Pre samog podizanja voćnjaka moramo sagledati prirodne i ekonomske pokazatelje.
Od prirodnih pokazatelja:
-Voda
-Zemlja
-Klima

Od ekonomskih pokazatelja:
-Blizina tržišta
-Blizina saobraćajnica
-Prerađivački kapaciteti

Nakon ispitivanja ovih pokazatelja onda pristupamo izboru sorti, veličini zasada i odnosu pojedinih vrsta u zasadu. Ako su ovi uslovi ispunjeni pristupa se pripremi zemljišta za sadnju.



Priprema zemljišta

Pre same sadnje voćnjaka na tom zemljištu treba gajiti leguminoze: stočni grašak, soju, ječam, pšenicu. Moramo voditi računa o unošenju herbicida. Zatim moramo vršiti fizičku i hemisku analizu zemljišta.

Ako je količina humusa u zemljištu mala, onda treba dodati odgovarajuću količinu stajnjaka, za povećanje humusa od 0,1% u sloju zemljišta od 40cm treba dodati 2-3vagona stajnjaka po hektaru. Ukoliko su zemljišta kisela treba izvršiti kalcifikaciju sa SaSO3 ili negašenim i gašenim krečom. Ako zemljište sadrži više SaSO3 (kreča) treba izvršiti zakišeljavanje zemljišta. Ako se pri meliorativnoj popravci unese i stajnjak onda količinu mineralnog đubriva treba smanjiti za 10-30%.

Kada se izvrši rasturanje organskog i mineralnog đubriva pristupa se rigolovanju ili dubokom oranju zemljišta.Kada je oranični sloj dubok onda se ide na rigolovanje 50-90 cm a ukoiko je oranični sloj plitak onda se ide na podrivanje 50-70 cm. Ove mere se vrše krajem septembra oko 20.septembra, zatim se zemljište ostavi da se lagano slegne, kada se slegne ide se sa finom pripremom. Izrigolovana površina se prvo pripremi teškim tanjiračama, a neposredno pre sadnje se prelazi setvo spremačem ili drljačom. Nakon svega toga pravi se sistem za navodnjavanje.



Rastojanje između voćaka

Zavisi od voćne vrste, podloge, sorte, tipa zemljišta, uzgojnog oblika krune. Rastojanje voćaka u voćnjaku može biti u vidu trougla, kvadrata, pravougaonika i po izohipsama. Najbolja sadnja je u trougao, jer se zemljište koristi najracionalnije, a i voćke ne zasenjuju jedna drugu. Kod većih zasada pravac redova se određuje pomoću TEODOLITA ili PRIZME dok kod manjih zasada pomoću običnog kanapa. Pre sađenja voćaka potrebno je odrediti izbor i raspored sorti u zasadu.



Razmeštaj sorti u voćnjaku

Prilikom izbora sorti pojedinih voćnih vrsta moramo voditi računa jer neke voćne vrste su strano oplodne tako da treba u voćnjaku imati sortu oprašivača kao kod: jabuke, kruške, trešnje, oraha, leske, badema, pitomog kestena, kajsije i šljive. Za postizanje većih i stabilnijih prinosa i dobijanje krupnih plodova i kod samooplodnih vrsta preporučuje se sadnja oprašivača. Moramo voditi računa da sorte oprašivača imaju dobru klijavost polena, da se 50% podudara fenofaza punog cvetanja sa osnovnom sortom, da su gamete kompatibilne da stupaju u period plodonošenja istovremeno. Kod strano oplodnih sorti u voćnjaku moraju biti zastupljene bar 3 sorte koje se međusobno oprašuju. Veoma važno je i dobra klijavost polena.
TIHOGAMIJA – nejednako vreme cvetanja.



Sadnja voćnjaka

Sadnja može biti jesenja, zimska i prolećna. Sadnja je najbolja u jesen jer preseci žila brže kalusiraju, voćke su bolje obezbeđene vodom i takve sadnice se brže i bolje razvijaju. Sve to treba obaviti do 25. novembra. Na sadnicama treba izvršiti defolijaciju koja može biti hemiska ili ručna. Sadnice ne smeju biti starije od dve godine. Obavezna jesenja sadnja ide kod leske, prolećna sadnja se vrši na vetrovitim područijima i predelima sa vlažnom klimom, pogotovo na teškim zemljištima. Prolećnu sadnju obaviti što ranije naj kasnije do marta. Prolećna sadnja se vrši kod voćki koje su osetljive na niske temperature.

Pre same sadnje pregledamo sadnice da li su ok. Pregledamo koren ako je koren svetlo beličaste boje onda je u redu, a ako je taman onda nije u redu. Duže korenove žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm s tim što presek mora biti manje kos da bi došlo do bržeg i lakšeg zarastanja. Koren potapamo u smešu goveđe balege i ilovače kojoj dodajemo malo plavog kamena radi dezinfekcije.

Dobro pripremljeno zemljište koje je duboko orano ili podrivano na njemu se kopaju rupe 60 x 60 cm i one se đubre.Ako se ne vrši đubrenje u rupu a zemljište je dobro pripremljeno onda se kopaju rupe dimenzija 40 x 40 cm. Kod lošije pripremljenog zemljišta ili na ledinama rupe su 120 x 60 cm. Sadnice ne smeju ići preduboko, plemeniti deo ide 10 cm iznad zemljišta, sa dubljom sadnjom smanjujemo bujnost voćke.

Prekraćivanje voćaka se vrši u proleće a visina prekraćivanja zavisi od voćne vrste i uzgojnog oblika. Prilikom prekraćivanja rez pravimo pravilno i presek premažemo kalem voskom ili fitobalsamom. Sadnice sa prevremenim grančicama skraćujemo i to na 30 cm iznad poslednje razvijene grančice.



Postavljanje potpore za voćke

Slabo bujne kombinacije sorta/podloga, sorta/M9, sorta/M27 i sl., zahtevaju obavezno postavljanje naslona za voćke. Naslon za voćke se može postaviti u vidu betonsko-žičane, drveno-žičane potpore ili pojedinačnih kolaca, trske i betonskih stubića i sl. za svaku voćku. Na vrstu potpore najviše utiče cena iste. Zato, iako je praktičnija pojedinačna potpora za svaku voćku ipak je prihvaćeniji način konstrukcija sa žicom, jer je jeftiniji za 30-50 %, a u nekim slučajevima i više.

U našoj praksi najviše se koriste betonski stubovi dužine 2,8 m od prenapregnutog betona 8x8cm, a u nizu 6x6 cm. Oni treba da su ukopani u zemlju 70 do 80 cm. Kroz stubove se postavljaju 4 reda žice, s tim da je prvi red na 50 cm od zemlje. Ostali redovi žice se raspoređuju ravnomerno na 50 cm. Upotrebljava se pocinkovana žica debljine 3-4 mm, razmak između stubova je 6-8 m.

Drveni stubovi koji su inpregnirani ili nagoreni na kraju, koriste se takođe za postavljanje potpore, njihova prednost je u tome što se ne lome lako kao betonski. Na kraju reda se postavljaju ankeri na kojima se fiksiraju stubovi izateže žica, zatezanje se vrši pomoću specijalnih zatezača ili jednostavno uvrtanjem žice



Nega voćnjaka

Tu podrazumevamo primenu agrotehničkih i pomotehničkih mera kako bi obezbedili povoljne uslove za rast i rod voćaka. Od agrotehničkih mera najvažnije su: održavanje zemljišta, đubrenje, navodnjavanje. A od pomotehničkih mera tu su: rezidba voćaka, prekalemljivanje, podmlađivanje voćaka.



Održavanje zemljišta u voćnjaku

Cilj je stvaranje optimalnih uslova za razvoj korenovog sistema a uspostavlja se i povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim.

Načini održavanja zemljišta:

-Čista obrada (jalovi ugar) – koristi se u reonima Vojvodine i Srbije, tu se ne koriste oruđa koja sabijaju zemljište (freze, tanjirače), nego se koriste oruđa koja rahle zemljišta a to su čizel plugovi sa depozitorima, oni u proleće rahle zemljišta na 40 cm i tom prilikom preko depozitora unose đubriva u zemljište.

-Međuredno zatravnjivanje a u redu obrada – obrada u redu se može vršiti ručno(okopavanjem), hemiskim sredstvima (gramoxon, basta), ili bočnim frezama.



Gajenje podkultura

U zasadima se obično izbegava gajenje podkultura. Najbolje podkulture su leguminozne biljke koje se okopavaju: pasulj, grašak, soja, buranija,(lucerka ne ide). Ove leguminoze obogaćuju zemljište azotom. Kao podkulture u I godini se mogu gajiti: bostan, crni luk, krastavci. Ne preporučuje se gajenje: paprika, paradajza,krompira, lucerke, suncokreta, šećerne repe, kukuruza, krtolastog bilja.



Đubrenje voćnjaka

Od đubrenja zavisi rast i rodnost voćaka. Potrebni makroelementi: N (azot), P (fosfor), K (kalijum), Ca (kalcijum), Mg (magnezijum),... Nedostatak bora, cinka, bakra, gvožđa, mangana utiče na fiziološke poremećaje u biljkama. Đubrenjem se unose ovi elementi kako bi se održali u optimalnim količinama.

Azot (N)
Važan za vegetativni razvoj boćaka, obrazovanje generativnih organa.Previše i kasno đubrenje azotom dovodi do bujnijeg porasta mladara i plodova,takvi mladari ne odrvene do jeseni te izmrzavaju dok se plodovi slabije čuvaju. Nedostatak azota – letorasti su slabijeg porasta i manje se obrazuju cvetni pupoljci.

Fosfor (P)
Utiče na obrazovanje cvetnih pupoljaka, zametanje, normalan razvoj ploda, prisustvo boje i aromatičnih materija, kod voćaka koje su obezbeđene safosforom na vreme dolazi do odrvenjavanja letorasta. Đubrenjem fosfora imamo pojačan rast korena. Prinosom se iznosi srazmerno mala količina fosfora izzemljišta oko 2,2 kg sa 10 t. Svako prekomerno đubrenje dovodi do pojave hloroze, nedostataka cinka (Zn). Dok nedostatak dovodi do pojave crvenila vrha letorasta. Usled preobilne snadbevenosti azotom može doći do manjka fosfora.

Kalijum (K)
Utiče na rodnost voćaka i on se naročito nalazi u rodnim grančicama, lišću, plodovima. Kalijum utiče na boju i kvalitet ploda, reguliše sadržaj vode i deluje na stvaranje šećera i skroba kao i na razvijanje arome, utičena na regulisanje otpornosti biljke prema niskim temperaturama i suši (više K veća otpornost). Višak kalijuma ometa usvajanje kalcijuma i magnezijuma i samim tim provocira pojavu gorkih pega, skaldišnih bolesti, prevremeno opadanje lišća i dr.

Magnezijum (Mg)

Sastavni je deo hlorofila i ima značajnu ulogu u funkcionisanju enzima. Nedostatak se prvo javlja na donjim i starijim listovima letorasta. Tipični simptomi su prosvetljivanje između nerava, koji kasnije nekrotiraju odnosno izumiru, takođe može da dođe do ranijeg opadanja listova.Kalijum je antagonist za usvajanje magnezijuma. Pri preobilnom sadržaju kalijuma u zemljištu magnezijum ne može da se usvoji u dovoljnoj meri iako ga u stvari ima dovoljno. U zemljištu treba da vlada odnos K:Mg = 5:1. u praksi se pokazuju dobra folijarna tretiranja Mg jer sprečavaju prevremeno opadanje lišća.

Kalcijum (Ca)

Cluži biljci za pojačanje ćeliskih zidova, ova hranljiva materijaneutrališe takođe uobičajeno kiseli ćeliski sok. Potreba ploda za kalcijumom je veoma mala 10 t plodova sadrže oko 0,75 kg CaO. Ipak ova količina je vrlo važna jer je presudna za fiziološku stabilnost ploda. Plodovi sa malo kalcijuma lako razvijaju gorke pege, brašnjave su i posmeđuje im se meso. U nedostatku kalcijuma svi procesi starenja u plodu protiču mnogo brže, zbog čega imaju kratko vreme skladištenja. Najviše ga ima u drvenastim delovima i lišću zbog čega plodovi nisu dovoljno snabdeveni. Ukoliko su stabla bujnija zametanje plodova je neujednačeno, utoliko je slabije snabdevanje plodova kalcijumom, ovo se može ublažiti osmišljenim prskanjem kalcijumom u drugoj polovini vegetacije.Pre samog đubrenja neophodno je izvršiti folijarnu i sve druge zemljišne analize, na osnovu kojih se daje preporuka za đubrenje. Osnovno đubrenje se radi u jesen ili rano proleće sa 7:14:21 ili sa 10:20:30 NPK na 30-40cm dubine jer je utvrđeno da su P i K slabo pokretljivi i sporo se prenose pa se đubrenje vrši depozitorima. Kod prihranjivanja se ide u 2 navrata. Analiza lišća daje dobar uvid u stanje ishranjenosti biljke ali takođe i višak hranljivih materija kao i nedostatak istih.


Mikroelementi

Potrebne su samo male količine, ali kada nedostaju onda se primeti njihov značaj, pri nedostatku mikroelemenata smanjuje se vitalnost biljke a time i otpornost prema bolestima.

Bor– preko polovine proba zemljišta i lista ukazuju na nedostatak bora, ovaj mikroelement se na lakim zemljištima brzo ispira. Ako je zemljište optimalno snabdeveno (klasa C) dovoljno je godišnje đubrenje sa 0,5-0,7 kg bora, što odgovara sa oko 5-7 kg Boraxa. Jedno od rešenja je i prskanje zasada borom sa 2-3x oko perioda cvetanja.

Mangan – nedostaje često kod osetljivih sorti npr. zlatnog delišesa, pošto se Mankozeb (16% mangana) retko upotrebljava zbog toga što uništava predatorske paukove. Zasade sa nedostatkom mangana treba đubriti već pre cvetanja manganom. Kada u leto listovi postanu svetli dovoljna su 1-2 tretiranja manganom. Pripisuje mu se pozitivno dejstvo u sprečavanju opadanja listaz latnog delišesa. Mangan sulfat prskan odvojen od Mg sulfata se lakše usvaja.

Gvožđe– nedostatak izaziva hlorozu mladih listova odns. vrha mladara.Zemljišta bogata krečom ili zbijena zemljišta sa nedostatkom azota ili suviše vlažna sprečavaju usvajanje gvožđa iz zemljišta. Kod jake hloroze potrebno je pravovremeno, pre cvetanja primeniti helate gvožđa (EDDHA helati), najbolje pod uslovima visoke vlažnosti ili uveče. Kratko nakon tretmana potrebno je kišenje ako je vreme suvo. Doza helata se određuje prema starosti, veličini stabla iintenzitetu hloroze (normalna doza po stablu 10-15 g Fe EDDHA na podlozi M9)veća stabla trebaju veće količine gvožđa. Prskanje lišća DTPA gvožđevim helatima samo je retko potrebno ako se u kratkom vremenu treba suzbiti već razvijena hloroza. Kod sorti osetljivih na rđastu prevlaku ovo se može preporučiti samo pre cvetanja, pošto jedinjenja gvožđa izazivaju pojavu iste.




Navodnjavanje

Značajna mera za reone gde godišnja količina padavina ne prelazi 600mm. Na peskovitim terenima i vetrovitim područijima navodnjavanje je obavezno. Navodnjavanje se vrši kako bi postigli redovne i visoke prinose.

Za navodnjavanje se koriste:
-Sistem kap po kap
-Mikro rasprskivači
-Porozne trake

Da bi zalivanje imalo pozitivan efekat moramo voditi računa o % vlage u zemljištu (PVK – poljski vodni kapacitet). Đubrenje možemo vršiti prilikom navodnjavanja i ono se zove fertirigacija. Tek zasađenje voćke u proleće treba zaliti sa 10 l vode a kada nastupi sušni period treba izvršiti još 2-3 zalivanja. Mlade voćke se mogu zalivati do kraja jula kasnije treba izbegavati zalivanje kako ne bi izazvali sekundarni porast.


Kritične faze prilikom zalivanja:

1.Faza cvetanja:
Suvo vreme i duvanje toplih vetrova dovodi do sušenja žiga tučka tako da moramo zalivati sa 30-40 mm to zalivanje pospešuje oplodnju i vegetativni razvoj voćaka. Više se navodnjavaju jabučaste vrste nego koštičave. Kod kajsije su neophodna bar 2 zalivanja kako ne bi došlo do sušenja i kako bi se povećali prinosi.

2.Faza razvitka ploda:
Izvodi se neposredno pred junsko opadanje plodova,ukoliko u kruni ima puno zametnutih plodova onda zalivanje treba smanjivati(izostaviti), a ukoliko ima umereno plodova onda je zalivanje obavezno.

3.Faza vreme julskog opadanja plodova:
Izvodi se u vreme obrazovanja rodnih pupoljaka i u vreme razvitka ploda (jul-avgust) na 20-30 dana pre berbe. Ovo zalivanje je važno ako je sušni period jer se troši mnogo vode na plodove i na diferenciranje cvetnih začetaka. Količina vode u svakom terminu navodnjavanja iznosi 30-60 mm. Zalivanjem u avgustu podstićićemo bolje diferenciranje plodova i povećati krupnoću.



Pomotehničke mere za otklanjanje nerodnosti voća

Dešava se da zasadi nerađaju, slabo rađaju, neredovno (alternativno) rađaju. Uzroci nerodnosti voća su: loš izbor sorti, nepodesan izbor oprašivača, preduboka sadnja, prevelika bujnost. Kod prevelike bujnosti dolazi do nerodnosti voća. Zbog toga vršimo kasniju rezidbu koja depresivno deluje na porast stabala ali voćke ponovo rađaju. Preduboko posađene voćke posebno na teškim zemljištima slabo rađaju. U tom slučaju oko svake voćke otkopati zemlju u vidu levka sve do korenovog vrata.

Prstenovanje je mera kojom se usporava bujnost voćaka, ona se može vršiti na deblu i na ramenim granama. Na deblu se prave prstenovi oko 10 cm širine ispod prve ramene grane, a na ramenim granama se prave prstenovi 1-3 mm širine, ili se vrši vezivanje debele žice svrha zadržati mineralne materije u kruni i podstaći obrazovanje cvetnih zametaka, kod oraha se primenjuje paranje kore debla, savijanje grana,... Ovo se obavljau prvoj nedelji maja, šest nedelja pre diferenciranja cvetnih zametaka u pupoljcima.



Proređivanje cvetova i plodova

Veoma važna pomotehnička mera koja se redovno primenjuje, cilj proređivanja je:

-Dobijanje 95% prinosa prve klase
-Otklanja se alternativno rađanje
-Berba je olakšana
-Bolji finansiski rezultat

Proređivanje može biti ručno (mehaničko) proređivanje koje je najpouzdanije i hemisko proređivanje koje se radi na većim površinama.

Preparati za hemisko proređivanje plodova su:
-Amid thin – preparat na bazi alfa naftil sirćetne kiseline i njenih derivata
-Karbamil
-Sevin (sovin) – insekticid


Pri izuzetno jakom cvetanju bujnih stabala zlatnog delišesa na višim položajima preporučuje se kao moguća varijanta:

1.Amid sredstva, pri precvetavanju puna doza + CARBARYL 50 g/ha + mineralno ulje 100 g/ha kada su najveći plodovi prečnika 10mm+ CARBARYL 50 g + mineralno ulje 100ml/ha, jednu nedelju kasnije.

2.Amid sredstva, pri precvetavanju puna doza +sredstva na bazi kiselina, puna doza, kada su najveći plodovi 7-10 mm + CARBARYL 50 g + mineralno ulje ili vezivno sredstvo 100ml/ha, jednu nedelju kasnije.

Hemisko proređivanje se radi u cvetanju ili 12-15 dana posle cvetanja nakon tretiranja sitniji plodovi otpadaju dok krupni ostaju. Radi se kada su plodići 12-14 mm. Samo prskanje se izvodi pri tihom vremenu na t od 15-25ْS i relativnoj vla‍nosti iznad 70% sa1200-1500 l vode/ha. Ukoliko proređivanje nije uspelo u celosti ili delimično treba izvršiti ručnu korekciju.

Ručno proređivanje u našoj zemlji nije uobičajeno ali ako se ima u vidu činjenica da se na taj način u berbi može imati umesto 50%, čak 90-95% plodova prve klase, onda je jasno da je ono opravdano.Kod ručnog (mehaničkog) proređivanja prvo se proređuju zaraženi, deformisani, povređeni, sitniji plodovi, plodovi u senci.



Rezidba voćaka

Izvodi se u cilju obrazovanja krune, regulisanja rodnosti, podmlađivanja voćki. Rezidba može biti letnja i zimska.Zimska rezidba se vrši u vreme biološkog mirovanja, od opadanja lišća do kretanja pupoljaka. Kasnija rezidba deluje depresivno na biljku, kasnija rezidba opravdana je kod bujnih i nerodnih voćki kojima treba samanjiti bujnost. Cilj rezidbe je da se na svakoj voćki uspostavi ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta. Duga rezidba povećava rodnost a kraća rezidba povećava bujnost. Mlada stabla su bujnija i takva stabla treba manje orezivati dok voćke koje ne rađaju treba minimalno orezati. Voćkama na početku rodnosti proređuju se samo letorasti a ostavljaju se sve potencijalne rodne grančice. Slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost dok oštrija povećava bujnost i usporava rodnost.



Forme uzgojnih oblika

Vodeći uzgojni oblici kod pojedinih voćnih vrsta:

- Jabuka: vitko vreteno, vretenast žbun, V sistem, kosa palmeta, ovi uzgojni oblici idu na jabuku i krušku na kržljavim podlogama M9 i MA29.

- Kajsija: poboljšana piramidalna kruna, kosa palmeta, vaza, vretenast žbun.

- Breskva: fuzo, fuzeto, redukovana vaza, kosa palmeta.

- Trešnja, višnja: usko piramidalna kruna

- Jezgraste: piramidalna kruna

Prilikom formiranja oblika krune veoma je važno izabrati kvalitetne sadnice i prekratiti ih na određenoj visini, i izvršiti povijanje mladara u avgustu i septembru.



Uzgojni oblici :

-Vitko vreteno:
Sadnice se skraćuju u prvoj godini na visinu od 75 do 85cm, na 75 cm se skraćuju sorte sa oštrim uglom granjanja a na 85 cm se skraćuju sorte sa otvorenim uglom granjanja. Kod sadnica sa prevremenim grančicama 30cm iznad poslednje dobro razvijene prevremene grane. Svi mladari koji su izbili na 40-50 cm od zemlje se izbacuju. Kod sorti sa dominantnim vršnim rastom produžnica se orezuje na njenu konkurenciju (povodilicu) ili ukoliko nema pogodne povodnice prodž‍nica se skraćuje na 50-60 cm i naknadno se vrši izbor najpovoljnijeg mladara u toku vegetacije. U toku vegetacije u prvoj godini izbacuju se mladari koji konkurišu produžnici. U drugoj godini produžnica se skraćuje za 1/3 na spoljni pupoljak.

-Usko piramidalni oblik krune:
Koristi se kod višnje, breskve. Nema jačih bočnih skeletnih grana sem produžnice koja je sa svih strana obrasla kraćim ili dužim nosačima rodnog drveta.

-Kotlast – čašast (vaza), redukovana vaza:
Dosta se koristi kod breskve, danas u amaterskim zasadima kod breskve, jabuke, šljiva stenlej. Sadnice se skraćuju na 50-95cm, ostavlja se prva na visini od 60 cm, druga na 6-8 cm od prve, treća na 2-3 cm i ispod preseka. Ostale se režu u osnovi a ove tri na po 2 vidna pupoljka. Jednogodišnji mladari se skraćuju da bi se na njima stvorile sekundarne grane i na njima se javljaju mešovite grančice. Po završetku formiranja uzgojnog oblika produžnica se skraćuje za 1/3 ili ¼ od njihove visine kako bi se sprečilo ogoljavanje skeletnih grana

-Poboljšana piramida:
Koristi se kod kajsije, šljive, sadnice se skraćuju na 120 cm rano u proleće, prati se porast 1 godišnjih mladara kada mladari u proleće dostignu 10-15 cm odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. U drugoj godini skeletne granese skraćuju za 1/3 a vodilica 30-40 cm iznad nivoa grana. Letorasti koji zagađuju krunu se režu od osnove. Na skeletnim granama se formiraju sekundarne grane na 70 cm. Na sekundarnim granama se ostavljaju nosači. Broj primarnih grana 6-7. na primarnim granama može biti 3-4 sekundarne grane na kojima su rodne grančice

-Dekorativni uzgojni oblici:
kao što su: stubaste jabuke, palmeta vodoravnih grana, palmeta u obliku svećnjaka, Y palmeta.

-Kosa palmeta:
Pljosnati uzgojni oblici koje se osnovne grane pružaju.Ovaj uzgojni oblik pre pojave vretenastog žbuna i vitkog vretena bio je vodeći kod jabuke, kruške pa i breskve. Kruna se sastoji od debla i 3-4 sprata bočnih skeletnih grana, koje se pružaju u pravcu redova levo i desno.Kod jabuka na generativnoj podlozi rastojanje između I i II sprata je 120 cm ,II i III sprata je 110 cm, i IV sprata je 100 cm. Dok na vegetativnoj podlozi možemo imati i 5 i 6 spratova sa rastojanjem od 65 cm između prvih etžnih grana do 45 cm između poslednjih. Ugao skeletnih grana se od osnove ka vrhu povećava od 55ْ na 70ْ. Na skeletnim granama se formiraju sekundarne grane na kojima se nalaze nosioci rodnosti. Za formiranje kose palmete treba koristiti umereno bujne jednogodišnje sadnice nanormalno razvijenim vegetativnim pupoljcima.Jednogodišnje sadnice se krajem zime skraćuju


-Vretenast žbun:
Koristi se kod jabuke na srednje bujnim podlogama (MM106). Vretenast žbun je u stvari kržljava modifikacija piramide, ali se od nje razlikuje po rasporedu grana i po bujnosti. Vretenast žbun se sastoji od skeletnih grana koje su spiralno raspoređene duž centralne produžnice i koje se nalaze u horizontalnom položaju.



Regulisanje rodnosti putem rezidbe

Uspostavlja se ravnoteža između rodnosti i vegetacionog porasta, cilj da se u istoj godini dobije dobar i kvalitetan rod, zadovoljavajući porast mladara u kruni 50-60cm, u istoj godini voćke se dobro pripreme za rod u narednoj godini. Intenzitet rezidbe zavisi od starosti stabla i voćne vrste. Stabla u mladom periodu se manje režu, ide se više na povijanje grana kada su stabla u punoj rodnosti, onda se može odrediti prinos na osnovu potencionalne rodnosti pupoljaka u kruni. Vegetativni porast ukoliko je porast velik (bujan) ide se na oštru rezidbu, ukoliko je potencionalna rodnost mala i broj pupoljaka u kruni mali ide se na slabiju rezidbu. Prosvetljavanjem krune izbacuju se sve grane (polomljene, ukrštene, grane koje dodiruju jedna drugu). Kod većine voćki se posle toga ostavljaju rodne grančice na dvogodišnjim granama. Kod većine voćnih vrsta se mora ostaviti mladar jednogodišnjeg porasta da bi se na njemu formirale rodne grančice. Najintenzivniju rezidbu kod šljive ima čačanska rodna.



Rezidba kajsije

Kajsija se treba rezati kako bi smanjila transpiraciju, reže se u 3 navrata.

Prolećna rezidba u periodu kretanja vegetacije do početka cvetanja. Izbacujemo skeletne grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene. Reže se 15% grana.

Letnja rezidba – kraj maja početak juna, zavisi od kretanja vegetacije u toj godini, klimatskih uslova, sorte, podloge. Vrši se prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili ½, na tako prekraćenim mladarima sa strane izbije nekoliko mešovitih prevremenih mladara. Letnjom rezidbom dobijamo veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, njihova veća otpornost na niske t i odlaganje feno faze cvetanja za 3-7 dana.

Rezidba posle berbe u drugoj polovini jula i prvoj polovini avgusta, s ovom rezidbom ne treba kasniti kako bi zarasle rane pre završetka vegetacije.



Rezidba breskve

Reže se naj oštrije, ako se ne bi rezala životni vek bi joj bio veoma kratak a rod bi se premeštao ka spoljnim delovima krune. Prvo se prosvetljava kruna, izbacuju se polomljene, ukrštene grane. Za rod se ostavljaju mešovite rodne grančice najbolje je ako su na dvogodišnjim granama ili na starijim granama ako su dobro osvetljene. Sve ostale rodne grančice se izbacuju. Broj grana zavisi od sorte i uzgojnog oblika.



Rezidba kupine i maline

Kupina i malina se režu 2x. Prvi put u toku jeseni kada se izbacuju izdanci koji su doneli rod, dok se drugi ostavljaju na 1 m 5-7 izdanaka a kod kupine se ostavlja 2-4 izdanka zavisno od sorte. Uklanjaju se sve grane na kojima je bio rod, grane koje se ukrštaju, dodiruju.



Rezidba voćaka u rodu

Radi se u cilju uspostavljanja ravnoteže između vegetativnog porasta i rodnosti cilj svake rezidbe je da se dobiju kvalitetni plodovi, da se pripremi rod za narednu godinu i da se dobije odgovarajući vegetacioni porast. Režu se zavisno od voćne vrste, starosti zasada, sortne razlike. Kod mladih zasada treba više ići na povijanje i slabiju rezidbu. Intenzitet rezidbe kod jabuke zavisi od potencijalne rodnosti, količine pupoljaka u kruni i od vegetativnog porasta.


Prilikom rezidbe radimo:
-Prosvetljavanje krune
-Izbacivanje grana koje se ukrštaju, dodiruju
-Izbacivanje grana koje se zasenjuju
-Izbacivanje prizemnih grana

Kod jabuke se posle prosvetljavanja krune (krošnje) ostavljaju naborite rodne grančice ili prstaste i najbolje je ako se one nalaze na dvogodišnjim grančicama. Ostavljamo vegetativni porast negde oko 30%, donji kraći, gornji duži. Kod jabuke ide rezidba na zamenu grana, gde se izbacuje višak rodnih pupoljaka .

Kod kruške se ostavljaju rodni pupoljci i rodne grane ide se isto kao i kod jabuke na zamenu grana gde se ostavljaju 1godišnje grane.

Kod breskve se ide sa najoštrijom rezidbom sve se skida od rodnih grana osim mešovitih rodnih grančica koje se ostavljaju spuštene nikako na gore.

Višnja se reže svake II ili III godine i tu se uklanjaju ili proređuju 1 godišnje grane koje nemaju roda.

Kod maline i kupine se u jesen izbacuju svi izdanci koji su doneli rod, ostavlja se 5-7 izdanaka po dužnom metru (m). Što se kasnije ide sa rezidbom depresivnije će delovati na biljku i zaustaviti njen porast (bujnost) i brže se uspostavlja ravnoteža između vegetativnog porasta i rodnosti.



Hemisko proređivanje plodova

Proređivanje plodova se vrši kako bi smo dobili 95% roda I klase, uklonili alternativno rađanje. Proređivanje se vrši: Karbamilom, Sevinom, Alfa Naftil sirćetne kiseline sa svojim derivatima, proređivanje se radi tokom cvetanja ili 15 dana posle cvetanja.

Preparati za hemisko proređivanje plodova su:
-Amid thin – preparat na bazi alfa naftil sirćetne kiseline i njenih derivata
-Karbamil
-Sevin (sovin) – insekticid


Pri izuzetno jakom cvetanju bujnih stabala zlatnog delišesa na višim položajima preporučuje se kao moguća varijanta:
1.AMID sredstva, pri precvetavanju puna doza +CARBARYL 50g/ha + mineralno ulje 100ml/hl kada su najveći plodovi prečnika 10mm+CARBARYL 50g + mineralno ulje 100ml/hl, jednu nedelju kasnije.

2.AMID sredstva, pri precvetavanju puna doza +sredstva na bazi kiselina, puna doza, kada su najveći plodovi 7-10 mm +CARBARYL 50g + mineralno ulje ili vezivno sredstvo 100ml/hl, jednu nedelju kasnije.



Pomologija - determinacija voćnih vrsta i sorti


Pomologija je nauka o sortama voćaka. Proučava se kroz:
-Morfološke osobine (oblik, veličinu ploda, oblik krune)
-Biološke osobine (dugovečnost)
-Anatomske osobine (krtost grana, aktivnost meristema)
-Fizičke osobine (da li puca pokožica ploda)
-Fiziološke osobine (zahtevi prema mikro elementima)
-Biohemiske osobine (sadržaj vitamina, mineralnih materija,...)
-Kvantitativne osobine (visina, širina, masa ploda)
-Kvalitativne osobine (vizuelne, izgled, na osnovu čula mrisa, ukusa,...)


Sve ove osobine služe za uspešnu determinaciju i svaka sorta ima odgovarajuću osobinu.Grupa osobina koje su karakteristične za odgovarajuću sortu i koja ih izdvaja od drugih sorti.

Plod se koristi kao najkarakterističniji organ za klasifikaciju:
1.Oblik ploda
2.Veličina i meso ploda
3.Osnovna boja
4.Peteljka i peteljkino udubljenje
5.Čašično udubljenje
6.Unutrašnje osobine ploda
7.Oblik srca
8.Ukus




Jabučasto voće

- Sorte jabuke -

Podela prema vremenu sazrevanja i podela prema privredni biološkim osobinama. Kod sorti za proizvodne zasade imamo 3 pod grupe:
Vodeće
Prateće
Lokalne

Za proizvodnju biološki vrednije hrane imamo perspektivne sorte jabuka.
-Ajdared, Zlatni delišes (sorte koje su najrodnije i najbrže stupaju u period rodnosti rađaju oko 35t/ha),
-Jonagold, Greni Smit, Merlose, Gloster (dobar oprašivač za sve sorte),
-Vista bela, Jonatan, Džejms Grin, Fuji, Gala, Pink lejdi, Crveni Delišes.


Vodeće sorte jabuke

1. Ajdared – vodeća sorta u EU, rano prorodi, dobre je rodnosti, može se čuvati u običnim skladištima čak do marta – aprila, dobro se čuva, rano cveta te lako izmrzava, dobri oprašivači su joj: Gloster, Greni Smit.
Fiziološka oboljenja: Jonatanove pege.
Osetljiva na: Pepelnicu jabuke.
Toleranta na: čađavu krastavost ploda.


2.Merlose – retko se sadi u novijim zasadima ima izuzetnu aromu, prebujna sorta, rađa se na jednogodišnjim porastima, boja joj je tamno crvenkasta do braonkasta i neće se više širiti
Umereno je osetljiva na: čađavu krastavost ploda i pepelnicu.


3. Zlatni Delišes – jedna od vodećih sorti kod nas i u svetu (u Evropi je zastupljena sa 37% zasada). Izuzetno rodna sorta, stablo je srednje bujno, dobri oprašivači su joj Gloster, Greni Smit, Crveni Delišes.
Fiziološka oboljenja: Posmeđivanje pokožice ploda.
Toleranta na: Pepelnicu
Osetljiva na: čađavu krastavost ploda.

Loša osobina sorte je pojava rđaste prevlake preko ploda i selekcijom se teži da se ta osobina ukloni, prevlaka se stvara u nepovoljnim klimatskim uslovima kada se rosa dugo zadržava na plodu ili kada se posle cvetanja vrši tretman sa preparatima na bazi Mankozeba (Ditan).

Danas se sve više šire i primenjuju klonovi zlatnog delišesa od kojih su 4 najbolja:
-Klon B – sadi se na većim nadmorskim visinama.
-Rajnders – kod njega se najmanje razvija rđasta navlaka, manje je bujnosti, preporučuje se za ravničarske predele, suviše je zelen što mu je mana, čašično udubljenje mu je prošireno bez prevlake.
-Smuti – gaji se dosta u Češkoj i Grčkoj
-Goldčif



4. Jonagold – nastao ukrštanjem Jonatana i Crvenog delišesa dosta ukusna sorta i dosta bujna. U Evropi ga ima 3%, u Nemačkoj 1%, diploidna sorta, dobri oprašivači su mu Gloster i Greni Smit. Jedini nedostatak ove sorte je nerazvijenost pokrovne boje pa se sve više šire njegovi klonovi:
-Jonagored
-Vilmuta
-Dekosta



5. Crveni Delišes – jedno vreme je ova sorta bila potisnuta ali se sada vraća sve više u sortiment. Organoleptiška svojstva su joj izuzetna i zahteva posebne uslove čuvanja, pupoljci su joj osetljivi na niske zimske temperature.
Toleranta na: Pepelnicu.
Osetljiva na: čađavu krastavost ploda.
Fiziološka oboljenja: Posmeđivanje pokožice ploda.
Izvorna sorta se sve manje koristi jer je zamenjuju klonovi:
-Starking
-Hapke
-Torped
-Redčif

Redčif ima i 2 subklona (Kamspur i Superčif).
Zlatni i Crveni Delišes predstavljaju odličnu kombinaciju u voćnjaku dok su Ajdared i Delišes loša kombinacija.




6. Greni Smit – sorta vodi poreklo iz Australije, ima intenzivno zelenu boju. Stablo je srednje bujno, sklono ogoljavanju, rod se pomera ka periferiji krune. Dobri oprašivači su Zlatni i Ružičasti Delišes, Gloster, Jonatan. Odlične rezultate daje na podlozi M9 u gustoj sadnji. Sorta koja ima dugu vegetaciju (oko 200 dana). Sazreva između 15. i 20. oktobra, dobro se čuva.

Umereno je osetljiva na: čađavu krastavost ploda i pepelnicu.
Fiziološka oboljenja: Posmeđivanje pokožice ploda (javlja se ako se ubere rano i ako se nepravilno skladišti). Plod sadrži veliki % šećera i kiselina u sebi, čak 3x veći od Ajdareda. U Vojvodini se mnogo traži gde ga treba i više gajiti jer na većim nadmorskim visinama dobija boju.




7. Fuji – sorta koja ima srednje bujno stablo, redovno je treba proređivati.
Osetljiva na: Fusicladium.
Umereno je osetljiva na: pepelnicu.
Sazreva kasno od sredine do kraja oktobra.




8. James Griv – letnja sorta koja sazreva krajem jula početkom avgusta.
Osetljiva na: Erwiniu.




9. Jonatan – sorta koja ima sitne plodove ali izuzetnog ukusa i arome.
Osetljiva na: Pepelnicu.




9. Braeburn – sorta koja ima srednje bujno stablo. Sazreva kasno u 3. dekadi septembra.
Umereno je osetljiva na: pepelnicu i fusicladium.




10. Somered – sorta koja se gaji dosta u zapadnim zemljama, sazreva početkom avgusta, može se duže čuvati za razliku od ostalih sorti letnje epohe sazrevanja.
Osetljiva na: Fusicladium
Toleranta na: Pepelnicu.




11. Manlet – letnja sorta jabuke, sazreva sredinom jula.
Osetljiva na: Pepelnicu.
Toleranta na: Fusicladium



Za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane imamo sorte koje su otporne na neke važnije prouzrokovače bolesti kao što su

-Prima – otporna na plamenjaču, čađavu krastavost ploda. Rano prorodi, dobri oprašivači su joj Florina, Vista bela. Sazreva od sredine dokraja avgusta. Odlična je sorta za proizvodnju sokova bebi hrane, zbog minimalne upotrebe fungicida u njenoj zaštiti.

-Florina – otporna na čađavu krastavost, otporna na erwiniu, i umereno osetljiva na pepelnicu. Dobri oprašivači su joj Prima, Zlatni Delišes, Greni Smit.

-Prisila

-Gordi

-Topas

Pored ovih introdukovanih sorti koriste se i neke autohtone sorte kao što su:

-Kolačarka(božičnjica)

-Budimka – koja se puno gaji u zapadnoj Srbiji, uspeva na velikim nadmorskim visinama oko 800 m, otporna na pepelnicu, tolerantna na čađavu krastavost ploda. Odlična sorta za proizvodnju koncentrata za sokove.

-Šumatovka – podnosi niske t, letnje suše, jake vetrove, otporna na pepelnicu, tolerantna na čađavu krastavost, kvalitet ploda dolazi do izražaja tek nakon dužeg čuvanja u februaru, martu, aprilu. Odlična je za preradu u marmeladu i jabukovaču.

-Tetovka – bujna sorta i često na mestu kalemljenja stvara guke.Tolerantna je na fusicladium, otporna na većinu ostalih bolesti i štetočina, neredovno rađa a kad rodi može da da 800 kg/po stablu, kasno prorodi tek za 10-12 godina.



Sorte kruške

Sorte kruške su podeljene prema vremenu sazrevanja:
-Letnje sorte
-Jesenje sorte
-Zimske sorte


Letnje sorte:
-Moretinijeva rana
-Čačansko zlato
-Viljamovka
-Santa Marija


Jesenje sorte:
-Boskova bočica
-Pahams trijumf
-Fetelova maslovka
-Abate fetel


Zimske sorte:
-Kaluđerka
-Krasanka
-Hordenpontova maslovka

Najviše sorti ima iz letnje i jesenje epohe sazrevanja. Sve sorte su podeljene i na:

Sorte za proizvodne zasade:
-Vodeće
-Prateće
-Lokalne
-Perspektivne sorte


Vodeće sorte kruške

-Viljamovka – sorta koja je na prvom mestu po zastupljenosti u SAD. i EU. i kod nas, selekcionisana je 1796, sazreva u 3. dekadi avgusta, dobra je za sve vidove prerade, kalemi se preko posrednika, ima neravnu (brežuljkastu) površinu po čemu se lako prepoznaje (sličan joj je Pakhams Trijumf). Dobri oprašivači su joj: klapovka, SantaMarija. Danas se sve viče koriste klonovi: crvena viljamovka, rđasta viljamovka, bove.


-B.P. Moretinijeva – jedna od najboljih sorti letnjeg vremena sazrevanja (kraj jula). Pupoljci su osetljivi na niske zimske temperatutre. Kalemi se preko posrednika (kaluđerka) a ne direktno na dunju. Dunja → kaluđerka →moretinijeva. Bujna sorta, oprašivači su joj Julska šarena i Košija.


-Boskova bočica – sorta koja potiče iz Belgije. Sazreva od 15. – 20.septembra. Balast oblik ploda, ima rđastu prevlaku na celoj površini ploda. Dosta cenjena sorta kod nas i u svetu.


-Pakhams Trijumf – sorta koja potiče iz Australije, sazreva 20.septembra, ako je loše vreme u doba cvetanja onda loše zameće plodove, a po ukusu je jedna od najkvalitetnijih sorti kruške.


-Abate Fetel (fetelova) – jedna od vodećih sorti iz Italije, ima izdužen kruškast oblik sa jako izraženim vratom, postiže prinos od 50-60 t\\ha. Ova sorta spada u sorte jesenje epohe sazrevanja, najviše se izvozila iz Vojvodine.


-Krasanka – sorta zimske epohe sazrevanja, okruglog oblika, sazreva oko10. oktobra, izuzetno je rodna sorta koja zahteva oštru rezidbu.


-Konferans – vodeća sorta u EU, sužena ka vrhu.


-Junska lepotica – sorta sa instituta u Čačku, sazreva 25.-30. juna,izuzetno rodna sorta ali kada prerodi plodovi su joj sitni, sklona alternativnom rađanju.


-Junsko zlato (Čačansko zlato) – sorta sa instituta u Čačku, sazreva krajem juna, rodna sorta koja je sklona alternativnom rađanju.


-Santa Marija – sorta koja sazreva oko 10. avgusta, ima zvonast oblik ploda, zlatno žuta boja pokožice. Italijanska sorta.


-Hardenpontova maslovka – sorta zimske epohe sazrevanja, plod je izdužen, sorta je otporna na razne prouzrokovače bolesti i dobar je oprašivač.


-Kiferov sejanac – Američka sorta koja je otporna na Erwiniju.


-Starkrimson – mutant Klapove ljubimice, ima crvenkastu boju ploda.


-Kaluđerka – vodeća sorta u Srbiji, kompatibilna sa dunjom. Umereno osetljiva na štetočine i bolesti. Adaptibilna na sve uslove i veoma stara.

Pored ovih vodećih sorti imamo i novije sorte kruške kao što su:
-Kleržo,
-Toska,
-Etruska.

A od autohtonih sorti kruške tu su:
-Karamanka,
-Društvenka,
-Lubeničarka.



Sorte dunje


Pri proizvodnji dunje najčešće se koriste sledeće sorte dunje:
-Leskovačka
-Vranjska
-Moravka
-Fezlus (Bugarska)
-Trijumf
-Pazardžijska (Bugarska)
-Asencija
-Šampion




Sorte mušmule

U proizvodnji mušmula značajne su dve sorte:
Domaća krupna,
Holandska krupna.




Koštičavo voće

Sorte šljive

Sorte šljiva se dele na sorte plavog ploda, sorte za proizvodne zasade (vodeće, prateće, lokalne) i na perspektivne sorte. Veliki problem kod šljive a i kod ostalih koštičavih voćnih vrsta predstavlja šarka (viroza) koja se prenosi zaraženim sadnim materijalom (zaražene kalem grančice, izdanci) i biljnim vašima, virus se ne prenosi niti zemljištem niti oruđima za rezidbu i kalemljenje, moguće je prenošenje biljnim sokom ali takav način zaraze je od značaja samo za eksperimentalni rad. Može da se javi na breskvi i kajsiji. Kod kajsije može da se javi ako se kajsija kalemi na zaraženu šljivu (stenlej).


Čačanska rodna – trenutno vodeća sorta, stvorena je u institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem Stenlejke i Požegače. Sorta je veoma je rodna. Zahteva redovnu rezidbu svake godine. Osetljiva je na šarku, moniliju, plamenjaču, rđu. U 3.godini daje 20 kg/po stablu. Razvija piramidalnu krunu i sazreva krajem avgusta. Odlična je za preradu a najbolja je za sušenje.


Valjevka – sorta koja je stvorena u institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem Stenleja i Anženke. Dobra je za preradu ima puno trnastih izraštaja. Osetljiva je na rđu, moniliju, plamenjaču.


Stenlej – Američka sorta koja je veoma rodna, pupoljci su joj osetljivi na niske zimske temperature, voli toplije predele i južne ekspozicije. Tolerantna je na šarku koju je prenela kod nas, dok je na moniliju i rđu osetljiva. Kruna joj je polupljosnata, dosta se prerađuje i izvozi kao rashlađena, sečena.


Požegača – sorta koja je najbolja za preradu ima ovalan i sitan oblik ploda, osetljiva na šarku, rđu, plamenjaču, rogač.


Čačanska lepotica - sorta koja je stvorena u institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem Vegenhajmove i Požegače, sazreva krajem jula. To je komercionalna sorta šljive sa krupnim plodovima mase 35-40 g. Otporna je na većinu prouzrokovača bolesti i štetočina. Pored ovih vodećih sorti imamo i neke perspektivne sorte kao što su: krupna zelena renkloda, Altanova renkloda, Elena, Katinka, Presenta (sorta koja je otporna na šarku i dobra je za sušenje).




Sorte kajsije

Podela sorti kajsije je izvršena prema privredno biološkim osobinama.Sorte za proizvodne zasade:

Mađarska najbolja – vodeća sorta od 90-tih, sazreva sredinom jula, plod je okrugao narandžaste boje sa krupnim tačkicama na sunčanoj strani ploda, potiskuje je klon Cegledi orijaš.


Ambrozija – nova sorta koja ima kasnije cvetanje od mađarske najbolje za 5-7 dana, dobre je rodnosti. Plod narandžasto žut sa malo rumenila, kruna je obrnutokupasta, rađa na kratkim rodnim grančicama, osetljiva je na moniliju i gnomoniju.


Novosadska rodna, NS-6, NS-4 – sorte koje su nastale u institutu za voćarstvo u Novom Sadu. Sve tri sorte su dobre rodnosti i kasno cvetaju (NS-4 naj kasnije). Novosadska rodna ima krte grane koje kad prerode lako pucaju.


Segedinski mamut – cveta 5-7 dana pre Mađarske najbolje a sazreva isto tako par dana ranije, dobra je za rakiju zbog visokog sadržaja suve materije. Pored ovih vodećih sorti imamo i neke novije sorte koje su otporne na šarku šljive: Roksana, Horogen, Goldridž, Horlajn, Umberto, Kstjuženski, Kečkemetska ruža,...


Apopleksija – sušenje voćke (kajsije) usled neodgovarajuće podloge, loše rezidbe, navodnjavanja, loše zaštite od bolesti i štetočina. Delovanjem svih ovih ili samo nekih činilaca dolazi do sušenja biljke. Apopleksija se obično javlja kod breskve i kajsije. Kod kajsije moramo vršiti rezidbu jer kajsija ima visok transpiracioni koeficient i vreme cvetanja. Zaštita se mora nastaviti i posle berbe, zaštita od mraza, bolji izbor položaja,sorte sa ranim i kasnim cvetanjem.




Sorte višnje


U proizvodnji višnje najčešće se koriste sledeće sorte višnje:

Oblačinska – ima dosta suve materije prinos 15-20 t\\ha, otporna na bolesti
Reksel
Kleris 14 i 16
Petrovaradinka (Majurka)
Hajmanova konzerva
Šumatovka
Futoška
Ulfertovska grozdasta
Bortermo



Sorte trešnje


Zbog teške determinacije sorti trešnje imamo podelu na 6 nedelja zrenja:

Burlat – sorta koja sazreva oko 25. maja, komercionalna sorta, krupnih plodova sa dugim juvenilnim periodom (period mirovanja tj. nerodnosti).


Van – Kanadska sorta sazreva od 12-15 juna, dosta rodna sorta koja ima najkraću peteljku, klon joj je Kompakt koji sazreva oko 10. juna.


Stark Hardi Džajant – Američka sorta sazreva sredinom juna, tamnocrvene boje sa beličastim tačkicama.


Sambers – samooplodna i najkrupnija sorta, sazreva krajem juna.


Samit – sazreva između 3. i 15. juna, sorta koja ima krupne plodove (oko10 g) srcastog oblika.


Germezdorfska – stara sorta, peteljka je duga, plod je srcast.

Hadelhingelska – sorta koja rano sazreva, otporna je na bolesti i štetočine i deficitarna je sorta.

Pored ovih sorti tu su još i:
Lapins
Droganova žuta
Deniselova žuta
Lepa od Ohaja(belasorta)




Sorte breskve


Podela na sorte kod breskve je izvršena na osnovu prisustva malja na plodu:

Obična breskva (sa maljama)

Nektarine (bez malja)


Breskva za industrisku preradu (nemaju crvenilo oko koštice). Breskve je teško determinisati pa se za određivanje sorti koristi vreme sazrevanja, tip cveta (ružast ili zvonast), žlezde na lisnoj dršci (okruglaste, bubrežaste, ili ih nema).


Obične sorte breskve sa maljama:
Maj krest
Spring lejdi
Rojal glori (izrazitocrven)
Maja (5 dana posle redhevena )
Redheven rani
Redheven (3.dekada jula)
Gloheven (7 dana posle redhevena)
Kresheven


Nektarine (nastale mutacijom obične breskve, bez malja su):

Kaldezi 2000 (5-7dana pre redhevena,svetlo crven plod, belo meso)
Vajnberg
Fantazija
Stark red gold
Morisijani 51
Flumekist


Sorte breskve za industrisku preradu:
Jungerman
Vezuvijum
Andras
Bebigold 5
Vilaoda