Stručnjaci smatraju da se gajenjem višnje u gustom sklopu može povećati prinos po hektaru u odnosu na prosečne za 2,5 do 3,5 puta. Ulaganja nisu mnogo veća pa se ovakva proizvodnja isplati. Takođe, rezidba i berba su lakše, brže i jeftinije. Iako je prinos najvažniji pokazatelj, uvođenje gustog sklopa opravdava i kvalitet ploda.



U našoj zemlji godišnje se proizvede preko sedamdeset hiljada tona višnje. Prosečan prinos po stablu je osam kilograma, odnosno deset tona po hektaru. To je veoma malo, jer se smatra da je optimalan rod dobrog kvaliteta dvadeset tona po hektaru. Najzastupljenije sorte su "oblačinska", uglavnom kao izdanačka i spontano raširena "cigančica". Ostalo su krupnoplode ("hajmanova konzervna", "reksele", "šumadinka"), kalemljene na divlju trešnju, dok su vegetativne podloge manje zastupljene. Najčešće se formira piramidalna kruna, ređe polupljosnata vaza, a veoma retko palmeta i vitko vreteno. Razmaci sadnje su od 6x5 do 4x2,5 metara. Po hektaru se posadi od 333 do hiljadu sadnica.

Gajenjem novih sorti i primenom odgovarajuće agrotehnike mogu se postići znatno bolji rezultati. U poslednje vreme preporučuje se uvođenje u proizvodnju novih sistema gajenja, odnosno izbor odgovarajuće kombinacije sorte i podloge, razmaka sadnje i uzgojnog oblika. To su potvrdila i ispitivanja dr Milisava Mitrovića, dipl. inž. Miladina Blagojevića i dipl. inž. Sanje Radičević, stručnjaka Centra za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku.

U proizvodnom zasadu višnje podignutom jednogodišnjim sadnicama s prevremenim grančicama, zastupljene su "šumadinka", "reksele" i "ujfehertska grozdasta". Posađene su na četiri metra međurednog razmaka, a u redu na 1,5 i dva metra. To znači da po hektaru ima 1. 666, odnosno 1250 stabala. Kalemljene su na podlogu "kolt" i formirane kao vitko vreteno. Visina debla je 40 centimetara.

Tokom ispitivanja primenjena je uobičajena, kvalitetna i pravovremena agrotehnika. Uočeno je da su sve tri sorte veoma rodne i da imaju krupne plodove odličnog kvaliteta. Po bujnosti su bile slične, ali su se razlikovale po rodnom potencijalu, što se odrazilo na prinos. Veći rod po stablu davale su kada je rastojanje u redu bilo dva metra. Međutim, kada se taj rod pomnoži s brojem stabala po hektaru, dobijaju se drukčiji rezultati. U tom slučaju, pri rastojanju od metar i po u redu prinosi su veći nego ako je ono dva metra.

Na dva metra rednog rastojanja prosečan prinos "šumadinke" bio je 31,8, a na metar i po 34.4 tone po hektaru. Ovo je, istovremeno, najveći ostvaren prinos u svim kombinacijama sorta razmaci sadnje. Prosečna masa ploda bila je 7,48, odnosno 7,40 grama, što je gotovo zanemarljiva razlika i potvrda izuzetnog kvaliteta višnje. To znači da povećanje prinosa ne mora da bude na štetu kvaliteta. Naprotiv, pri punoj agrotehnici prinos i masa plodova mogu da budu direktno zavisni.

Rod "rekselea" i "ujfehertske grozdaste" je nešto manji u poređenju s "šumadinkom", preko 20 tona po hektaru. I one su dale veće prinose po jedinici površine pri manjem razmaku u redu, "reksele" 26,4, a "ujfehertska grozdasta" 28,6 tona po hektaru. Masa plodova je od 6,07 do 6,45 grama, što takođe potvrđuje odličan kvalitet. Inače, tokom ispitivanja, jedne godine oštećenja od poznih prolećnih mrazeva bila su 18-30 odsto. Kada bi se ovo uzelo u obzir, rod višnje bio bi veći.

Stručnjaci smatraju da se gajenjem višnje u gustom sklopu može povećati prinos po hektaru u odnosu na prosečne za 2,5 do 3,5 puta. Ulaganja nisu mnogo veća pa se ovakva proizvodnja isplati. Takođe, rezidba i berba su lakše, brže i jeftinije. Iako je prinos najvažniji pokazatelj, uvođenje gustog sklopa opravdava i kvalitet ploda.


"UJFEHERTSKA GROZDASTA"

Ova mađarska sorta nastala je kao spontani sejanac. Samooplodna je, redovno i dobro rađa. Sazreva krajem juna, početkom jula. Plod je okruglasto spljošten, svetlo do tamnocrven, meso sočno i aromatično. Peteljka je duga, s jedne strane crvenkasta. Pogodna je za mehanizovanu berbu, stonu upotrebu i preradu.




"ŠUMADINKA"

Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku 1969. godine, ukrštanjem "kereške" i "hajmanove konzervne". Prorodi u drugoj godini. Zahteva rezidbu zbog izraženog ogoljavanja grana koje su donele rod. Ima krupan, tamnocrven plod, mase preko šest grama, glatku i sjajnu pokožicu. Sočno i polučvrsto meso je kiselkastog ukusa i prijatne arome. Poznog je vremena sazrevanja.

Veoma je rodna i pogodna i za jelo i preradu. Zbog kvaliteta i rodnosti zaslužuje da se više širi.



"REKSELE"

Potiče iz Nemačke i samooplodna je sorta. Zbog ogoljavanja grana zahteva rezidbu. Rađa dobro i redovno. Otporna je prema niskim temperaturama. Sazreva krajem juna, početkom jula. Plod je tamnocrven, pokožica tanka, glatka i sjajna. Srednje čvrsto meso je nakiselo i aromatično. Pogodna je za mehanizovanu berbu.



Snežana Malinović, dipl. inž. voćarstva i vinogradarstva