Dugoročni ciljevi oplemenjivanja domaće šlive su stvaranje novih sorti najbolje prilagođenih agroekološkim uslovima umereno kontinentalne klime, otpornih prema niskim zimskim temperaturama, poznim prolećnim mrazevima i suši, otpornih prema virusu šarke šljive i prouzrokovača ekeonomski značajnih bolesti.
Institut Čačak je vodeća institucija u oplemenjivačkom radu ove voćne vrste, koji je pored već i u Evropi priznatih i raširenih sorti kao što su Čačačnska rodna, Čačanska lepotica i Čačanska rana, stvorile mnogo novih značajnih sorti šljive koje zavređuju pažnju proizvođača. U poslednjih devet godina Institutu za voćarstvo je priznato sedam sorti šljive i to: Boranka, Timočanka i Mildora (2004.godine), Krina(2005.godine), Zlatka i Pozna plava(2008.godine) i poslednja među njima NADA(2012.godine)
Sorta NADA je nastala spontanom hibridizacijom američke sorte Stenlej (Stanley) i Rumunske sorte Skolduš. Najvažnije karakteristike ove sorte su:
- dobra arhitektura stabla s otvorenim uglovima grananja,
- retke gustine krošnje, slabija bujnost stabla (što odgovara za gušće zasade)
- cveta pozno i samooplodnjom se ostvajuje oko 13% finalno zametnutih plododva
- rano prorodi i obilno rađa
- plodovi sazrevaju sredinom avgusta, krajem druge i početkom treće dekade
- plodovi srednje krupni do krupni (40-50g), eliptičnog oblika, tamnoplave boje, s obilnim pepepljkom, atraktivnog izgleda, ukusni i dobrog kavaliteta
- koštica je srednje krupna (1,7g) i u popunosti se odvaja od mezokarpa koji je žute boje,
- plod umerene čvrstine, sočan i aromatičan
- plodovi sku pogodni za svežu potošnju i preradu, posebno sušenje
Prosečan sadržaj rastvorljivih suvih materija u plodovima sa stabala gajenih u agroekološkim uslovima Čačanske kotline iznose 16,50%, sadržaj ukupnih šećera je 11,70% i invertnih šećera 8,35%, saharoze 3,18% i 0,5% ukupnih kiselina
Sorta je tolerantna prema virusku šarke, a ispoljava blagu osetljivost na prouzrokovače plamenjače i truleži ploda.
Autori sorte su drDobrivoje Ogašanović, drSvetlana Paunović i drSlobodan Milenković.
Imajući u vidu dužinu trajanja procedure proizvodnje sadnog materijala višegodišnjih drvenastih biljaka za zasnovanje matičnjaka koji će služiti za proizvodnju kalem gračica, komercijalna prozvodnja sadnica sorte Nada i plasman na tržište će započeti tek za tri-četiri godine, ali prema gore iznetim karakteristikama moje mišljenje je da ova sorta zavređuje da se nađe u proizvodnji i da će zauzeti značajno mesto u sortimentu šljive Srbije.
dipl.ing.Milorad Jocković