Do opadanja plodova pre svega dovodi: nedostatak vode, mineralnog azota i mikroelemenata kao i poremećaji u prometu organskih supstanci. Od meteoroloških činilaca po svojoj učestalosti veoma su važni previše suv vazduh i pojačana transpiracija (naročito u vreme cvetanja), mrazevi i jak vetar. Opadanje plodova pospešuju negativni uticaj bolesti i štetočina.


Opadanje plodova posle zametanja je normalna pojava. Kada se manifestuje u normalnom obimu, ona je čak i povoljna, jer omogućuje bolji kvalitet preostalih plodova. U idealnim slučajevima ovo opadanje eliminiše potrebu za proređivanjem plodova. Pri jačem intenzitetu, opadanje plodova prouzrukuje umanjen prinos i na kraju rentabilnost voćarske proizvodnje uopšte.


Sa opadanjem plodova se možemo sresti neposredno posle zametanja plodova (tzv.junsko opadanje plodova), pre berbe i i opadanje u toku čitavog perioda razvitka plodova.

Različiti su uzroci koji dovode do ove štetne pojave. U prvom redu to su biološki činioci u vezi sa oplođenjem od kojih treba pre svega izdvojiti tri: rano abortiranje embriona, odsustvo embriona u nekim semenim pupoljcima i preterana bujnost sa intenzivnim porastom letorasta sa intenzivnom potrošnjom organske materije.



Kada su ishrana biljaka i navodnjavanje u pitanju, do opadanja plodova dovodi: nedostatak vode, mineralnog azota i mikroelemenata kao i poremećaji u prometu organskih supstanci.


Od meteoroloških činilaca po svojoj učetsalosti veoma su važni previše suv vazduh i pojačana transpiracija (naročito u vreme cvetanja), mrazevi i jak vetar koji može izazvati masovno opadanje plodova pred berbu. I na kraju, opadanje plodova pospešuju negativni uticaji bolesti i štetočina.


Prevencija u slučaju ove štetne pojave je: upotreba bezvirusnog sadnog materijala, podizanje zasada na parcelama pogodnim za voćarsku proizvodnju, sprovođenje svih agrotehničkih i pomotehničkih mera, a pre svega đubrenja, navodnjavanja, zaštite i rezidbe.




dipl.ing. Dejan Jocić