Voćke mogu da se sade od jeseni do proleća, ali jesenja sadnja ima niz prednosti


Pojedini voćari, a posebno početnici i vikendaši, smatraju da ništa nije lakše ni jednostavnije nego saditi voćke. U osnovi, sama tehnika sađenja je vrlo jednostavna, ali od kvaliteta izvođenja radova pri sadnji u znatnoj meri zavisi prijem i uspešno napredovanje posađenih voćaka.



Kako sadite - tako berete

Ako je zemljište na kome će se zasaditi voćke ranije pripremljeno rigolovanjem ili dubljim oranjem, onda ga pre sadnje treba podrljati ili isfrezirati da bi se poravnalo. Međutim, ako su kopane jame, onda njih treba bar nedelju dana pred sadnju zatrpati da bi se zemlja mogla da slegne, a voćkice će se saditi u manje jame koje se kopaju pored kolca, neposredno pri sađenju.



Priprema sadnica

Prijem voćne sadnice u velikoj meri zavisi od toga kako je pripremljena za sađenje. Priprema se sastoji u skraćivanju žila i potapanju u kašastu masu. Skraćuju se sve oštećene žile do zdravog mesta, a isto tako i preduge žile do zdravog mesta, takođe i preduge žile koje bi ometale sađenje i to oštrim voćarski makazama. Preseci treba da budu ravni i pravi, da bi bili što manji, radi bržeg zarašćivanja. Ovako orezane žile treba odmah potopiti u kašastu masu napravljenu od jednakaih delova sveže goveđe balege i zemlje ilovače, razređene do gustine kaše. Ovo povoljno deluje na korenov sistem voćkice, jer ga štiti od brzog isušivanja.

Ako su sadnice dobavljene sa veće udaljenosti, i ako su u putu provele duže od dva-tri dana, tada im koren treba držati u vodi 12 do 24 sata, da bi im se povratila svežina. Nadzemni deo voćne sadnice prilikom jesenjeg sađenja se ne orezuje, već se to čini u proleće, uoči kretanja vegetacije.



Tehnika sađenja

Voćke treba da sade dva radnika. Jedan od njih motikom nanese u jamu rastresitu zemlju do potrebne visine i to u vidu krtičnjaka. Pomagač stavlja sadnicu na napravljenu humku u jami, vodeći računa da se ona ne zasadi pliće ili dublje nego što je potrebno. Po pravilu voćkicu treba zasaditi na onu istu dubinu na kojoj je i bila u rastilu. To se lako uočava po boji kore. Deo sadnice koji je bio u zemlji je bleđi od onog iznad zemlje.

Sadnice okalemljene na vegetativnim podlogama obično se sade za tri do četiri centimetra dublje nego što su bile u rastilu, zbog boljeg ukorenjivanja. Pri stavljanju sadnice u jamu treba joj žile pravilno rasporediti, bez savijanja. Pošto se odredi dubina na kojoj će se zasaditi voćkice, druga osoba (pomagač) motikom nanosi sitnu zemlju na žile, pa je dobro nagazi, da bi što bolje nalegla na njih. Posle toga se preko te zemlje stavi pet do deset kilograma dobro zgorelog stajnjaka, pa preko njega opet sloj sitne zemlje, i opet se malo nagazi. Ako je pri sađenju korišćen kolac, onda se posađena voćkica priveže za njega na dva mesta pantljikom u vidu takozvane osmice.

Ako je prilikom sađenja zemlja suva i nema izgleda da ubrzo padne kiša, onda posađene voćkice treba zaliti sa po pet do šest litara vode, čime će se stvoriti povoljniji uslovi za prijem. Pre zalivanja oko svake sadnice treba napraviti levkasto udubljenje u vidu činije, pa u njega sipati vodu. Kada voda iščezne, odnosno kada je zemlja upije, činiju pokriti sitnom zemljom ili, još bolje, dobro zgorelim stajnjakom u debljini od tri-četiri centimetra. Time je sađenje završeno.




Preuzeto sa https://www.domacin.rs/