Izabrana parcela treba da je na dobro osvetljenom mestu nedaleko od izvora vode. Treba izbegavati dubodoline sa zadržavanjem hladnog vazduha i mogućnošću zadržavanja površinskih voda. Za podizanje zasada pogodna su laka, peskovita i polupeskovita zemljišta, a takođe i humusna i humusno-vlažna zemljišta planinskog tipa. Obavezan uslov je kisela reakcija zemljišta. Od humusnih zemljišta najviše odgovara planinski humus čiji je stepen razloženosti 02:55%. On uvek ima kiselu reakciju i optimalan vodno-vazdušni režim i visoke apsorpcione sposobnosti. Ukoliko postoji opasnost od izmrzavanja zimskog takav humus treba prekriti malčom od strugotine, trave i sl debljine oko 10 cm. Teža zemljišta treba da se poprave planinskim tresetom.



Priprema zemljišta obavlja se dubokim oranjem u jesen i uklanjanjem višegodišnjih korova. Ukoliko je potrebno, izvršiti popravku zemljišta unošenjem treseta ili šumskog lišća. Fina priprema obavlja se tanjiračom i frezom, a pred sadnju se otvaraju rupe i pune smešom odgovarajućeg pripremljenog supstrata.


Sadnja se odvija u proleće pre početka rasta izbojaka (što je optimalno), a ukoliko se sadi u jesen uslov je da su novi izbojci dovoljno odrveneli.


Rastojanja sadnje brusnice zavise od sistema gajenja koji mogu biti jednoredni i u pantljikama. U jednorednom sistemu sadnja se obavlja na 70 do 100 cm između redova i 25 do 30 cm u redu (70-100 cm h 25-30) što je optimalno za mehanizovanu obradu i kretanja u njoj. Na malim parcelama i okućnicama dovoljan je i kvadratni raspored sa rastojanjima 30h30 i 40h40 cm. Pri sadnji u pantljikama rastojanja između pantljika su 40 do 60 cm, a u njima između redova 30 do 40 cm i između biljaka 20 do 30 cm. Za sva rastojanja važna je bujnost sorte i način održavanja zasada. Za jedan hektar zasada potrebno je oko 30-40.000 sadnica.


Kvalitetan sadni materijal podrazumeva jednogodišnje i dvogodišnje žbunove sa nekoliko jakih izbojaka i sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Sadnice se sade u jame sa rastresitom zemljom, a veličina rupe zavisi od veličine korena. Biljka se sadi dva-tri centimetra dublje nego što je bila u rastilu. Dobar prijem i produženje vegetacionog perioda obezbeđuje se korišćenjem kontejnerskih sadnica pri čemu je jednostavniji transport, čuvanje sadnica i dr, ali su one nešto skuplje.


Posle sadnje obavezno je zalivanje posebno na peskovitim i lakim zemljištima. Malčiranje zasada brusnice sprečava rast korova, snižava temperaturu zemljišta, tokom leta održava ravnomernu vlagu, sprečava isušivanje, pregrevanja ili izmrzavanje sloja zemljišta sa korenom, a takođe poboljšava strukturu zemljišta čineći ga plodnijim. Najbolja je strugotina. Debljina malča treba da je od dva do pet centimetara.


Uništavanje korova obavlja se pomoću frezerovanja međurednog prostora, ručnim okopavanjem i plevljenje, malčiranjem i herbicidima. Za hladnija zemljišta preporučuje se korišćenje crne folije kojom se sprečava rast korova i zagreva zemljište kako bi sazrevanje bilo blagovremeno. Korišćenje folije podrazumeva instaliranje sistema za navodnjavanje "kap po kap".