Izdanci i prevremene (bočne) grančice povijaju se i vrhovi vertikalno postavljaju u jame ili kanale dubine 10-15 centimetara. Zatim se zagrnu sitnom, rastresitom zemljom, koja se blago nagazi i zalije s dva-tri litra vode. U nižim i toplijim područjima ožiljavanje može početi prvih dana avgusta, a u višim početkom septembra.


Ožiljavanje vrhova izdanaka jedan je od najvažnijih i najčešćih načina razmnožavanja kupine bez bodlji puzajućeg porasta. Može se primenjivati u rodnim zasadima i posebno zasnovanim matičnjacima.


Prema rečima dr Mihaila Nikolića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, proizvodnju sadnica u rodnim zasadima prate mnogi problemi. Teško se može očuvati čistoća sorte, slabija je zdrastvena kontrola sadnog materijala, otežana primena agrotehnike u kupinjaku i berba, posebno sorti kasnijeg zrenja.


Sigurnija i kvalitetnija je proizvodnja sadnica u specijalizovanim matičnim zasadima, u kojima je garantovano zdrav i sortno čist početni sadni materijal. Uz to, obavezna je primena svih agrotehničkih mera i rigorozna zdrastvena kontrola.



U nižim i toplijim područjima ožiljavanje može početi prvih dana avgusta, a u višim početkom septembra. Rano povijanje i zagrtanje ima za posledicu prorastanje ili izvlačenje izdanaka iz jamica. Ako se zakasni (zbog nižih temperatura zemljišta i kratkog vremena za ožiljavanje), dobijeni izdanci imaće slabije razvijen koren i moći će da se koriste tek u proleće.


Postupak je jednostavan. Izdanci i prevremene (bočne) grančice povijaju se i vrhovi vertikalno postavljaju u jame ili kanale dubine 10-15 centimetara. Zatim se zagrnu sitnom, rastresitom zemljom, koja se blago nagazi i zalije s dva-tri litra vode. Zbog razlika u porastu izdanaka, ovaj postupak ponavlja se nekoliko puta u razmaku od sedam do deset dana.


Najkvalitetnije sadnice dobijaju se ručnim zagrtanjem. Mašinskim putem je brže i jeftinije, međutim zbog kosog položaja sadnice su lošije ožiljene.


Umesto u zemlju, vrhovi izdanaka mogu se položiti u posebne kontejnere ili posude od presovanog treseta napunjene kompostom, sa kojima se ukopaju u zemlju i nagrnu. Tako su olakšani vađenje i transport, a čuva se i osetljiv koren. Sadnica se na stalno mesto sadi zajedno s posudom, kroz čije zidove probija koren i koja se kasnije raspada.


Dr Nikolić podseća na značaj zdrastvene kontrole prilikom proizvodnje u rodnim zasadima. Takođe, iz zasada se uklanjaju žbunovi čim se primete i najmanji tragovi virusnog oboljenja. Vrhovi izdanaka povijaju se i zatrpavaju u uskim trakama, što bliže matičnim žbunovima, da ne bi ometali berbu i da bi se izbeglo gaženje i oštećenje zagrnutih izdanaka.