Pri zasnivanju zasada jagode veoma je bitno izabrati pravu parcelu, dobar sadni materijal i pravilno izvršiti pripremu zemljišta. Uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu, dobra provetrenost, obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva.


Jagoda se može gajiti do hiljadu i više metara nadmorske visine uz izbegavanje terena koji su skloni pojavi kasnih prolećnih mrazeva. Preporučuju se tereni sa dosta snežnog pokrivača koji se duže zadržava jer se time štiti list i bokor od izmrzavanja.


Najbolje je da parcela bude na blagom nagibu, bez zadržavanja površinskih ili podzemnih voda čija pojava utiče na gušenje korena i pojavu truleži korena. Zemljišta na kojima se voda zadržava su veoma loše strukture koja je nepovoljna za uzgoj jagode.


Dobra provetrenost uz pojavu blagih vetrova veoma povoljno utiče na zdravstveno stanje jagode, smanjuju su preduslovi za pojavu bolesti i štetočina. Jaki vetrovi i niske temperature nepovoljno utiču na oprašivanje tako da terene sa ovim osobinama treba izbegavati.


Za podizanje zasada organske jagode ne treba koristiti laka ali ne i previše teška zemljišta. Laka zemljišta je u organskoj proizvodnji teško izbalansirati i snabdeti sa dovoljno hranljivih materija.


Pripremu zemljišta obaviti najmanje mesec dana pre sadnje, dok bi plan korišćenja parcele trebalo imati 2-3 godine pre podizanja zasada. Razlog je priprema parcele u smislu akumulacije hranljivih elemenata i oslobađanje od korova gajenjem određenih biljaka u plodoredu.



Za đubrenje osim stajnjaka iz extenzivne proizvodnje i komposta dobro je gajiti i zaorati i neku detelinu ili strninu, raž, ovas. Danas postoje peletirana organska đubriva(stajnjak) koja su bez semena korova i gljivica i sve više se koriste u proizvodnji povrća i jagoda.


Priprema zemljišta za sadnju se sastoji u oranju i tanjiranju odnosno usitnjavanju kako bi se što lakše napravili bankovi. Bankovi sa folijom i sistemom za navodnjavanje - jesu sistem gajenja jagode za organsku kao i za konvencionalnu proizvodnju. Umesto folije u organskoj proizvodnji može se koristiti usitnjena slama kako za zastiranje bankova tako i međurednog rastojanja. Slama štiti zemljište od isušivanja, odbija insekte, može se iskoristiti za kompostiranje ili zaoravanje.


Treba znati da slama ne može biti iz intenzivne proizvodnje a voda kojom se navodnjava mora proći analizu. Navodnjavanje je najbolje planirati sistemom „kap po kap“ koji se instalira prilikom formiranja bankova i zastiranja .


Sadni materijal mora ispuniti zahteve Zakona o organskoj proizvodnji, a to je sertifikat da je organski, za sada samo uvozni. S obzirom na ograničenu mogućnost korišćenja sredstava za zaštitu za podizanje zasada koristiti otpornije sorte, a to je sada na našem tržištu Zenga Zengana – industijska sorta, nekada gajena ali neopravdano zapostavljena.


Najidealnije bi bilo da se jagoda koristi kao jednogodišnja kultura a u plodosmenu da su uključene: trave, detelina, raž, ozima strna žita, kupusnjače. Predusevima se obezbeđuje dovoljna količina hranljivih elemenata u zemljištu za plodove jagode u godini uzgoja. Ovim načinom planiranja plodosmene obezbeđuje se parcela, sa malo korova, dobrom osnovom za ishranu jagode.


Jagodi je najneophodniji azot u periodu posle sadnje što se obezbeđuje stajnjakom u količini 15-20t/ha i zaoravanjem zelene mase. Treba obratiti pažnju na unos azota čija količina u organskoj proizvodnji ne sme da pređe 170kg/ha godišnje radi zagađenja vode i zemljišta nitratima. Kalijum i ostali hranljivi elementi mogu se uneti peletiranim organskim đubrivima kojih ima sve više na tržištu.


Zaštita od bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji je zasnovana pre svega na preventivi i upotrebi malog broja sredstava koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji (bakarna sredstva i sumpor). Na tržištu se nudi sve više sredstava na bazi exstrakta biljaka (iz uvoza) ili onih koje proizvođači mogu sami spremati od prikupljenih biljaka iz okoline.


Najbolja zaštita je preventiva u pogledu uslova gajenja. Plodosmena, izbor sorti, zdrav sadni materjal, optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje okolnih parcela su skup mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina.




Zlatica Krsmanović, dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva