Ficus carica

Smokva je poznata od davnina. Još u antičko doba koristila se za ishranu, čak su joj zbog lekovitog svojstva pripisivane i mitske osobine, tako da se pominje u mnogim legendama, bajkama i pesmama.


Smokva je subtropska voćka. Područje uspešnog uzgoja smokve proteže se do 400 m nadmorske visine. Može uspešno da se gaji i u kontinenatalnom delu stim što treba znati da se smrzava na -10 do -22 °S. Otpornost zavisi od stanja voćke, ishrane, zemljišta i vlage. Starija stabla podnose bez većih oštećenja -16 do -17 °S, a mlada, nenegovane mrznu već na -8 °S. Na slabijim zemljištima i nakon sušnog leta smokve su podložnije smrzavanju.


Za rast i rodnost treba dosta svetla. Najbolji rast i rodnost postiže se na redovno obrađivanim i plodnim vinogradarskim zemljištima. Sposobnost tla da očuva vlagu ima najveći uticaj na količinu i kvalitet roda.


Od oko 1.500.000 t svetske proizvodnje smokve više od 80% proizvodi Sredozemlje. Najveći proizvođači i izvoznici su Turska, Grčka, Italija, Alžir, Maroko i Španija.


Retko se razmnožava iz semena jer se iz njega razvije poludivlja smokva. Razmnožava se reznicama, kalemljenjem i polaganjem grana u zemlju. Listovi su naizmenični, kožasti, sa gornje strane hrapavi, a s donje strane malo dlakavi. Tamnozeleni su sa peteljkom 3-6 cm. Cvetovi su jednopolni (izuzetno dvopolni), vrlo su mali na kratkim drškama i ima ih mnogo. Ima ih 3 vrste: muški sa tri prašnika, ženski s tučkom i ženski sterilni.


Pitoma smokva ima samo ženske cvetove. Divlja smokva i ukrštena divlja i pitoma smokva u svojoj cvasti sadrži ženske i muške cvetove. Pitoma smokva ima prolećno i letnje, a divlja prolećno, letnje i jesenskozimsko cvetanje.



Korenov sistem je dobro razvijen i prilagođava se terenu. Ima dobru sposobnost prodiranja u dublje slojeve i bočne kroz pukotine tla pronalazeći tako potrebnu vlagu i hranljive materije. Završeci korena mogu biti udaljeni od stabla i do 12 metara.


Plodovi su kruškoliki mesnati i nastaju iz čitavih ženskih cvetova, različite su veličine, na površini su goli, u zrelom stanju najčešće žuti, smeđi, ređe ljubičasti ili potpuno tamni. Plod je vrlo sočan i sladak. Sušene smokve su bez vitamina. U suvim smokvama ima preko 50% grožđanog šećera.


Od glavnih sorti proizvodni značaj imaju dvorotke bele (petrovača bela i beluša), dvorotka crna (zlatulja), jednorotka bela (zamorčići) i jednorotka crna (šaraguja), od pratećih sorti dvorotka bela (vodenjaci), dvorotka crna (žentile), jednorotke bele (modrulja, karginja, drhtavica, lopudka) i jednorotka crna (bružetka), a od sporednih dvorotka crna (petrovača crna).


Petrovača bela, vrlo rodna, ima bujno stable koja razvijaju dva cveta. Prosečan plod prvog cveta ima 60-100 g a drugog 50 g oplođuje se kaprifikacijom (oprašivanje polenom divlje smokve koji prenosi smokvina osica - blastophaga).


Smokva sadrži malo kalorija, ali dosta korisnih sastojaka potrebnih ljudskom organizmu: bakar, beta karoten, biljna vlakna, biljne masti, biljna ulja, vitamin A, vitamine V1, V5 i V12, vitamin S, vitamin E, vitamin R, gvožđe, enzime ( ficin), etrična ulja, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, oligoelemente, selen, fosfor, folat, šećer. U 100 grama sirove smokve ima 17,5 mg. magnezijuma i sadrži oko 40 kalorija, a suve smokve ih imaju pet puta više.


Sveža i suva smokva povoljno utiču na zdravlje, mada se koristi i sok od zelene smokve ili list. Za ishranu i kao lek koristi se svež ili osušeni plod, sok, vino, list (za pripremanje čaja i obloga), ali i kora drveta. Smokva je dostupna za ishranu tokom cele godine (sveža ili sušena). Smokva je pogodna za ishranu zbog dosta lekovitih sastojaka a relativno malo kalorija.


Najčešče bolesti smokve jesu šupljikavost (Phillosticta sycophilia) i rđa lista (Uredo fici). Od štetočina napadaju je smokvina buva (Homotoma ficus), smokvin moljac (Simaethis nemorana), smokvin medić (Ceroplastes rusci) ...



Dragoljub Glišić, ing.polj.