Badem je voćka suvih krečnih zemljišta, a uspeva i na kamenitim zemljištima, ali to ne znači da ga ne treba gajiti na plodnijem, dubokom i rasresitom zemljištu. Na takvom zemljištu se brže razvija i postiže se znatno veći prinosi. Može da uspeva i na slabo zaslanjenom zemljištu. Topli položaji često izazivaju rano cvetanje.


Zbog opasnosti da cvetovi budu rano oštećeni mrazom odnosno slanom, takvi položaji neodgovaraju gajenju badema. Kao biljka toplih krajeva, zahteva dobru osvetljenost. U zasenjenim zasadima se slabo razvija. U nedostatku svetlosti unutrašnje grane ogole, grane donose rod na vršnim delovima odnosno na periferiji krune, a time se smanjuje prinos.Usled nedostatka svetlosti opadaju i cvetovi i zametnuti plodovi.


Badem je voćka koja dobro podnosi visoke temperature. Po tome on čini prelaz između kontinetalnih i suptropskih voćaka. Podnosi i vrlo niske temperature (-30 do -33 S). Otpornost prema niskim temperaturama zavisi od osobenosti sorte, bujnosti, zdrastvenog stanja. Cvet može da izdrži temperaturu do -3 S. mladi plodovi od- 0,5 do -1,8 S. Badem ja samobesplodna voćka, pa u zasadu treba da bude više sorti.



Razmnožava se semenom i kalemljenjem. Jedino proizvodnja sadnica badema kalemljenjem obezbeđuje potpuno prenošenje svih sortnih karakteristika na potomstvo. Kao podloge za badem mogu se koristiti: sejanci slatkog i gorkog badema, sejanci šljive, sejanci breskve, sejanci kajsije. Koja će se podloga upotrebiti zavisi, uglavnom od osobine zemljišta.



Dragoljub Glišić