Odrastao insekt rutave bube (Tropinota hirta) pripada termofilnim insektima koji se povremeno masovno javljaju, uzrokujući štete na voću i povrću. Ova štetočina može pričiniti ozbiljne štete brojnim gajenim biljkama, oštećujući, pre svega, generativne organe, ponekad i lisnu masu biljaka.


Do masovnih pojava obično dolazi u godinama kada je temperatura vazduha u vegetaciji veća od višegodišnjeg proseka i kada je ukupna količina padavina manje. Rutava buba, tokom godine, razvija jednu generaciju i prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu. Odrasli insekti su obrasli mnogobrojnim beličastimi žućkastim, veoma finim dlačicama. Crne su boje i na pokriocima su ukrašeni sa velikim brojem belih, simetrično raspoređenih pega. Dužine su oko 10mm. Rutava buba je odličan letač.


Javlja se u rano proleće, krajem marta ili početkom aprila na prvim cvetalim korovima, a potom, prvenstveno, na voću, oštećujući cvetne pupove i cvetove. U cvetu stradaju prašnici i tučakovi usled čega ne dolazi do zametanja plodova. Osim cvetova i cvetnih pupoljaka, može se ishranjivati i mladim lišćem, stabljikama biljaka. Ozbiljne štete rutava buba može pričiniti naročito kruškama, jabukama i jagodama, a ređe dunjama, kajsijama i breskvama. Njena aktivnost traje sve do kraja jula.


Problem hemijskog suzbijanja rutave bube je u tome što se ova štetočina javlja u vreme cvetanja biljaka, kada su prisutne pčele, te bi primenom opasnih insekticida dovela do nekontrolisanog uginjavanja i tih veoma korisnih insekata. Smanjenje brojnosti i štetnosti rutave bube je jedino opravdano integralnim pristupom, uz primenu svih raspoloživih mera (agrotehničkih, mehaničkih, pa i hemijskih).




Fizičke mere borbe su mnogo bolje i daju mnogo bolje efekte. Rutava buba prezimljava u u zemljištu, ukopava se 10-12cm i tu boravi dok spoljašnji uslovi ne dozvole da izađe napolje. Bilo kakva površinska obrada može da bude jako korisna iz razloga što bi značajan deo parazita bio izložen dejstvu niskih temperatura, tj. bio bi velik pomor istih, a samim tim i manja brojnost u toku proleća kada nanosi najveće štete.


Za njen let neophodno je sunčano vreme, sa minimalnom temperaturom oko 15 stepeni. Do te temperature ona miruje. Ujedno odrasle jedinke počinju sa parenjem, i polaganjem jaja. U toku dana najaktivnija je između 10 i 16 časova. Jedna ženka položi 20 do 30 jaja u zemlju na dubinu 5cm. Iz položenih jaja se za 7-14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova pile larve. Larve se hrane biljnim ostacima koji se nalaze u zemlji i ne oštećuju gajene biljke. Razvoj larve traje 2-3 meseca i ceo taj period provedu pod zemljom u plitkom površinskom sloju. Nakon tog perioda larve se učaure i nakon 10-12 dana pojavljuju se odrasle jedinke /avgust/. Odrasle jedinke rutave bube ne izlaze iz zemlje već ostaju i prezimljuju u površinskom sloju sve do marta/aprila sledeće godine kada se ciklus ponavlja.


Postavljanje svetlih vanglica, posuda bele ili svetloplave boje koje su napunjene do pola sa rastvorom vode i najobičnijeg deterdženta (time se povećava vodni potencijal, buba kada dospe na površinu vode bukvalno biva uvučena pod vodu i na taj način se davi) predstavlja trenutno veoma dobar metod borbe protiv ove štetočine.


Eventualno, u slučaju najezde ove štetočine, primenjuju se preparati koji su slabe otrovnosti za pčele na bazi hlorpirifosa, fentiona ili fenitrotiona. Pozitivne efekte pokazala su tretiranja preparatom na bazi tau-fluvalinata, Mavrik-EW u koncentraciji 0,3l po ha, kao i Kalypsom na bazi neonikonoida, takođe u koncentraciji 0,3l po ha. Rutava buba je dobar letač pa će se za dva tri dana pojaviti nove jedinke na tretiranoj parceli, tako da se tretiranja moraju ponavljati.



Dragoljub Glišić
Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo