O pitomom kestenu kao vrsti drveća i o kestenovim šumama kao posebnim vegetacijskim jedinicama ima podataka i radova i kod nas i na strani. Međutim, pitomi kesten u uslovima Srbije je nedovoljno proučena vrsta drveća.

Pitanje pitomog kestena u Srbiji, ima višestruki značaj. Sa jedne strane, to je jedna ekonomski značajna vrsta drveća iz naših šuma, čije forsiranje i proširenje areala zahtevaju intresa naše privrede radi obezbeđivanja sirovinske baze za taninsku industriju. Sa druge strane, zbog veoma različitih uslova sredine u pojedinim krajevima naše zemlje, pitomi kesten se pokazao kao prilično plastična vrsta drveća, prilagodljiva na različite uslove sredine, sa priličnim dijapazonu valenci pojedinih ekoloških činilaca. Imajući u vidu da je pitomi kesten u Srbiji, gde su njegova nalazišta sporadična i relikatnog karaktera, vrlo interesantna biljna vrsta proučavanje pitomog kestena se nameće kao potreba od znatnog naučnog intresa.


Pitomi kesten je jedna od najkorisnijih i ekonomski najznačajnih vrsta šumskog drveća. Ekonomski značaj pitomog kestena može se sagledati iz više aspekata.

1. Kestenovina kao građevinsko drvo

U građevinarstvu za izradu drvenih konstrukcija, brodogradnji i vodogradnja, kao rudničko drvo.



2. Kestenovina kao sirovina za drvnu industriju

Za drvnu industriju kestenovina je pogodna sirovina, te ima raznovrsnu primenu: za izradu dasaka, greda, gredica i paketa, šperovanog drveta, i panel ploča. A otpaci se koriste u fabrikaciji ploča iverica, u industriji nameštaja.



3. Kestenovina kao sirovina u industriji tanina

Ne samo drvna masa, već i svi organi kod kestena sadrže znatne procente taninskih materija. Pitomi kesten je značajna domaća sirovina za taninsku industriju, jer u najkraćem vremenskom periodu dobija najeksploatabilnije procente Tanida.



4. Kestenovina kao sirovina u industriji celuloze i papira

Kestenovina se koristi kao sirovina i u industriji celuloze i papira. Papir dobijen od kestenovine ima sve osobine srednje finog papira.



5. Kestenovina kao voćka i kao hrana

Pitomi kesten počinje rano da plodonosi - obično oko 5-6 godina ako je na osamici, ili 8-9 godina ako je u šumskom sklopu. Hemijska analiza potpuno dehidrisanih plodova, dala je sledeće rezultate: šećernih materija 83%, masnih materija 2.7%, azotnih materija 6.4%, nešećernih materija 5.5%, pepela 2.4%. Od plodova pitomog kestena u neki zemljama Sredozemlja dobija se brašno, od kojeg se izrađuje hleb. Sem toga, plodovi pitomog kestena sadrže i vitamine, kao vitamin V, antiskrobičnog vitamina S ima u istoj srazmeri kao i kod limuna. U lišću kestena ima vitamina K.

U Hilandarskom medicinskom kodeksu br.517 o zaraznim bolestima, koji potiče iz 15. veka i koji se smatra kao prvo medicinsko delo kod Srba, preporučuje se da rekonvalescenti posle preležanih zaraznih bolesti uzimaju radi jačanja hranu od plodova kestena sa limunom ili pomorandžom.

Mana mu je što nije lako svarljiv, pa se ne preporučuje licima sa slabim organima za varenje.

Pored korišćenja za ishranu ljudi, plodovi pitomog kestena se koriste i za ishranu i tov domaćih životinja.



6. Kesten kao medonosna biljka

Pitomi kesten je značajna biljka za razvoj pčelarstva. Pčelari ga cene kao visokoproduktivne medonosnu biljku, jer ima obilan polen i mnogo nektarija.



7. Kesten kao lekovita biljka

Drvo, kora i jezicima kestena imaju visok procenat tanina, te služe kao adstringens. U listu kestena ima tanina, pektina, pa služe kao anticatarrhale. U listu kestena ima veoma mnogo i vitamina K, koji služi za zaustavljanje krvarenja. Odvar lišća kestena je odlično sredstvo protiv katara pluća i bronhijalne astme. Ekstrakt iz kestenove kore za zaustavljanje proliva. Ulje iz kestenovih plodova ima raznovrsnu primenu u medicini za stomačna oboljenja.



8. Kesten kao dekorativno i parkovno drvo

Pitomi kesten je veoma dekorativna vrsta drveća, naročito ako se nalazi na osamici iu retkom sklopu, jer samo tada ima veliku i široku krunu sa robustnim granama. U parkovno zasadima kesten je vrlo pogodan zbog svog lepog habitusa.




Iz analize koristi koje nam pruža pitomi kesten vidi se da je to ekonomski veoma vredna vrsta drveća, koja zaslužuje da se više orsira na odgovarajućim terenima, kako na ogoljenim površinama tako iu sklopljenim sastojinama.


Do sada se znalo da je pitomi kesten vrlo delotvoran u lečenju upaljenih vena, a s obzirom na to da u sebi sadrži malo natrijuma, preporučuje se u ishrani bubrežnih i kardiovaskularnih obolenja


Pitomi kesten ili castanea sativa, gorski kesten, kostanj, maron, marun je visoko drvo s bujnom i velikom krošnjom. Ona godišnje daje i do 200 kg ploda a stablo može da bude staro i do 500 godina. Nekada su ogromne kestenove šume prekrivale velik deo Evrope, a danas su se zadržale na većim prostranstvima u mediteranskim zemljama.



Kesten kao hrana ima visoku energetsku vrednost, a glavni sastojak mu je skrob, kojeg ima oko 44%, zatim šećer, oko 4%, belančevina i oko 2% masti.

Vitamini u kestenu: bogat je vitaminima grupe V (vrlo velika količina vitamina V1), vitaminom A, a ima i malo vitamina S.

Minerali u kestenu: kalijum i fosfor su nsjzastupljeniji, a sadrži i kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar i mangan.

Budući da je siromašan natrijumom, vrlo je pogodan u ishrani bolesnika kod bubrežnih i kardiovaskularnih oboljenja.

Energetska vrednost ploda kestena u 100 grama je 878 Kj (215 kcal). U plodu ima eskulina, sterola, kvercitina, kumiranskih derivata.

U gastronomiji se od kestena pripremaju razne supe, čorbe, pirei, dodaci jelima te poslastice. Plod je vrlo ukusan i pečen, i kuvan.

Brašno od kestena, zbog svoje lake probavljivosti, pogodno je u ishrani iscrpljenih, starih osoba i dece. Hleb napravljen od kestenovog brašna ugodnog je mirisa, slatkog ukusa i ostaje dugo svež. Kestenovo brašno koristi se samo ili pomešano s brašnom od žitarica, za pravljenje hleba i peciva.
Kesten ima prednost u odnosu na žitarice jer deluje bazično te je pogodan u ishrani obolelih od reumatskih bolesti i gihta.


Kako se dobija kestenovo brašno
S kestena se skine spoljna, tamna ljuska te se potopi u toplu vodu u kojoj treba da stoji dok se unutrašnja smeđa opna ne bude mogla lako oljuštiti. Tada se opere i ostavi na sušenju. Zatim se usitni mikserom i tako se dobije brašno.



Slobodan Martinović, dipl.ing.agronomije