Temperaturni faktor je jedan od najvažnijih i, u većini slučajeva, limitirajućih klimatskih uslova za gajenje voćarskih kultura. Utiče na intenzitet odvijanja veoma važnih fizioloških procesa ( disanje, fotosinteza, transpiracija i dr.), kao i na početak, tok i trajanje svih fenofaza u godišnjem ciklusu voćaka ( kao što su pupoljenje, cvetanje, listanje, oprašivanje, oplođenje, intenzivni porast mladara, formiranje i razvitak plodova i sl.).


Uprkos činjenici da je svaka vrsta voćaka, ali i sorta stekla odgovarajuću naslednu osnovu za opstanak i plodonošenje, adaptabilnost izabranih gajenih kultura prioritetni je uslov za postizanje najboljih rezultata zasnovanog zasada u datim agroekološkim uslovima.

Ograničavajući faktor za gajenje pojedinih voćnih vrsta jesu visoke, ali i niske temperature. Zahtevi voćnih kultura prema toploti su različiti. Tako na primer rentabilna proizvodnja jabučastih, koštičavih i jezgrastih voćaka ostvariva je u toku godine ukoliko temperaturna kolebanja nisu veća od + 35 do – 20 °C. Upravo zato što visoke, ali i niske temperature nepovoljno deluju na biohemijske procese u biljkama.



Optimalna temperatura za razviće i plodonošenje raznih voćnih vrsta je između 20-25 °C. Voćke iz umereno kontinentalne zone mogu se uspešno gajiti do 700, pa i do 900 m nadmorske visine (zavisno od izbora vrste i sorte). Tako, neke sorte prenete iz hladnijih u toplija područja bitno menjaju vreme sazrevanja, sortne karakteristike, pa čak i ukus ( na pr. sorte jabuke elstar, jonagold, gloster iz hladnijih područja, prenete u naše, toplije oblasti ).

U našim voćarskim krajevima, uz otpornost voćaka prema glavnim ekonomski prioritetnim bolestima i štetočinama, najznačajnija je otpornost pojedinih vrsta na niske temperature, koje mogu naneti velike štete reproduktivnim, ali i vegetativnim organima. Osetljivost na takve agroekološke uslove, direktno zavisi od vrste odnosno sorte. U tom pogledu, cvetni pupoljci (znatno osetljiviji od vegetativnih) su osetljiviji kod breskve, kajsije, badema, nego kod jabuke, kruške, trešnje, višnje, šljive i sl.


Takođe, najmanje otporni su tek zametnuti plodići. Samim tim preventivno se mora analizirati teren, pre sadnje, posebno na izloženost poznim prolećnim mrazevima. U takvim krajevima nije preporučljivo gajiti vrste koje rano cvetaju i zameću plodove (pr. kajsija, breskva), ali ni ranocvetajuće sorte kruške, trešnje, višnje.


Takođe, i sorte se veoma razlikuju prema otpornosti na niske temperature: sorta šljive požegača je znatno otpornija od sorte stenly; kruška vilijamovka otpornija od Butire moretini (rane moretinijeve); ili, recimo, selekcije oraha šampion; elit; kasni rodni; gajzenhajm 139; jupiter i sl. otpornije su od sorata esterhazi; šejnovo; ovčar i sl., koje se mogu preporučiti u vinogradarskim, ne jako mraznim podnebljima.



Mere koje delimično mogu ublažiti ovaj uticaj u zasadima su:

- krečenje,
- zasenjivanje,
- dimljenje,
- veštačko zamagljivanje ili pak
- veštačko izazivanje strujanja vazduha u zoni voćnih zasada.




Visoke temperature mogu izazvati velika oštećenja( na primer ožegotine na lišću, plodovima i mladarima, sve do sušenja pojedinih grana ili celih stabala).


Osim pravilnog izbora voćnih vrsta, u ovom pogledu i sortimentu se mora pokloniti posebna pažnja. Recimo kod kruške sorta konferans je značajno osetljivija na ožegotine listova od većine drugih sorti. Suprotno tome, u uslovima nedovoljne osvetljenosti listovi su bledo-zelene boje, sitniji, dok plodovi su slabije obojeni i manje krupnoće.






Mr Branko Tanasković