Malina je voćka u zasadima sa gustim sklopom biljaka i dobrom rodnošću izdanaka. Samim tim zahteva intenzivnu negu, pravilnu rezidbu, adekvatno đubrenje i drugo u održavanju zasada. Upravo od načina sprovedene nege direktno zavisi visina prinosa, kvalitet roda i dužina eksploatacionog perioda, odnosno celokupna ekonomičnost proizvodnje ovog voća.


Nakon prolećnog proređivanja, vezivanja i skraćivanja jednogodišnjih izdanaka za tekući rod u redovnoj nezi itekako značajnu operaciju predstavlja uklanjanje prvih serija mladih izdanaka maline. Ovo su mere u zasadima koje bi trebalo izvoditi u 3 do 4 navrata i to od početka kretanja maline do kraja maja, odnosno u periodu kada ovi izdanci masovno izbijaju i intenzivno rastu, koristeći veoma povoljne uslove vodno-vazdušnog režima u ovom periodu godine.


Na samo cvetanje, zametanje i sazrevanje plodova, ali i diferencijaciju cvetnih pupoljaka za narednu godinu jako utiče intenzivni porast „prevremenih“ izdanaka maline. Ne sme se dozvoliti da oni prerastu visinu 10 do 15 cm, kako ne bi došlo do odrvenjavanja njihovog bazalnog dela, a samim tim i težeg uklanjanja. Njihovo eliminisanje iz zasada može se vršiti mehaničkim putem, do osnove, najčešće u našim manjim zasadima, i primenom herbicida ( pr. gramokson ), kada se istovremeno mogu uništavati i korovi i niske rodne grančice.


Važno je obaviti zakidanje ovakvih izdanaka do same zemlje, jer će se, u protivnom, iz ostavljenog dela izdanka razviti prevremene grančice, čime se bespotrebno troše vlaga i hranljive materije samoj biljci. Te grančice su često i zaražene gljivičnim patogenima, čime su direktni izvor infekcije novim, mladim izdancima.



Ovim radovima u malinjaku dostupne zalihe vlage i hranljivih materija usmeravaju se u rodne izdanke, što se direktno odražava na funkcionalnije i potpunije oplođenje, bolji porast i nalivanje plodova, a samim tim na kvalitetniju i pravovremenu rodnost. Osim toga, bolja i potpunija osvetljenost rodnih izdanaka u značajnoj meri smanjuje opasnost od destruktivnih bolesti izdanaka i plodova, kakve su:

- plamenjača - sušenje pupoljaka (Didymela applanata);
- plamenjača izdanaka;
- antraknoza (pegavost) izdanaka;
- traheoverticilioze - venjenje izdanaka i drugih.


Sam rodni potencijal izdanaka obrazovanih nakon primene ove metode (koja se po svojoj ishodnoj primeni naziva i „ariljski metod“) znatno je veći od izdanaka koji bi se razvili od početka vegetacije, jer im se glavne razvojne faze odvijaju u smanjenoj konkurenciji porasta izdanaka. Ali, sve to opravdano može dati dobre rezultate ukoliko se obezbedi dovoljna količina vlage u junu, julu i avgustu mesecu, uz adekvatno, intenzivno đubrenje, obradu zemljišta i redovnu zaštitu od prouzrokovača bolesti i štetočina u malinjaku.



Mr Branko Tanasković