Proređivanje plodova u savremenoj proizvodnji breskve je neodvojivi deo prolećne rezidbe, čime se reguliše opterećenje voćke rodom, krupnoćom i kvalitetom plodova. Rezidbom se uglavnom reguliše broj rodnih grana i vegetativna snaga stabla, a proređivanjem se reguliše opterećenje rodnih grana, odnosno usklađuje broj plodova i lisna površina koja treba da ih hrani.


U povoljnim uslovima kakvi su bili ovog proleća, oplođeno je znatno više cvetova što prestavlja veliko opterećenje voćke rodom, naročito kod krupnoplodnih sorti. Zato je neophodno obaviti proređivanje plodova u cilju povećanja krupnoće i kvaliteta plodova. Opterećenje jedne rodne grane zavisi od krupnoće plodova i vremena dozrevanja. Rane sorte imaju sitniji plod od 80-100 g, srednjestasne 120-150 g, a kod poznih sorti prosečna krupnoća ploda je od 180-200 g. Preporučuje se da se kod ranih sorti ostavi do 5 plodova na grani, kod srednje ranih 4 , a kod poznih sorti 3 ploda. Proređivanje plodova treba obaviti pre početka formiranja koštice plodova.



Optimalan rok za proređivanje je 20-30 dana posle oplodnja. Redosled proređivanja treba prilagoditi vremenu dozrevanja. Prvo se proređuju plodovi ranih sorti, zatim srednje rane i na kraju pozne sorte


Ručnim proređivanjem prvo se uklanjaju defektni – povređeni plodovi kao i plodovi blizanci. Ostali plodovi na grančici se proređivanjem naizmenično raspoređuju, tako da između njih ostaje približno jednak razmak koji se kreće od 10-15 cm, u zavisnosti od sorte. Za dobar kvalitet plodova breskve, treba obezbediti određen odnos broja plodova i lisne površine. Na 20-30 listova treba ostaviti jedan plod.


Na majskim kiticama obično se ostavi samo po jedan plod da bi se pored njega razvio bujni mladar koji će za iduću godinu biti rodna grana.




Dipl. Ing. Živomir Nikolić