U voćnjacima se pojavio cvet na brojnim lokacijama.Otvoreni cvet je idealan ulaz za bolesti. Najopasnije je sušenje cvetova, jer bez njih nema ni ploda.Uslovi razvoja bolesti su tu - ponovite tretmane ako je prošlo više od tri dana.


Na svim vrstama koštičavog voća Monilija izaziva različite simptome, grupisane u dve kategorije:

-kao sušenje grana, grančica i cvetova - Monilia laxa
-kao trulež plodova - Monilia fructigena


Kod jabučastog voća (jabuka, kruška i dunja), Monilija je prouzrokovač prvenstveno truleži ploda, a vrlo retko i izuzetno izaziva i sušenje lastara u cvetanju. Na dunji se javlja i za tu vrstu specifična – Monilia linhartiana.

To su nazivi konidijskih formi. Plodne forme koje se javljaju vrlo retko (apotecije) nose nazive Sclerotinia laxa i Sclerotinia fructigena.


Monilia laxa napada pretežno koštičavo voće: trešnju, višnju, šljivu i breskvu. Najčešća je na višnji i breskvi.

Monilia fructigena napada jabučasto voće (jabuku i krušku), ali isto tako i navedene koštičave vrste. Kod koštićavog voća sušenje grana sa cvetovima (Monilia laxa) je mnogo važnija.


Simptomi:

Sušenje grančica i cvetova manifestuje se u fazi cvetanja i odmah posle cvetanja. Mladari procvetaju ali tada veći ili manji broj cvetova počinje naglo da menja boju u smeđu, suši se i propada. Mnogi ljudi ne znajući za uzrok pa svode to na hladnoću ili mraz. Međutim, ako se radi o mrazu, onda se suše svi cvetovi jedne voćke, a u ovom slučaju se suše samo cvetovi na pojedinim mladarima.

Broj tako osušenih mladara s cvetovima može na stablu biti velik, pa čitava voćka ima žalostan izgled jer je zahvaćena u punom cvetanju.. Roda naravno nema.



Biologija:

Gljiva prezimljuje u zaraženim suvim granama na kojima u proleće nastaju ležišta konidija, u takozvanim mumijama. Osim grančica i mumija na stablu mogući je razvoj i iz ostavljenog i trulog ploda ispod stabala .Nastaju apotecije, koje daju askuse, a oni oslobađaju askospore .Askospore i konidije vrše primarnu zarazu. Konidije iz zaraženih grančica i mumija nastaju puno češće nego askospore. Te konidije inficiraju u cvetanju mladare preko cvetnih organa. Izuzetno do infekcije može doći i ranije dok je cvet još zatvoren, a i kasnije kada se plodovi zametnu. Za to moraju biti ostvareni posebni uslovi, a oni su retkost dok, je infekcija kroz cvet najčešća.


Konidije gljive prodiru kroz unutrašnjost cveta. Micelija nastavlja rastom i kroz cvet ulazi u grančicu, izlučujući toksine u mladar, gljiva uzrokuje naglo sušenje mladara i to već u završetku cvetanja


Ako se cvetanje oduži, ili ako se dogodi da se deo cvetova na stablu naknadno otvori, moguća je i sekundarna infekcija sa osušenih cvetova na nove tek procvale, ali samo putem konidija.


Najkritičniji period je cvetanje i to kada je praćeno velikom količinom vlage i niskim temperaturama.. Kada voće prođe fazu cvetanja i plodovi malo narastu, nema više mogućnosti prodora gljive u mladare. Tek kasnije kada su plodovi već veliki dolazi opet do infekcije, ali je posledica samo trulež ploda .Od takve infekcije nastaju mumije.


Ako su suvi i povoljni uslovi u vreme cvetanja ne dolazi do zaraze i te godine nema sušenja mladara. U slučaju uzastopnog ponavljanja kišovitog vremena više godina u vreme cvetanja, stradaju mladari, javlja se smola i voćka polagano slabi i suši se. To se najčešće događa kod breskve, kajsije i višnje, a slabije je izraženo kod trešnje i šljive.



Zaštita :

Zaštita je najvažnija kod breskve i višnje, kod kojih neke sorte jako stradaju od te bolesti. Većina sorata je osjetljiva na tu bolest, posebno u intenzivnim zasadima. .


Prvi deo zaštite se odnosi isključivo na preventivne mere suzbijanja, budući da bolest nije lako suzbiti, posebno ne u kišnim uslovima i još pogoditi pravu potfenofazu cvetanja prilikom tretiranja.


Dakle, potrebno je odstraniti sve suve i polusuve grančice s koštičavih voćaka. Čak i grane. Odstraniti i do 20 cm ispod suvog dela, jer gljiva ide dosta duboko u drvo. Koštičave voćke se mogu rezati u vegetaciji, tako da ne bi to trebalo ostavljati za prolećnu rezidbu, već za letnju.


Dalje, obavezno se moraju skinuti i spaliti ili zakopati sve mumije ostale na drvetu. Takođe, ispod voćaka bi bilo dobro počistiti teren od mogućih ostataka voća.


Od sredstava za zaštitu bilja primjenjujemo preparate :

Klasično prskanje bakarnim sredstvima u bubrenju pupoljaka kao prvi oblik zaštite: Nordox, Cuperblau, Champion, Bakarni kreč . Ovo je standardno prskanje za sve voćne vrste. Naravno, to nije dosta za Moniliju.


Sledeće je prskanje organskim fungicidima uoči cvetanja (peteljka cveta dužine 1 cm) i to sa: Dithane, Captan, Merpan, Star, Polyram.


I ono najvažnije, treće prskanje u punom cvetanju: Alert, Olymp, Mythos, Teldor, Kidan, Signum, Folicur, Sumilex, Chorus.


Prilikom primene sredstava za zaštitu bilja u punom cvetanju treba napomenuti da u slučaju jakog napada bolesti i nepovoljnim uslovima (kiša, vlažno vreme) treba u opadanju latica ponoviti tretirati istim sredstvima navedenim pod trećom stavkom, naravno pridržavajući se uputstava o dozvoljenom broju prskanja pojedinim sredstvom.




Trulež ploda (M. fructigena)


Simptomi:

Simptomi bolesti su slični kao i kod truleži plodova jabuke i kruške. Plod prvo dobije smeđu pegu koja se naglo širi, mezokarp smeđi, trune i ubrzo je zahvaćen čitav plod.

Na površini ploda se razviju sivi (M.laxa) ili žućkasti (M. fructigena) jastučići. Ponekad u koncentričnim krugovima, ali često i nepravilno raspoređeni. Ako se dva ploda dodiruju, trulež prelazi iz jednog u drugi.


Biologija:

Trulež ploda se naglo širi posebno posle dugotrajnih kiša, posebno ako su te kiše došle nakon dužeg perioda lepog i sunčanog vremena. U tom slučaju dolazi na plodu do sitnih, nevidljivih okom, pukotina. To je slično kao kod Botrytisa (sive plesni ) na grožđu. Te pukotine su ulazna mesta za infekciju gljivom. Takođe, sve bolesti i štetočine koji ranjavaju plod su isto tako uzročnici širenja Monilije, kao i grad.

Te su rane i pukotine ulazna mesta za širenje bolesti, naročito posle kiše.

Vrlo je mnogo štetočina na koštičavim vrstama koji mogu izazvati ovakvim putem trulež ploda. Treba napomenuti da se trulež plodova širi i kasnije u transportu plodova i prodaji. Dosta je da plod bude samo malo nagnječen ili oštećen noktom prilikom branja i pakovanja.Takođe, treba voditi računa o pakovanju plodova posle berbe.

M. fructigena prezimljuje na koštičavim voćkama samo u mumijama.

Na tim mumijama u proleće se stvaraju , kao i u toku vegetacije neprestano konidije.Te konidije zaražavaju plodove, s time da su plodovi osetljiviji pred berbu. Do infekcije plodova može doći i preko konidija koje nastaju na mladarima koje su iste godine zaraženi preko cvetova što je već spomenuto i opisano kod Monilije laxe .


Zaštita:

Suzbijanje je indirektno. Moramo ukloniti sve faktore koje možemo, a koji dovode do rana na plodovima. To su neke bolesti kao što je šupljikavost (Stigmina carpophila), zatim štetočine kao što su trešnjina muva (Rhagoletis cerasi), breskvin moljac (Anarsia lineatella), breskvin smotavac(Cydia molesta), šljivini savijači (Cydia funebrana i Cydia prunivorana) - ukloniti gnijezda osa i stršljena u blizini i dr. Boreći se protiv tih bolesti i štetočina borimo se indirektno i protiv Monilije.


Još jednom treba spomenuti uklanjanje mumificiranih plodova sa stabala kao i redovno održavanje krošnje rezidbom svake godine. Monilija će nažalost biti i dalje prisutna, jer njena pojava u mnogome zavisi od vremenskih uslova koji vladaju u fazi cvetanja.




dipl.inž. Stojkić Slavica