U našoj zemlji kupina se može gajiti na nadmorskoj visini do 700m. Međutim najbolji rezultati se postižu na visinama od 200-500m. Na visini od 500-700m kupinu treba gajiti na uzdignutim, zaklonjenim i blago nagnutim terenima koji imaju istočnu, zapadnu ili južnu ekspoziciju. Na manjim nadmorskim visinama treba izbegavati južne , jugozapadne i jugoistočne položajeve.
Južni i jugoistočni položajevi se preporučuju za gajenje kupine na većim nadmorskim visinama preko 500m sa godišnjom sumom padavina većom od 1000mm. U hladnijim predelima za gajenje kupine su pogodni blago nagnuti tereni, jer su oni manje izloženi negativnom uticaju mraza. Za komercijalno gajenje kupine nisu pogodni ni jako strmi tereni.
Za gajenje kupine najbolja su duboka, rastresita i srednje teška zemljišta sa 50-60% gline, propusna plodna umereno vlažna zemljišta koja sadrže 4-6% humusa, čiji se pH kreće 6-7. Što se tiče tipova zemljišta najpogodnije su: gajnjače, duboka aluvijalna i deluvijalna zemljišta. Ne odgovaraju joj tople peskuše i preterano vlažna , hladna i teška zemljišta u kojima se podzemne vode dižu do visine od 20-30cm. Ne treba je gajiti ni na krečnim zemljištima, kao i na suviše kiselim zemljištima.
Što se tiče niskih temperatura kupina pod snežnim pokrivačem može izdržati niske temperature do -40°C, međutim u odsustvu snega može doći do izmrzavanja izdanaka na temperaturi od -10° do -20° C što zavisi od vrste. Niske zimske temperature mogu naneti štete kupini, ako je nepripremljena ušla u zimsko mirovanje i ako mrazevi nastupe kad nema snežnog pokrivača.
U našim uslovima otpornije sorte podnose mrazeve od -10° do -15° C, a ako su zaštiećene debljim snežnim pokrivačem do -30° C. Izdanci osetljivijih sorti u odsustvu snega mogu da izmrznu na temperaturi od -7do -10°C. Temperaturna kolebanja od +6 do -7 °C, koja se javljaju krajem zime i početkom proleća mogu naneti štete izdancima kupina kod sorti koje se odlikuju ranim kretanjem vegetacije. Visoke temperature u toku vegetacije mogu negativno uticati na plodove koji zbog visoke temperature i smanjene vlažnosti u zemljištu i vazduhu ubrzano sazrevaju, plodovi su lošijeg kvaliteta i manje krupnoće što umanjuje prinos. Za gajenje kupine najbolja su područja sa prohladnim i umereno vlažnim letom i blagim zimama.
Kupina najbolje rezultate postiže u uslovima umerene vlažnosti zemljišta i visoke relativne vlažnosti vazduha. Kupina se može gajiti bez navodnjavanja ako suma godišnjih padavina iznosi 800mm, a padavine su pravilno raspoređene u toku vegetacije i kada se relativna vlažnost vazduha kreće od 75 do 80%. Za normalan razvoj i plodonošenje kupine potrebne su dovoljne količine vode tokom cele vegetacije. Potrebno je da u zasadu kupine zemljište sadrži od 75-80% vlage. I višak i nedostatak vlage u zemljištu nepovoljno se odražavaju na gajenje kupine. Ukoliko nedostaje vlaga u zemljištu i vazduhu smanjuje se prinos, porast izdanaka i korenovog sistema, plodovi ostaju sitni, manje kvalitetni, a vrlo često se sasušuju i nedozrevaju.
Za uspešan rast i razvoj kupini je potrebna jaka osvetljenost. Da bi se kupini omogućilo dovoljno svetlosti potrebno je gajiti u obliku žive ograde.
Za kupinu vetar može biti koristan samo kao blagi povetarac, jer poboljšava cirkulaciju vazduha i smanjuje pojavu gljivičnih bolesti. Štetan uticaj imaju suvi , hladni i jaki olujni vetrovi, koji u toku vegetacije mogu polomiti izdanke i rodne grančice povećati transpiraciju i evaporaciju a u toku zime izazvati izmrzavanje izdanaka. Zato se za sadnju kupine ne preporučuju vetroviti položajevi.
Suzana jerkić, dipl.ing.
Uvođenjem u proizvodnju novih i kvalitetnih sorti ovog voća oslobođenog neprijatnih bodlji, kupina se po ekonomskom značaju svrstala odmah iza maline i jagode.
Kupina ima veliki privredni značaj jer obezbeđuje solidnu zaradu po jedinici površine, naročito u reonima pogodnim za njeno gajenje. Rano stupa u rod, visoke je rodnosti (preko 30 t/ha), plod je veoma hranljiv, mogućnosti raznovrsne upotrebe ploda, lak plasman, adaptivna na različite uslove gajenja i tipove zemljišta, ima veliki raspon zrenja (30-45 dana) otporna na bolesti i štetočine, odlična medonosna biljka. Koristi se i u farmaceutskoj industriji zbog dobrih lekovitih svojstava skoro svih njenih delova.
U poslednjoj deceniji u proizvodnji kupine u našoj zemlji (oko 1.000 hektara zasada) najzastupljenije su tri sorte bez bodlji:
- Tornfri (u starijim zasadima),
- Blek satin i
- Čačanska bestrna (u novijim zasadima).
Tornfri (Thornfree) je američka sorta, sazreva od kraja jula pa sve do oktobra. Veoma je rodna sorta, ali zbog kasnog zrenja često ne dozri, naročito na višim terenima. Plod je srednje krupan, umereno sladak, okruglasto-izdužen i sjajno crne boje. Pri čuvanju u hladnjačama često vraća boju u crvenu.
Blek saten (Black satin) je američka sorta ranog zrenja (počinje da zri polovinom jula a zrenje završava polovinom avgusta) i visoke rodnosti. Plod je slađi od sorte tornfri. Relativno otporna prema izmrzavanju i žutoj rđi.
Čačanska bestrna je nova sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Veoma je rodna, sa prinosima preko 30 t/ha. Zrenje počinje u drugoj polovini jula a završava krajem avgusta i početkom septembra. U uslovima navodnjavanja većina plodova dozri. Plod je vrlo krupan (prosečna masa preko 7 g, a pojedinačni plodovi dostižu i do 15 g) i dosta mekan. Tamno crne boje, vrlo slatkog ukusa i prijatne arome. Pri čuvanju u hladnjačama delimično gubi boju. Daje snažne izdanke, praktično otporna na žutu rđu. Licencno je zaštićena.
Pored navedenih, kod nas se gaje u manjoj meri i Dirksen, Hal i Smutstem sorta.
Izbor sorte treba uskladiti sa namenom plodova, blizinom tržišta, raspoloživom radnom snagom u određenom vremenu sazrevanja date sorte i podudaranjem zrenja sa nekim drugim vrstama ili sortama.
Sadnju kupine obaviti u jesen ili rano s proleća na neophodno dobro i pravilno pripremljenom zemljištu. Pravovremenom i pravilnom sadnjom obezbeđuje se optimalan razvoj sadnica, zadovoljavajući rod već u drugoj i pun rod u trećoj godini.
Rastojanje sadnje za kupinu bez bodlji je 3m izmeðu redova i 1,5m u redu (3 h 1,5m) odnosno 2.220 biljaka po hektaru. Kupinu je najbolje gajiti u špalirskom sistemu gajenja uz korišćenje naslona: bagremovih ili betonskih stubova i pocinkovane žice, nešto deblje od one koja se koristi kod maline. Stubovi se postavljaju na rastojanju 5-6m sa 2 do 3 reda pocinkovane žice na visini od 60 do 180 cm. Naslon se postavlja u drugoj godini posle sadnje.
Prvoklasan izdanak kupine za sadnju treba da ima dobro razvijen korenov sistem i 2 do 3 dobro razvijena nadzemna pupoljka, da je sertificiran, sortno čist i zdravstveno ispravan. Koristiti sadni materijal isključivo proizveden kod renomiranih rasadničara.
U godini sadnje kupine mladi zasad treba pažljivo negovati: uklanjati korove, po potrebi zalivati, izvršiti osnovno đubrenje kompleksnim mineralnim đubrivima i stajnjakom pri sadnji, i po primanju prihranu KAN-om. Zaštitu sprovoditi po potrebi uz konsultovanje sa stručnim službama. U prvoj godini razviće se više dobrih izdanaka koji će iduće godine doneti rod.
Rezidba kupine obavlja se u proleće pre kretanja vegetacije. Za rod se ostavljaju 3 do 4 zdrava i snažna izdanka koji se skraćuju na 20-tak cm iznad poslednje žice odnosno najviše 2 do 2,2 m visine. Bočne grančice se skraćuju na 20-25 cm dužine, odnosno na tri pupoljka. Tako orezani izdanci vezuju se zrakasto za žice.
U toku vegetacije kod kupine se, kao i kod maline, obavlja početno zakidanje mladih izdanaka tako da ostavljamo izdanke koji izrastaju početkom maja i najviše 5-6 da bi smo imali potreban izbor za narednu godinu. Kako se izdanci lako lome to treba pažljivo obavljati obradu da ne polomimo ostavljene izdanke. Kad izdanak dostigne visinu od 2,5 m treba ga prekratiti kako bi se pospešilo izbijanje bočnih grana.
Đubrenje kupinjaka obavlja se tokom zime sa 600 do 800 kg kompleksnih mineralnih đubriva NPK formulacije 10:12:26 ili 8:4:24 ili pak 15:15:15. Svake druge godine dodavati po 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka. Prihranjivanje se obavlja KAN-om u količini 400-500 kg/ha u dva navrata: prvo početkom aprila po rezidbi i vezivanju kupina a drugo neposredno pre početka cvetanja.
Navodnjavanje kupine je obavezna mera posebno u vreme zrenja. U protivnom plod neće dozreti, a prinos će biti drastično smanjen. Navodnjava se u više navrata sa po 50 do 60 litara po kvadratu.
Obrada kupinjaka obavlja se frezovanjem ili kultiviranjem između redova i okopavanjem ili prašenjem u redu. Broj kultiviranja zavisi od uslova sredine: zemljišta, padavina, količine đubriva i dr. Poslednja obrada mora biti do sredine septembra, da se ne bi vegetacija produžavala i došlo do izmrzavanja tokom zime.
Prof. dr Mihailo Nikolić