U dosadašnjem razvoju poljoprivrede Srbije a posebno voćarstva, može se reći da je najmanje pažnje posvećeno jezgrovitim voćnim vrstama, gde spada i leska. Svoje potrebe naša zemlja podmiruje uglavnom uvozom i svake godine se odvaja nekoliko desetina miliona dolara za uvoz plodova lešnika. Međutim, kod nas postoje povoljni ekološki, pa i ekonomski uslovi za gajenje pitome leske.

Sa racionalnim korišćenjem zemljišnog kapaciteta, možemo se osloboditi uvoza lešnika sa velikom perspektivom da postanemo značajni izvoznici. Sa privredne tačke gledišta, u povoljnim ekološkim uslovima i sa relativno skromnim ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voćaka, leska daje dobre prinose, a time i veliku rentabilnost.

Plod leske ima široku primenu, kako u prehrambenoj industriji i domaćinstvu, tako i u kanditorskoj industriji, gde se jezgro lešnika koristi kao osnovna sirovina za izradu kremova a ima i izvanrednu aromu sa mirisom kakaoa.

Pored nabrojanih upotreba, plod leske se koristi i u preciznoj i avio industriji, slikarstvu, parfimeriji i dr. Plod leske ima veliku hranljivu vrednost i po toj osnovi zauzima najznačajnije mesto u odnosu na ostale vrste voćaka. U jezgru lešnika nalaze se visoki procenat kvalitetne i lako svarljive hranljive materije kao što su belančevine, masti, šećer, vitamini (A, V i E) i mineralne materije, kao i druge bioaktivne materije.

Kada govorimo o važnosti leske, treba istaći jedan vrlo bitan momenat za područja sa povoljnim ekološkim uslovima za njen razvoj a to je primena kultura na erozionim terenima, jer leska ima plitak korenov sistem koji odlično vezuje zemljište i na strmim napuštenim terenima može da odigra važnu ulogu u preorijentaciji površine zemljišta i zapošljavanje radne snage za negu i berbu plodova lešnika.

Porastom životnog standarda posebno u razvijenim industrijskim zemljama, tržište troši sve više plodova lešnika. Zbog toga veći broj evropskih zemalja (Španija, Italija, Grčka, Turska, Francuska i Rusija) koje imaju povoljne ekološke uslove za gajenje leske, u poslednje vreme znatno povećavaju površine pod zasadima leske.

Ove zemlje zajedno sa SAD proizvode ukupno 90% svetske proizvodnje. Leska ima veoma širok areal uspevanja, pa zbog velike potrošnje i povoljne cene kao i deficitarnosti na svetskom tržištu, mnogo zemalja nastoje da lesku gaje na plantažnim zasadima na većim površinama.

U kulturama leska se može uzgajati do 600 metara u uslovima gde druge voćne sorte i druge poljoprivredne kulture daju manji ekonomski efekat. Leska zahteva svetlost i toplotu sa što manjom godišnjom i dnevnom temperaturnom amplitudom.



USLOVI UZGOJA


Srednja godišnja temperatura vazduha treba da je iznad 9.5S i godišnjom količinom padavina preko 1000 mm. U uslovima čestih mrazeva treba voditi računa o sastavljanju oprašivača koji su otporni na niske temperature, odnosno koji ne cvetaju u vreme mogućih pojava mrazeva. Leska se sadi na rastresitom, vlažnom, propustljivom dubokom zemljištu koje ne sme biti kiselo.


Formiranje leskara

1. Planiranje leskara i ograđivanje

Zasadi leske moraju biti ograđeni bodljikavom žicomu visini od 1.5 metara sa 7 redova žice, kako bi se sprečilo upadanje nepoželjnih posetilaca i stoke. Stubovi treba da budu izrađeni od bagrema dužine 2.2 m. Prethodno je potrebno ukloniti pojedinačna stara stabla, šiblje , kamenje kao i uklanjanje ostatka korenova žila čime bi se sprečila mogućnost razvoja štetnih mikroorganizama. Posle krčenja obavezno izvršiti ravnjanje i planiranje površina u cilju što lakšeg izvođenja kasnijih mehanizovanih i ručnih radova.


2. Rigolovanje zemljišta - pravljenje terase

U cilju obezbeđenja vodno-vazdušnog i toplotnog režima radi normalnog razvoja korenovog sistema, neophodno je izvršiti rigolovanje na dubini od 50 cm. Rigolovanje treba obaviti 2 do 3 meseca pre sadnje leske, kako bi se zemljište steglo i delovima krune a time favorizuje formiranje cvetnih pupoljaka. Takođe,treba vršiti odstranjivanje izbojaka koji izbijaju iz zemlje. Leska rađa na jačim jednogodišnjim letorastima dužine preko 10 cm. Ukoliko vremenom (obično 10 do 12 godina) dođe do zagušenja krune potrebno je krunu razrediti. Proces podmlađivanja treba početi nešto pre nužne potrebe i izvoditi ga sa 1/5 zasada godišnje, kako bi se obezbedio kontinuitet u proizvodnji plodova lešnika, jer podmlađena stabla ne daju u prvim godinama pun rod.



Program primene agrotehnike u toku investicionog održavanja


Da bi voćnjak što pre stupio u punu rodnost i dao očekivane rezultate, potrebno je primeniti pravovremenu i punu negu.

U proleće prve godine potrebno je u toku marta obaviti đubrenje leske oko stabala sa 100 g. KAN-a po sadnici u prečniku oko jednog metra.Tokom godine vršiti redovnu obradu zemljišta i ne dozvoliti pojavu korova a ukoliko se javi neka bolest ili štetočina preduzeti mere zaštite. Ukoliko se prve godine tokom leta javi suša i duže potraje, obavezno treba izvršiti zalivanje svake sadnice dva puta po 10 litara vode u razmaku od 15 dana.

U proleće druge godine vrši se takođe đubrenje KAN-om po 100 g. po jednoj sadnici i po 10 kg stajnjaka koji će se kopanjem oko stabala uneti u rizosferu sadnice. Kada korovi u voćnjaku dostignu jednu određenu visinu (u periodu cvetanja) vrši se njihovo uništavanje tanjiranjem ili freziranjem. Posle toga zemljište se obrađuje i održava u stanju jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem, a ono što ne zahvati mašina prašenjem – kopanjem ili motokultivatorom.

U proleće treće godine vrši se đubrenje sa 200 kg po hektaru NPK 10: 30: 20 ili 8:16:24 i KAN 200 kg po hektaru. Održavanje zemljišta vrši se kao i prethodne godine, s time što se u redovima uništavanje korova vrši pomoću herbicida - Reglan, Cramokson i dr.

U proleće ostalih godina (zaključno sa petom godinom) obavljaju se iste agrotehničke mere kao i u prethodnim, s tim što se količina azotnih i NPK đubriva dodaju u onim dozama koje su predviđene u predračunu troškova po pojedinim godinama.


Nega zasada u doba dovelo u najpogodnije stanje za razvoj i funkciju korenovog sistema. Rigolovanje treba izvoditi po suvom vremenu.Posle rigolovanja zemljište treba da se prosuši,a onda izvrši freziranje i ravnjanje površine,kako bi se sadnja izvršila što lakše i uspešnije. Rigolovanje - pravljenje terase obaviće se paralelno sa padom terena kako bi se omogućilo oticanje vode koja se nagomilava iznad neobuhvaćenog sloja zemljišta a time bi se omogućilo nesmetano oticanje viška vode. Na gornjem delu terase ispod bankine treba u vidu brazde napraviti kanal gde će se višak vode zadržavati posle obilnih kiša, i na taj način bi se poboljšao vodni režim zemljišta a samim tim i vlažnost vazduha koja ima vrlo značajnu ulogu za vreme letnjih suša.


Sorte za gajenje i njihove karakteristike


Izbor sorti

Uzimajući u obzir klimatske, zemljišne i ekonomsko-organizacione uslove kao i mogućnost prerade i plasmana plodova lešnika, treba izabrati najpogodnije sorte. Glavna orijentacija je da se gaje veoma rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovanih svojstava koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonu potrošnju, a takođe i kao oprašivač glavne sorte.

Sadnja će se obaviti sa dobro ožiljenim sadnicama. Leska je uglavnom samopesplodna biljka, pa u zasadima koji se podižu moraju biti zastupljene više sorti. Za dobar uspeh zasada treba zasaditi najmanje 4-6 sorti radi uspešne oplodnje. Pri ovome glavna sorta treba da bude zastupljena sa oko 60%, a ostale sorte oprašivači sa 40%. U tom cilju predlažu se sledeće sorte:

1. Istarski 60%
2. Apolda (Rimski) 10%
3. Davijana (Fihtverder) 10%
4. Ludolf 10%
5. Avelino (Halski) 10%



Rapored sorti

Raspored sorti u zasadu treba da bude tako postavljen da se glavna sorta i oprašivači u redu neizmenično smenjuju.



Opis i karakteristike sorti

ISTARSKI
- Stablo (žbun) je srednje bujno i dovoljno razgranato. Cveta srednje rano i razvija vrlo malo resa, praktično je protandrična sorta, samobesplodna je, sazreva polovinom septembra Rano prorodi, redo vno i obilno rađa. Plod je srednje krupan oko 3 g. Oblik mu je duguljast sa najvećom širinom na samoj sredini. Boje je svetle do tamno sive i prema vrhu je obrastao sivkastim dlačicama. Kupula (omotač) je duži od ploda i čvrsto ga obavija. Vrh je tup i malo spljošten a po dužini sa jasno naznačenim rubom. Plodovi obično ne ispadaju sami iz košuljice.Jezgro je krupno, žućkasto-bele boje, veoma ukusno i aromatično. Plodovi čuvani godinu ipo dana u običnom skladištu imali su 1% gorkih jezgri, a nakon 3 godine taj procenat iznosi 12%. šupljih plodova je malo. Dobro ga oprašuje halski, rimski, landberški i šumski lešnik.


APOLDA
- Plod je krupan elipsastog oblika, sa okruglom ispupčenom kapicom. Kupola (omotač) je duža od ploda. Na vrhu je zupčasto izreckana i malo otvorena tako da se plod vidi.Zreli plod dobro ispada iz omotača. Ljuska ploda je tamne boje sa jako izraženim paralelnim prugama. Prosečna težina ploda je 3.11 g, a jezgro 1.50 g. Jezgro ploda nije glatko i nema dobar izgled, međutim ima jako sladak i prijatan ukus.



RIMSKI
- Stablo (žbun) je srednje bujan i razvija mnogo izdanaka. Cveta srednje rano u početku rađa vrlo malo a kasnije obilno i redovno. Sazreva početkom septembra. Plod je krupan i neujednačeno pljosnatog oblika. Ljuska je svetlo smeđa sa tamnim prugama. Daje dosta ploda koji su prazni ili je jezgro smežurano. Omotač ploda je ne što duži od samog ploda sa dubokim zarezima i otvorima što omogućava da plodovi lako ispadaju. Jezgro je nepravilnog pljosnatog oblika težine 1.4 g.. Težina ploda je 3.7 g. Ukus jezgra je sladunjav i bez ikakve arome. Procenat užeglog jezgra posle godinu ipo dana oko 4% a posle 3 godine 22%. Za preradu se se koristi samo uz druge sorte zbog nedostatka arome. Dobar je oprašivač.


DAVIJANA
- Plod je srednje krupan sa okruglom formom. Omotač ploda sa stavljen je iz dva dela i duži su od ploda a u više slučajeva i list omotača je kraći. Zreli plodovi lako ispadaju iz omotača. Ljuska ploda je svetle boje sa jasno izraženim tamnim prugama i izraženim rubom. Prosečna težina ploda je 2.67 g., a jezgra 1.27 g. Ima dug period cvetanja



PIENT VERDEN
- Plod je jajastog oblika sa jasno izraženim pupkom. Omotač je nešto duži od ploda, sastavljen je od dva lista koji su međusobno odvojeni. Zreli plodovi se lako odvajaju od omotača i sami ispadaju. Ljuska ploda je svetle boje sa slabo izraženim rubom. Prosečna težina ploda iznosi 2.73 g., a jezgra 1.23 g. Rano cveta i dužina cvetanja se kreće od 8 do 22 dana.


LUDOLF
- Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano,a sazreva prilično kasno. Autofertilna je sorta (samooplodna), ali ipak bolje rađa ako joj se obezbedi oprašivač. Plod je krupan i okruglasto-trbušastog oblika,težine oko 2.9 do 3.2 g. Jezgro je prosečne veličine oko 1.5 g. Omotač ploda je iste dužine kao i plod. Vrh omotača je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara i plodovi sami ispadaju. Ima dug period cvetanja (od 9 do 51 dan). Redovno i obilno rađa i odlična je sorta za svežu potrošnju. Jedna je od najcenjenijih vrsta u Nemačkoj i Češkoj.


HALSKI
- Stablo (žbun) je srednje bujno i nerazvija mnogo izdanaka. Samooplodan je, cveta srednje kasno sa mnogo resa i veoma krupnim polenom. Rađa dobro. Sazreva septembra, plod je težak 3.4 g., prosečno pri osnovi je širok a ka vrhu konusan. Iz omotača lako ispada. Ljuska je debela i čvrsta, smeđe boje sa uočljivim prugama. Težina jezgra je 1.3 g. Posle jedne godine čuvanja užegne oko 15%,a posle 3 godine 46%. Jezgro je prijatnog ukusa i arome i pored industrijske prerade koristi se i za stonu upotrebu. Izuzetno cenjen u Nemačkoj.




Vladan Trandafilović, dipl.ing.
spec.ampelografije