SMOKVA OBIČNA: Ficus carica
DIVLjA SMOKVA : Ficus caprifilus
PORODICA : Moraceae (dudovi)
STRANA IMENA : engleski (Fig-tree), francuski (figuier commun), nemački (Feige)




Smokva je poznata od davnina. Još u antičko doba koristila se za ishranu, čak su joj zbog lekovitog svojstva pripisivane i mitske osobine, tako da se pominje u mnogim legendama, bajkama i pesmama.

Smokva je subtropska voćka. Područje uspešnog uzgoja smokve proteže se do 400 m nadmorske visine. Može uspešno da se gaji i u kontinenatalnom delu stim što treba znati da se smrzava na
-10 do -22° C.

Otpornost zavisi od stanja voćke, ishrane, zemljišta i vlage. Starija stabla podnose bez većih oštećenja -16 do -17° C, a mlada, nenegovana mrznu već na -8° C. Na slabijim zemljištima i nakon sušnoga leta smokve su podložnije smrzavanju. Za rast i rodnost treba dosta svetla. Najbolji rast i rodnost postiže se na redovno obrađivanim i plodnim vinogradarskim zemljištima.

Sposobnost tla da očuva vlagu ima najveći uticaj na količinu i kvalitet roda. Od oko 1.500.000 t svetske proizvodnje smokve više od 80% proizvodi Sredozemlje. Najveći proizvođači i izvoznici su Turska, Grčka, Italija, Alžir, Maroko i Španija.

Retko se razmnožava iz semena jer se iz njega razvije poludivlja smokva. Razmnožava se reznicama, kalemljenjem i polaganjem grana u zemlju. Listovi su naizmenični, kožasti, s gornje strane hrapavi, a s donje strane malo dlakavi. Tamnozeleni su sa peteljkom 3-6 cm.

Cvetovi su jednopolni (izuzetno dvopolni), vrlo su mali na kratkim drškama i ima ih mnogo. Ima ih 3 vrste:
- muški sa tri prašnika,
- ženski s tučkom i
- ženski sterilni.

Pitoma smokva ima samo ženske cvetove. Divlja smokva i ukrštena divlja i pitoma smokva u svojoj cvasti sadrži ženske i muške cvetove. Pitoma smokva ima prolećno i letnje, a divlja prolećno, letnje i jesenskozimsko cvetanje.

Korenov sistem je dobro razvijen i prilagođava se terenu. Ima dobru sposobnost prodiranja u dublje i bočne slojeve kroz pukotine tla pronalazeći tako potrebnu vlagu i hranljive materije. Završeci korena mogu biti udaljeni od stabla i do 12 metara.

Plodovi su kruškoliki mesnati i nastaju iz čitavih ženskih cvetova, različite su veličine, na površini su goli, u zrelom stanju najčešće žuti, smeđi, ređe ljubičasti ili potpuno tamni. Plod je vrlo sočan i sladak. Sušene smokve su bez vitamina. U suvim smokvama ima preko 50 % grožđanog šećera.

Od glavnih sorti proizvodni značaj imaju dvorotke bele (petrovača bela i beluša), dvorotka crna (zlatulja), jednorotka bela (zamorčica) i jednorotka crna (šaraguja), od pratećih sorti dvorotka bela (vodenjača), dvorotka crna (žentile), jednorotke bele (modrulja, karginja, zimica, lopudka) i jednorotka crna (bružetka), a od sporednih dvorotka crna (petrovača crna).



Petrovača bela, vrlo rodna, ima bujno stablo koja razvijaju dva cveta. Prosečan plod prvog cveta ima 60 do 100 g a drugog 50 g. Oplođuje se kaprifikacijom (oprašivanje polenom divlje smokve koji prenosi smokvina osica - blastophaga).

Smokva sadrži malo kalorija, ali dosta korisnih sastojaka potrebnih ljudskom organizmu: bakar, beta karoten, biljna vlakna, biljne masti, biljna ulja, vitamin A, vitamine B1, B5 i B12, vitamin C, vitamin E, vitamin P, gvožđe, enzime (ficin), etrična ulja, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, oligoelemente, selen, fosfor, folat, šećer.

U 100 grama sirove smokve ima 17,5 mg. magnezijuma i sadrži oko 40 kalorija, a suve smokve ih imaju pet puta više. Sveža i suva smokva povoljno utiču na zdravlje, mada se koristi i sok od zelene smokve ili list. Za ishranu i kao lek koristi se svež ili osušeni plod, sok, vino, list (za pripremanje čaja i obloga), ali i kora drveta. Smokva je dostupna za ishranu tokom cele godine (sveža ili sušena). Smokva je pogodna za ishranu zbog dosta lekovitih sastojaka a relativno malo kalorija.

Najčešče bolesti smokve jesu šupljikavost (Phillosticta sycophilia) i rđa lista (Uredo fici). Od štetočina napadaju je smokvina buva (Homotoma ficus), smokvin moljac (Simaethis nemorana), smokvin medić (Ceroplastes rusci)…




Dragoljub Glišić, ing.polj.