U većini područja kontinentalnog dela naše zemlje jagoda strada od niskih zimskih temperatura i poznih prolećnih mrazeva,ako nije pokrivena snegom. U uslovima golomrazica zemljište promrzava, posebno lakši tipovi, čak i do veće dubine nego što je sloj u kome se nalazi koren jagode.Tada dolazi do manjeg ili većeg izmrzavanja korena, a time i do oštećenja čitavog bokora. U takvim područjima treba izvršiti zaštitu jagode, a naročito mlade zasade gde je sadnja obavljena kasnije u leto ili jesen. Ovo je jedan od razloga zašto treba izbegavati jesenju sadnju.



Zaštita jagode se obavlja na više načina. Jedan od njih je prekrivanje bokora nezgorelim stajnjakom u kome ima dosta slame. Time se ujedno vrši i delimično đubrenje. Loša strana ove mere je veliko unošenje semena korova, a ispod stajnjaka se naseljavaju i miševi.


Najbolja zaštita se postiže prekrivanjem jagoda specijalnim termozaštitnim tkaninama duž redova (Agril folija),a preko njih se mogu dodatno stavljati slama, pleva ili neki drugi slični materijal. Zaštita jagode se može obaviti i direktnim prekrivanjem slamom, asurama,...


Zbog ranog cvetanja i niskog rasta, u našim uslovima jagodu ugrožavaju pozni prolećni mrazevi tako da pojedinih godina mogu da unište čitav rod. Češći su slabiji mrazevi koji izazivaju delimična oštećenja, pri čemu stradaju prvi (primarni) cvetovi koji daju i najkrupnije plodove. U proleće kada nastupi opasnost od ovih mrazeva, Agril termozaštitna tkanina se može uspešno koristiti za zaštitu uz povremeno podizanje radi provetravanja biljaka i obezbeđivanja pristupa pčelama tokom fenofaze cvetanja.



Ostale direktne mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva uključuju:

- zadimljavanje jagodnjaka,
- paljenje materijala koji daju dosta dima (kao što su slama,vlažna pleva,strugotina,natrulo seno ili sakupljeni korovi),
- prekrivanje jagode u kritičnim danima polietilenskom folijom,
- orošavanje veštačkom kišom i zagrevanje.

Zadimljavanje obično počinje pred zoru i ujutro kad su najkritičnije temperature.



dipl.ing.Dejan Jocić