetanja može doći u slučajevima mraza -2 do -3°S (ili -1,5°S ako su cvetovi navlaženi), kada je izuzetno suv vazduh, topao i suv vetar koje dovode do isušivanja polena, pored toga štete nanose i jak hladan vazduh, jaka magla i dugotrajne kiše.




Neodržavanje zametnutih plodova

Česte su situacije kada se plodovi zametnu, ali u različitim fazama vegetacije počinju da otpadaju. Ovo se dešava kod preterano bujnih voćaka jer se najveće količine organskih materija troše na intenzivni porast letorasta, takođe uzrok je i nepotpuno i neefikasno oplođenje.


Od ekoloških faktora do opadanja već zametnutnih plodova dovode loše osobine zemljišta, pre svega vodne i vazdušne, potom nedostatak makro i mikroelemenata, preterana zasenjenost krošnje, jaka iznurenost voćaka izazvana sušom i preteranom rodnošću.




To su ukratko bili najvažniji činioci koji dovode do nerodnosti voćaka. Pažljivo planiranje lokacije, doba projekat voćnjaka, ispitivanje zemljišta i preduzimanje pravilnih agrotehničkih i pomotehničkih mera dovodi do uspešne voćarske proizvodnje.




Đorđe Simović