Niti malina, niti kupina. Taiberi je jagodasta voćna vrsta nastala ukrštanjem kupine i maline, 1979. godine u škotskom institutu za istraživanje bilja. Kod nas se u većoj meri javlja tek sada. Srpski naziv još nema, a engleski dolazi od reke Tai koja se nalazi u blizini instituta gde je nastala.



Taiberi se odlikuje izrazito velikim plodovima i visokim prinosom . Plodovi su sočni , prijatnog, slatkastog , lagano oporog i aromatičnog ukusa . Pogodni su za konzumaciju u svežem stanju ili za preradu u pekmeze i druge proizvode, a moguće ih je i smrzavati.

Masa ploda je od 5 g u sušnim godinama pa do 11 g u vlažnijim godinama. Ukupni prinos po biljci može biti i do 3,5 kg (zavisi o razmaku sadnje), tj 24 t po hektaru. Plodovi su u grupama 5-7 plodova. Boja im varira od purpurno crvene do tamnoljubičaste kada prezriju te laganog do visokog sjaja. Srednje su tvrdi, duguljasto-koničnog oblika, što se može zaključiti i po dimenzijama ploda koje iznose od 35 do 50 mm u dužinu te 17 do 23 mm u širinu.



Pogodan za uzgoju manjim vrtovima

Rano počinje dozrevati (početak jula), a berba je višekratna jer plodovi dozrevaju kroz duže vreme, do sredine avgusta, pa čak i do početka oktobra ako je toplo vreme. S obzirom na to da im se peteljka čvrsto drži za plod, a plod je vrlo mekan kada je potpuno zreo, berba je problematična pa nije moguća upotreba mehanizacije. Zbog ovih razloga Taiberi nije zaživeo u intenzivnom uzgoju pa ga uglavnom uzgajaju mali proizvođači ili hobisti u kućnim vrtovima.


Izboji su bujni i čvrsti , sa slabim bodljama . Kod mladih polugrmova izboji se više šire dok kod starijih imaju uspravniji rast uglavnom bez postranih izboja. Iako izboji ne trebaju podršku, zbog navedenih razloga se preporučuje da se ipak postavljanje podrške jer time možemo širiti polugrm i grane dovoditi na položenije položaje te time dati prozračnost grana (manje vlage, manje bolesti), kao i bolju osunčanost plodovima. Najpraktičniji je uzgoj na žici ( kao vinograd). Cvatnja je slaba sa srednje velikim cvetovima koji se nalaze bočno na izbojima. S obzirom na to da je taiberi samooplodna vrsta , nije potreban oprašivač.



Raste na mestima gdje druge voćke ne uspevaju

Taiberi se lako razmnožava povaljenicama sredinom septembra, a reznicama sredinom oktobra (može i tokom zime do sredine marta ako tlo nije smrznuto ili natopljeno sa previše vode).

Taiberi je pogodan za sadnju na različitim zemljištima. Pogoduju mu sunčani položaji na plodnim zemljištima ocediti , ali može uspevati i na senovitim položajima. U slučaju uzgoja na laganim karbonatnim zemljištima, potrebno je da dodate komposta kako bi se popravilo tlo, i to preporučljivo pre same sadnje. Kompost će tako, osim hraniva, obezbediti i zadržavanje vlage u zoni korena što će taiberiju omogućiti da uspešno i obilato rodi i za vreme sušnih leta.

Mrazevi ne predstavljaju problem jer cveta kasno te je stoga pogodan za uzgoj na mestima gde zbog mrazeva druge voćke ne uspevaju. Takođe, taiberi podnosi vrlo niske temperature tokom zime, čak do -25 °S.

Sadnja ukorenjenih sadnica se takođe obavlja polovine oktobra jer je tlo još uvek toplo te sadrži dovoljno vlage pa se koren bolje prima i raste. Sadnja se može produžiti čak i do marta pod istim uslovima kao i za reznice. Zavisno o mogućnostima vrta, našim željama te sadnicama koje imamo, saditi ih možemo sa razmakom između redova 1,2-4 m, a unutar reda na razmak 1 m



Otporan na bolesti

Nakon sadnje sadnicu treba prekratiti na dobar, kvalitetan pup na 25 - 30 cm visine kako bi ojačao koren i time dugoročno obezbedili bolji rast, prinos i kvalitet taiberija. Taiberi rađa na prošlogodišnjim izbojima. Stoga je rezidba vrlo jednostavna . Nakon berbe mogu se izbaciti
grane koje su rodile ove godine. Veoma je važno da ovogodišnji izboji ostanu jer su oni nosioci roda iduće godine. Zbog otpornosti na bolesti , posebno na kasnu žutu rđu, a i niskih zahteva za brigom u toku godine, taiberi je vrlo pogodna vrsta za uzgoj na manjim površinama ili u kućnim vrtovima.



Goran Fruk, dipl. ing. agr.