Pored višestruke i velike privredne vrednosti lešnika, treba istaći da u Srbiji postoji grub raskorak između stvarnih potreba za plodovima ove voćne vrste i stanja te proizvodnje, bez obzira na postojanje mogućnosti da se oni proizvode u znatno većoj meri, zahvaljujući pre svega pogodnostima agroekoloških uslova naše zemlje. Mnogobrojni su i raznovrsni činioci koji su doprineli ovakvom tretmanu i nezainteresovanosti naših proizvođača za lesku.

Sistematskom istraživanju ove voćne vrste u nas posvećena je relativno skromna pažnja, što se ne bi moglo reći za druge zemlje u svetu koje imaju povoljne uslove za njeno gajenje, kao ni za druge voćne vrste. Nedovoljna znanja o lesci uticala su na sporije uvođenje u proizvodnju i podizanje većih plantažnih zasada, iako postoje vrlo povoljni prirodni uslovi za njeno gajenje u našoj zemlji.

Leska se dugo smatrala samo šumskom vrstom i kada se počela gajiti kao kultura nije joj se poklanjala potrebna paznja. Bez stručnog pristupa gajenju leske nema uspešne i rentabilne proizvodnje, to podrazumeva i primenu savremenih agro i pomotehničkih mera. Lako razmnožavanje vegetativnim putem, povoljni prirodni uslovi treba da doprinesu podizanju novih savremenih plantažnih zasada na znatno većim površinama, kako bi naša zemlja uvoz supstituisala izvozom, a leska dala svoj doprinos povećanju standarda i obezbeđenju egzistencije većeg broja ljudi. Međutim, neadekvatne fitotehničke mere, koje su do sada primenjivane ili bolje reći malo šta se primenjivalo, onemogućavaju intenzifikaciju proizvodnje ove veoma značajne voćne vrste.

Leska predstavlja vrlo značajnu vrstu jezgrastog voća čiji su plodovi vrlo cenjeni na domaćem i svetskom tržistu. Jezgra lešnika u hemijskom pogledu predstavlja izvor velikog broja vrlo korisnih jedinjenja, kao što su ulja, belančevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini. Sadržaj ulja u jezgri lešnika kreće se od 55% do 72%, belančevina 12% do 22%, ugljenih hidrata oko 14%, šecera od 2% do 10%, vode 5,8% i mineralnih materija od1,8%d 3%.

Velika nutriciona i dijetoterapeutska vrednost jezgre lešnika omogućuje stalan porast potražnje i potrošnje od strane konditorske industrije, koja je i najveći potrošač, tako da ona danas postaje sve značajniji predmet međunarodne trgovine. Manja količina plodova koristi se i za stonu potrošnju. Pored ishrane plodovi nalaze široku primenu i u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.

Nizak sadržaj vode u jezgri, koja je zaštićena ljuskom, omogućuje znatno bolje i duže čuvanje plodova od plodova drugih voćnih vrsta.

Tolerantnost prema agroekološkim uslovima, rentabilna proizvodnja i povoljna cena na tržištu uticali su da leska u glavnim proizđačkim zemljama pređe iz ekstenzivne u intenzivnu proizvodnju.

Vrednost oljuštenog lešnika (jezgra) na svetskoj berzi iznosi 7,8 € kg, u poslednjih 10 godina cena je samo jednom imala promenu i to 2005. godine, kada se cena sa 5,5 € (najniža cena u proteklih 15 godina) za kilogram popela na čak 11€ za kilogram; razlog je mraz koji je značajno umanjio prinose. Svetska potražnja za lešnikom je u stalnom porastu što ga čini deficitarnom robom. Evropska Unija nema ograničavanja zasada pod leskom.

Srbija uvozi 95% ploda lešnika da bi podmirila sopstvene potrebe. Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše ovu proizvodnju lešnika.

Najveći svetski proizvođači su: Turska, Italija, Španija, Grčka, SAD i dr. Italija je vodeći proizvođač lešnika u Evropi i njihov način uzgoja su primer svim svetskim proizvođačima.



Životni vek leske je od 70-100 godina. Plod donosi od 50-70 godina. Leska počinje da rađa u 3-4 godini. Period pune rodnosti počinje sa 7-8 godina a period pune rodnosti 30-50 godina. U punom rodu jedno stablo daje od 8-12 kg. Od ploda oko 50% otpada na ljusku. Zavisno od uzgojnog oblika, formranja krune, gustina sadnje, vremena starosti i drugih agrotehnickih činilaca lešnik donosi rod od 2,2 tone ploda, pa do 3,6 t/ha.

U današnje vreme lešnik se više pominje kao medijum onosno podloga za gajenje vrlo skupocenih gljiva tartufa Tuber sp. S obzirom da se na korenu lešnika odvija simbiotski proces sa gljivicama, odnosno mikoriza, to je iskorišćeno, za inokulaciju mlade sadnice korena lešnika kako za letnji tartuf ili crni, tako i za beli zimski tartuf koji je veoma skup i na tržištu dostiže cenu i od 1000 eura za kilogram.

Kod nas se mogu pronaći sadnice lešnika inokulisani micelijom tartufa po ceni od 30 eura za sadnicu.

Kod gajenja lešnika kojim se prizvodi tartuf treba imati u vidu da se zapravo radi o dve različite tehnologije. Postoji mnogo ograničenja u ovakoj proizvodnji, a i iskustva kako kod nas tako i u okolnim zemljama su različita, i često se prikrivaju. Nesumnjivo je da se crni, letnji tartuf može lakše proizvesti, dok beli veoma teško ili samo slučajno, zato mu je i cena visoka. Proizvodnja samog ploda lešnika je mala, nekoliko kilograma, po stablu. Parcela pod zasadom leske se međuredno ne sme obrađivati da se ne bi oštetio koren inokulisan tartufom, koji je inače plitak. Sledeće je, da se ne sme intezivno navodnjavati jer tartufi ne podnose višak vode u zoni korenovog sistema. Takođe đubrenje mineralnim đubrivima nije dozvoljeno ili je ograničeno. Sve ovo navodi da je proizvodnja lešnika za konditorsku industriju potpuno različita od gajenja tartufa na leski. U svakom slučaju, potrebno je dobro se informisati o proizvodnji tartufa na leski, s obzirom da su ulaganja veoma visoka.









AGROEKOLOŠKI USLOVI GAJENjA LEŠNIKA

Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu, tako i relativne vlage u vazduhu. Vrlo je značajno da su padavine pravilno raspoređene po mesecima. Nedostatak vode se manifestuje višestruko nepovoljno:
- plodovi otpadaju,
- nedovoljno se formira jezgro,
- kvalitet plodova se smanjuje – krupnoća nije karakteristična, a i jezgra su lošijeg kvaliteta. Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga, odnosno oko 70 mm mesečno. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda – to su meseci: maj i jun.

Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. Osetljivije su sorte na lakom, peskovitom zemljištu, kao i na plitkim zemljištima. Smatra se da je za lešnik povoljna lokacija sa hidrotermičkim koeficijentom od oko 1,25.

Lešnik je heliofit – to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora.

U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. Tuča – grad takode može štetno da deluje.

Lešnik kao drvo može da uspeva svuda, ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. To se vidi, pre svega, po tome što su zemlje najveći proizvođači svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika isticu se: Turska, Španija, Italija, Kalifornija. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. To znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje.

U poslednje vreme podižu se plantaže lešnika koje se navodnjavaju, što se do sredine sedamdesetih godina prošlog veka nije praktikovalo.Ovo je slučaj u područjima gde nema dovoljno padavina i gde je zemljište oskudno u vodi. Neophodno je da se omoguće 2-3 zalivanja u toku vegetacije, a to daje visok prinos, posebno nekih sorti lešnika koje se gaje u Ukrajini, Kaliforniji i nekim delovima Bugarske.. Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je prinos 10-15 kg/stablo.

Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. Pogrešno je uvreženo shvatanje da lešnik podnosi i uspeva u senci. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvrduje zahteve lešnika za osvetljenjem kako bi se oni formirali.


ODNOS LEŠNIKA PREMA ZEMLjIŠTU

Zemljište je jedan od osnovnih činilaca za uspešnu proizvodnju pa se moraju ispitati njegove fizičke i hemijske osobine, Iako nije veliki probirač zemljišta za lesku su najpogodnija rastresitita, propustljiva i plodna zemljišta. Zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadržava površinska voda nisu pogodna za gajenje leske.

Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) lešnik je tolerantan, jer dobro uspeva na zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 8. Lešnik ne podnosi močvarna zemljišta. U nas su činjeni pokušaji sa gajenjem lešnika koji nisu uspeli. Nije bilo uspeha zbog toga što zemljište nije odgovaralo fizickim osobinama. U divljem stanju lešnik se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu.

Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijenje korenove mreže kako lateralno, tako isto i po dubini. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine.

Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovođenje u odgovarajuće uslove. Zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži: 15-20% gline; 20-30% sitnog peska; 15-20% koloida; 30-50% krupnog peska.

Rebov predlaže: 5-20% gline i 50% peska – ističe se i značaj humusa čak 10%, kao i 25% kreča, ali se ne pravi razlika po sortama.

U Italiji sastav zemljišta izgleda: krupan pesak 35,3 – 51,2%; sitan pesak 22,7 – 29,5%; koloidi 14,1 – 23,4%; Glina 7,4 – 10,5%; Kreč manje od 1,3%; Humus 2,5 – 3,9%; pH 6,92 – 7,4; azot (N) 0,12 – 0,22%; fosfor (P2O5) 38 – 223 mg/kg; kalijum (K2O) 286 – 798 mg/kg.

Korać navodi da je za rast i razviće leske dovoljno plodno zemljište koje sadrži preko 3% humusa, 250 - 300 ppm lako usvojivog kalijuma i 120 -140 ppm lako usvojivog fosfora.



GRUPE SORTI LEŠNIKA

Uspešna proizvodnja leske zavisi od pravilnog izbora sorti, mnogo više nego kod drugih voćnih vrsta, jer su uglanom stranooplodne, a manji broj samooplodan. Praksa je pokazala da svako proizvodno područje sa specifilnim klimatskim i pedološkim karakteristikama mora imati sopstveni sortiment.

Postoji više načina da se grupišu sorte lešnika. U primeni je klasifikacija koja lešnik grupiše na: pitome, plemenike, kulturne sorte i šumske forme.

Pitome sorte su postale pretežno od vrsti: Corylus avellana, Corylus maxima i Corylus pontica. Način postanka, tj. rodonačelnik sorta, kao kriterijum za grupisanje sorti lešnika nije prikladan. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe, i to:

Lambert-sorte.
Ova grupa sorti ime je dobila po omotaču – njegovom izgledu i građi. Omotač u ovih sorti je razrezan, duži je od ploda, po izgledu podseća na ""bradu"". U ovu grupu spadaju privredno značajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova.














Celske sorte.
Značajna karakteristika u ovih sorti je takode grada omotača. On je rasečen na dva dela i pri osnovi srastao. U zrelih plodova omotač se povija i plodovi lako ispadaju. Omotač u osnovi nema cilindrično zadebljanje koje je karakteristično za lambert sorte. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduženog, u pogledu veličine takode su moguća velika variranja.

Lambert-hibridi.
Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Plodovi su slični lambert-sortama, a po omotaču celskim sortama. Plodovi lako ispadaju iz omotača. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzum i za industrijsku preradu.

Celski hibridi.
Sorte ove grupe su nastale kao lamberthibridi sa biološko-fiziološkim karakteristikama celskih sorti. U ovih sorti je omotač iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno značajne sorte.

Šumske forme.
Razne forme šumskog lešnika, koji se ne kultiviše, svrstane su u ovu grupu. Ovde nije reč o sortama, jer se o njima ne radi, već o razniim formama i slično.
Zbog ogromnog broja varijanti, susrećemo i vrlo veliko šarenilo plodova po krupnoći, obliku, izgledu omotača i drugim svojstvima. Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama.



IZBOR SORTI LEŠNIKA

Za proizvodnju plodova lešnika mora se predvideti odgovarajuci sortiment. Prilikom izbora sorti mora se voditi računa o nizu činilaca. Potrebno je poznavanje biološke prirode sorti i njihovo ponašanje prema uslovima sredine. Veliki značaj ima i tržište, odnosno namena proizvodnje. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za različite namene: za stonu upotrebu, za industriju (kremove) i kombinovanu namenu.

Napominjemo da je lešnik pomološki nedovoljno obrađen; zbog toga se pojavljuju slučajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime, a u drugom drugo, što predstavlja poteškocću o kojoj bi trebalo voditi računa.

Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod, obilno i redovno rađanje, kvalitet plodova, oslobađanje iz omotača, otpornost prema bolestima, štetočinama, suši i sl., homogamija, autofertilnost ili interfertilnost. Faza cvetanja je značajno obeležje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne).

I plodovi se više cene ako su ujednačeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. Za industriju čokolade, kremova i dr. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni, okrugli ili ovalnog oblika, tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se pokožica lako odvaja prilikom prženja. Plodovi za potrošnju kao stono voće bi trebalo da su što krupniji, atraktivnog izgleda i oblika.

Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznačajnija svojstva: rodnost, bujnost, oblik ploda, randman jezgra, odvajanje omotača (kupule), veličina ploda i otpornost na negativne temperature. Ocena krupnoće plodova prema nameni je nejednaka, što se vidi iz tabele. Poentiranje plodova nejednake krupnoće prema nameni.






Odličan kvalitet označava (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i ne zadovoljava (1).













Tonda Gentlle delle Langhe
Italijanska sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije leske u oblasti Pijemonta, gde se najviše gaji. Najbolje uspeva u predelima sličnim onim iz kojih vodi poreklo, a to su blago zatalasana podbrda. Ne podnosi vlažna i maglovita podneblja. Sazreva rano u drugoj polovini avgusta. Žbun je srednje bujnosti. Sorta je protandrična. Rese se otvaraju od sredine decembra do sredine januara, ženski cvetovi tokom januara. Samobesplodna je sorta i potrebni su oprašivači. Dobri su: Tonda gentile Romana, Mortadella. Nocchione, Negret, Cosford. Otporna je prema zimskim mrazevima. Vrlo rodna sorta. Plod je srednje krupan (2,5 g), loptastog do loptastospljoštenog oblika. Plodovi lako ispadaju iz omotača, imaju tanku ljusku dosta tvrdu. Randman je od 46 do 48%. Jezgro je sitno (1,2 g) loptasto, boje slonove kosti, čvrsta, aromatično, vrlo kvalitetno, pa je veoma traženo u konditorskoj industriji. Ovo je privredno najznačajnija sorta leske u našoj zemlji.













Tonda gentile Romana
Sorta italijanskog porekla. Najviše se gaji u srednjoj Italiji. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. Žbun je srednje bujnosti. Cveta od sredine januara do sredine februara i homogena je sorta. Samobesplodna je. Dobri su: Tonda Gentile Langhe, Mortadella. Nocchione, Tonda di Giffoni. Dobro se prilagodava različitim uslovima sredine. Otporna je na pozne prolećne mrazeve. Plod je srednje krupnoće (2,7 g) okruglog oblika tamno braon boje i lako ispada iz omotača.
Randman je ugla je od 44 do 46%. Jezgro je sitno (1,2 g), okruglo, čvrsto kvalitetno i dobrih organoleptičkih svojstava. Pogodan za konditorsku industriju. Spada u grupu privredno značajnih sorti.












Tonda di Giffoni
Sorta italijanskog porekla, postala odabiranjem iz prirodne populacije leske. Žbun je bujan. Protandrična je homogena sorta. Samobesplodna je pa su potrebni oprašivači. Dobro je oprašuju Tonda gentile Romana, Mortadella. Nocchione i Tonda Gentlle delle Langhe. Plod je srednje krupnoće (2,5 g) okruglog oblika, tamno braon boje. Randman jezgra je 45 do 47%. Jozgro je sitno (1,2 g) okruglasto, belo, prženjem se lako odvaja od pokožice. Vrlo pogodna za konditorsku industriju. U toplijim krajevima veoma rodna sorta













Rimski
Sorta italijanskog porekla. Sazreva srednje kasno, sredinom septembra. Žbun je srednje bujan. Stvara mnogo izdanaka. Protogonična je i autoinkopatabilna sorta. Cveta srednje kasno. Cosfird dobro oprašuje sortu Rimski, a ona je odličan oprašivač za sortu Istarski dugi. Rimski je relativno otporan prema mrazevima. Rada dobro. Plod je krupan (3 g). kolašast. Plodovi ispadaju iz ovojnice. Ljuska je svetlo smeda, dosta debela, ali se lako odvaja od jezgra. Randman jezgra je 44 do 45%. Jezgra su sitna do srednje krupna (1,35g), slatka, ali nije aromatično. Prženjem se odvaja od pokožice. Rimski pripada grupi pratećih sorti.












Istarski dugi
Sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije leske sa područja Istre. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. Žbun je srednje bujan do bujan i razgranat. Protandrična je i samobesplodna. Dobro je oprašuje: Rimski, Halski džin i Ludolf. Relativno je otporna prema mrazevima.
Plod je srednje krupan do krupan (2,8 g), izduženog oblika. Omotač (kapsula) je duži od ploda, pa plod ispada iz njega i nije pogodan za mehanizovanu berbu. Randman jezgra je oko 43%. Sitno je oko 1,2 g žućkasto belo, aromatično ukusna. Prženjem se veoma lako odvaja od pokožice. Koristi se za stonu upotrebu i u konditorskoj industriji. Propada privredno značajnim sortama.



PRIPREMA ZEMLjIŠTA

Masa korena lešnika nalazi se na dubini izmedu 10 i 40 cm. Na rasprostranjenost korenove mreže značajan uticaj imaju fizicke osobine zemljišta. Na plodnom zemljištu lešnik ima gustu i isprepletanu korenovu mrežu koja zauzima veću površinu, a osnovna masa korena se nalazi na 40 – 50 cm dubine (oko 80%). Pojedine žile prelaze i dubinu od 70 cm. Lateralno prostiranje je u odnosu obima krune, samo manji deo korena prelazi taj obim. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se više žila nego u drugom; sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj žila.

Zemljište za plantažu leske priprema se na celoj površini i na dubini do 60 cm, što zavisi od njegovih fizickih osobina. Rigolovanje cele površine može se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera. U novije vreme se preporučuje priprema zemljišta podrivanjem podrivačima. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori, odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom. Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti, jer se zemljište ne prevrće, a rastresa se na celoj željenoj dubini. Na ovaj način se povećava zapremina zemljišta, to doprinosi poboljšanju vodnog i vazdušnog režima zemljišta, kao i opšte poroznosti.

U nekim slučajevima zemljište se mora pripremiti kopanjem jamica. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. Na strmom zemljištu se moraju izgraditi terase.

Održavanje zemljišta
Održavanje zemljišta u zasadima leske je obavezna agrotehnička mera, da bi se sprečio razvoj korovskih biljaka i da bi se ujedno poboljšala aeracija i održala potrebna vlažnost zemljišta. U područjima sa dovoljnom količinom padavina obrađuje se samo jedan uski pojas u redu uz kombinaciju sa herbicidima, dok se zemljište izmedu redova najčešće održava u vidu ledine

U Španiji i Italiji uobičajeno je kombinovanje herbicida i obrade zemljišta, pošto se na taj način olakšava inkorporacija organskih i mineralnih materija u zemljište. U zasadima podignutim na strmim terenima zemljiste se održava u vidu ledine da bi se na taj način sprečilo negativno dejstvo erozije.

Održavanjem zemljišta bi trebalo da se postigne uništavanje korova i održavanje najboljeg režima za vodu i vazduh. Na taj način bi se postizalo i održavanje dobrih drugih osobina zemljišta, a naročito njegove plodnosti. Svakako da bi trebalo da način održavanja zemljišta bude u skladu i sa drugim činiocima (podneblje, plodnost zemljišta, konfiguracija terena, mehanizacija i sl.).

U borbi protiv korova se sve više koriste prikladni herbicidi. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti stručnjacima, a naročito u vezi sa količinom herbicida kojom planirate da tretirate vašu plantažu.

Preporučuju se herbicidi za plantaže podignute na sopstvenom korenu, gde se javlja veliki broj izdanaka. Primenom herbicida uništava se i znatan broj izdanaka koji suvišno iscrpljuju matično stablo. U plantaži gde se obavlja mehanizovana berba ne preporučuje se držanje zemljišta u stanju ledine, jer bi to otežalo sakupljanje plodova. To znači da se zemljište u intenzivnoj proizvodnji održava u vidu jalovog ugara.

U slučaju da je plantaža na siromašnom zemljištu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenišno dubrenje, tada se meduredni prostor koristi za gajenje stočnog graška, grahorice, raži, inkarnatske deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno zelene mase. U jesen se najčešce seju: grašak, maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa raži. U proleće se masa zaore. U redu se zemljište prska herbicidima radi uništavanja korova i izdanaka. Od herbicida su dobri za uništavanje izdanaka: Praquat,, (2 – 4 dihlorfenoksisirćetna kiselina) i dr., Gramokson u količini od 4 kg/ha površine koju bi trebalo tretirati. Napominjemo još jednom da bi se za ovaj posao trebalo konsultovati sa ljudima koji su stručnjaci u oblasti zaštite bilja, a njih možete naći u poljoprivrednoj stanici u vašem mestu.

U jesen se primenjuje duboka obrada uz prethodno rasturanje odgovarajuće količine organskih i mineralnih đubriva. Obrada zemljišta u jesen doprinosi poboljšanju vodnog režima zemljišta, ubrzavanje mnogih procesa u zemljištu, uništavanju korova, štetočina, podstiče rad korisnih mikroorganizama. Napominjemo da je koren plitak i da ga obradom ne treba povređivati. Održavanje zemljišta bi trebalo prilagoditi svakom konkretnom slučaju. Pre nego se sa berbom počne izvrši se ravnanje površine i valjanje radi lakšeg sakupljanja plodova. Primenjuju se herbicidi za suzbijanje korova u redovima.

Koliko je lešnik isplativa voćna sorta govori podatak da sa hektara, ukolko je obavljena sva potrebna nega, mogu da se uberu i dve tone ploda. Međutim, od vremena sađenja pa do ovakve berbe treba sačekati nekoliko godina. U drugoj i trećoj godini rodnost je simbolična, a kasnije ona raste progresivno, a da li će pun rod dostići u petoj, sedmoj ili 10 godini zavisi od uzgajivača.



Đubrenje – mineralna ishrana mladih stabala lešnika

Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenošću. Sa porastom stabla se povećavaju i norme đubriva. Ukoliko je potrebno, u ovom periodu se vrše i druge korekcije, kao korekcija pH vrednosti. Već je rečeno da joj najbolje odgovaraju zemljišta sa pH od 5 do 7,5 i da pri pH od 8 može doći do javljanja hloroze.

Među najvažnije biogene elemente se ubrajaju: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i bor (B). Koren lešnika lakše usvaja elemente kada pH iznosi od 6,8 do 7,3. Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja pridonosi opštem porastu i rodnosti lešnika, pa i njegovom zdravstvenom stanju.

U jednom je ogledu utvrđeno da je na stablima sa mikorizom lišće bilo zdravo, tamnozelene boje, a na stablima gde nije bilo mikorize, lišće je bilo bledozeleno i sitno. Mikorizu podstiče umereno vlažno zemljište sa dovoljno organskih i mineralnih materija. Koren lešnika fiksira slobodan azot iz atmosfere poput leguminoza.

Ishrana lešnika azotom u optimalnim količinama osigurava porast i plodonošenje. Prema nekim autoroma, lešnik je srednje obezbeđen azotom kada se u avgustu u listu nađe azota od 1,91% do 2,32%.Orijentaciono se preporučuje po stablu od 60 do 90 g, a sa povećanjem stabla, norma se povećava do 150 g.

Ishrana fosforom je takode značajna, ali su potrebne znatno manje količine. Optimalni sadržaj fosfora u listu lešnika, kreće se od 0,14% do 0,22%. Za mlada stabla se preporučuje đubrenje superfosfatom od 11 do 22 kg po stablu. U Francuskoj prilikom sadnje unose 200 kg/ha P2O5, a u Zakavkazju 300 g po stablu, i kasnije godišnje oko 250 kg/ha - P2O5. Slično je i u SAD.
Kalijum je takođe veoma značajan u ishrani lešnika. Nedostatak kalijuma se ispoljava po klasičnim njegovim simptomima, čak može doći i do sušenja letorasta. Češći je nedostatak kalijuma nego fosfora, ali ređi nego azota.

Optimalni sadržaj kalijumovih jona u listu lešnika je od 0,9% do 1,0%. U odnosu na orah i badem, znatno je manje kalijuma u listu lešnika.

Kao i kod drugih voćaka, fosforna i kalijumova đubriva i jedna trećina azotnih unose se u jesen i zaore, a preostali deo azotnih đubriva se unosi u proleće.

Lešnik dobro reaguje na unesena đubriva. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama. Za ovu svrhu se koriste neke iskustvene norme do onih na bazi sadržaja određenog hraniva u zemljištu i pojedinim delovima – listu, plodu i slično.

Norma za ishranu azotom odreduje se prema koncetraciji jona u listu, i to:
Manje od 1,8% dodaje se po stablu 1,3 do 1,8 kg. Od 1,8% do 2,2% dodaje se po stablu 0,9 do 1,3 kg Od 2,2% do 2,5% dodaje se po stablu 0,6 do 0,9 kg. Više od 2,5% nije potrebno da se đubri.

Za kalijum se, po istom principu, preporučuju norme K2O po stablu:
Manje od 0,5% trebalo bi dodati 3,6 do 4,5 kg. Od 0,5% do 0,8% trebalo bi dodati 2,7 do 3,5 kg Od 0,8% do 1,0% trebalo bi dodati 1,8 do 2,7 kg. Više od 1,0% ne bi trebalo dodavati.

U SAD se preporučuje unošenje svake treće godine po 500 – 800 kg/ha kalijumovog đubriva, a u Francuskoj godišnje 350 – 400 kg/ha. Ukoliko je u zemljištu 150 mg/kg, zemlji nije potrebno dodavanje kalijumovog đubriva.

Lešnik dobro reaguje na đubrenje stajnjakom i osokom. Organska đubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate.Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo đubriva može umanjiti nedostatkom vlage u zemljištu, što se često dešava, s obzirom da se u takvim krajevima ova voćka gaji.

Đubrenje lešnika osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i kao kod jabučastih voćaka. Orijentacione norme đubrenja za lešnik su: N – 80 kg/ha, P2O5 – 40 kg/ha i K2O – 160 kg/ha.

Agromeliorativno đubrenje

Zemljišta koja sadrže manje od 3% humusa, manje od 10 mg lako pristupačnog fosfora i manje od 10 mg lako pristupačnog kalijuma moraju se đubriti organskim i mineralnim đubrivima da bi se obezbedili optimalni uslovi za razvoj mladih biljaka.

To agromeliorativno đubrenje obavlja se pred samu pripremu zemljišta i izvodi u sklopu svih ostalih operacija u neposrednoj pripremi zemljišta za sadnju leske. Sigurno je da od plodnosti zemljišta zavisi i uspeh u gajenju lešnika. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljšanja kvaliteta zemljišta. Određivanje količine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljištu dodati vrši se prema zemljištu, odnosno prema rezultatu analize zemljišta. Organske materije se nadoknađuju dodavanjem stajnjaka, komposta, treseta, gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje i dr.

Unošenje mineralnih đubriva, odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljište siromašno njima ili nije. Prema iskustvu američkih uzgajivača agromeliorativnim đubrenjem u zemljište koje sadrži do 7,5 mg na 100 g zemljišta K2O unosi se 330 do 450 kg K2O, ako zemljište sadrži 7,5 do 15 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta, onda se dodaje 325 – 330 kg K2O. U zemljišta sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unošenje kalijuma.

Navodnjavanje lešnika

Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u poboljšanju opšteg porasta i razvijenosti, a samim tim i povećanja prinosa. Navodnjavanje se danas mnogo više primenjuje nego ranije, jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lešnika. Posebno je važno da se vodom interveniše dok su stabla mlada, odmah po sađenju, da sadnice u početku ne zakržljaju. Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac. Navodnjavanje u sušnim uslovima je redovna mera od maja do kraja avgusta. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Zbog lakšeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda.

U Italiji se vrši navodnjavanje u kritičnim mesecima ili, ako je sušan period, svakih 30 dana. Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu – do 62%. U Francuskoj izvedu 3 – 4 zalivanja od aprila do avgusta, sa po 70 mm, odnosno sa ukupno 210 – 280 mm.
Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova, kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira, jer su to kritični periodi za vodom.


PODIZANjE PLANTAŽA LEŠNIKA

Za podizanje plantaža lešnika preduzimaju se sve organizacione tehničke mere kao i kod drugih voćaka, jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. Kada je reč o ovoj kulturi smatramo da je posebno značajna studija o ekološkim uslovima, naročito o klimi. Trebalo bi usaglasiti činioce klime lokaliteta sa biološkom prirodom sorte.

Tako se za lešnik smatra da kraće može podneti hladnoću u zimskom razdoblju -25 stepeni C, pa čak i do -30 stepeni C u kontinentalnom području prednost imaju dobro zaštićeni položaji blagog nagiba, gde zrak konstantno lagano struji. Cvatnja lešnjika sledi kasnije pri temperaturi ispod 9 stepeni C, dok je cvatnja ubrzana uz temperaturu iznad 9 stepeni C.

Najpovoljnije temperature u vreme oplodnje lješnjaka kreću se iznad 22 stepena C. Znači, krajem maja i početkom juna. Posle izvršenih priprema obavlja se sadnja. Poželjno je, ukoliko to vremenski uslovi dozvoljavaju, da se sadnja obavi ujesen jer je procenat prijema veći, biljke ranije u prolece"krecu"i bolje se razviju u prvoj godini, a i izbegava se obavezno zalivanje nakon sadnje.
U proleće se vrši prekraćivanje sadnica na 20 - 30 cm visine.


































RASPORED SORTI LEŠNIKA U PLANTAŽI

Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuću plantažu, već prema odnosima oplodnje, moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi računa o nekim praktičnim razlozima. Naime, uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova, naročito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju ranije sa sortama čiji plodovi sazrevaju sasvim kasno .Prema istraživanjima mnogih autora, sorte lešnika su autosterilne, čak se nalaze i grupe sorti koje su inkopatibilne između sebe.
O drugim se momentima vodi računa već pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) .



RASTOJANjE STABALA U PLANTAŽI

Već je istaknuto da se sorte lešnika razlikuju po bujnosti. Po ovoj osobini se grupišu u nekoliko grupa: kržljave (pijemontski, dugi španski);
- srednje bujne (barcelona, eugenija);
- bujne (negret, kosford);
- vrlo bujne (halski džin).
Osim nasledne osnove, na bujnost utiče i bujnost podloge, kao i niz drugih činilaca: plodnost zemljišta, padavine, primena agro­tehničkih i pomotehničkih mera, zaštita i dr.

Navedene činioce bi trebalo uzeti u obzir kada se određuje hranljivi prostor za stabla u plantaži. Pored toga i primena mehanizacije može da utiče na veličinu razmaka stabla lešnika u plantaži. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lešnika uslovljena je i oblikom krune. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablašicama i sa većim rastojanjem.
Razmak sadnje pri podizanju plantaže lešnika bi treba­lo usaglasiti sa važnijim faktorima od kojih to zavisi. To su: zemljište, bujnost sorti, osobine stabla (žbun ili stablašica), pa i konfiguracija zemljišta.

Ctablašice se gaje na manjem rastojanju (prosečno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna površina. Na nagnutim površinama rastojanje je manje.

Pri gajenjeu u obliku grma praktikuje se grm gajen od jedne sadnice ili grm oblikovan od 2,3 pa i 4 sadnice posađene na manjem razmaku jedna od druge. Grmoliki uzgojni oblik karakterističan je za Tursku, gde ima puno jeftine radne snage za berbu plodova. Analizom roda pojedinog uzgojnog oblika, dobijeni su podaci da je rod ploda lešnika na stablu po jednom hektaru bio 3,6 tona, u odnosu na grmoliki uzgojni oblik, pri rodu od 2,2 tone/ha.

U novije se vreme sve više uvodi u proizvodnju nova tehnologija koja predviđa maksimalno moguće mehanizovanje svih pomotehničkih i agrotehničkih zahvata, uključujući i mehanizovanu berbu.
Optimalan sklop za uzgojni oblik "vaza" je 4,5 do 5m razmak između redova, a u redu razmak između stabala 3 m, odnosno 666 do 740 stabala/ha. Visina stabla je oko 80 cm. Gustoća sklopa zavisi, kako je rečeno, od bujnosti sorte, podloge, uzgojnom obliku i plodnosti zemljišta.















































TEHNIKA SADNjE

Na prvi pogled izgleda da nema razlike u načinu sadnje sadnica lešnika i drugih voćaka. Međutim, postoje neke specifičnosti u odnosu na druge voćke. Pošto lešnik vrlo rano počinje da vegetira, on praktično ima kratak period mirovanja, a to znači daje neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u proleće. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. Preduboko zasađena sadnica gotovo 2-3 godine ne raste, to znači da i kasnije prorodi od ostalih.



REZIDBA LESKE

U nizu operacija negovanja krune voćaka, koje imaju za cilj regulisanje i usklađivanje vegetativnog rasta i generativnog razvitka najveći značaj ima rezidba kojom se neposredno utiče na oblik i produktivnost. Ovom pomotehničkom merom se vrlo mnogo doprinosi početku rodnosti,visini prinosa, kvalitetu plodova, ujednačenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovečnosti voćaka. I pored izuzetnog znaćaja koji ima, rezidba nije svemoguća i nemože rešiti sve probleme, vec se mora kombinovati sa drugim merama, ukoliko se želi pun uspeh u proizvodnii.

Osnivni principi rezidbe kod većine voćnih vrsta danas su poznati, ali se isto ne bi moglo reći i za lesku. Mnogi autori daju razne preporuke za rezidbu leske koje se uglavnom baziraju na proredivanju žbunova u cilju sprećavanja zasenjivanja i to ne svake već svake treće ili četvrte godine.

Niski prinosi i neredovna rodnost laske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravilni izvedenom rezidbom. Pravilna rezidba sorti leske ne može se ni zamisliti bez detaljnog poznavanja osnovnih morfoloških svojstava rodnih grančica. Utvrđeno je da postoji zona duž grančica izmedu 15 i 40 cm na kojoj se sreće najveći broj glomerula, pa treba težiti da se dobiju toliki prirast i a ne duži jer će izazvati suprotne efekte. Dužina grančica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na što manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba.

Leska koja spontano raste formira izuzetno gust žbun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog izduživanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu žbuna postaju smetnja za obradu zemljišta i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je najpriblizniji prirodnom obliku uz usklađivanje rezidbe sa biološkim zakonitostima, kako bi one došle do punog izražaja.

Rezidba je jedna od osnovnih pomotehnikčih mera kojom se utiče na opšti razvoj i veličinu lisne površine, odnosno reguliše formiranje i održavanje najprikladnijeg oblika krune za što bolju osvetljenost formirane lisne mase. Rezidbom se reguliše ukupna lisna površina i usklađuje sa ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu površinu, a time i mogućnost za veće korištenje sunčeve energije, dok ostavljanje veće lisne površine dovodi do njenog lošeg funkcionisania i manjeg ukupnog učinka fotosinteze. Kada je jednaka dužina rodnih grančica, bolje osvetljene, donose 2 do 3 puta veći rod od onih koje su zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisna masa troši vise akumuliranih organskih materija za održavanje osnovnih životnih procesa nego što može da stvori. Regulisanjem povoljnog odnosa izmedu korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se uskladuje broj potrošača vode i mineralnih materija sa sposobnošću korenovog sistema da obezbedi iste. Ograničavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svođenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skraćivanjem puteva za razmenu materija, mogu se uštedeti značajne količine energje i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeću godinu.



Polazeći od navedenih činjenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i izrodenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postiže rezidbom.

Na osnovu naših ispitivanja uticaja rezidbe na vegetativni i generativni potencijal sorti leske lstarski dugi, Rimski i Tonda Gentile delle Langhe utvrđeno je da je prosečna dužina rodnih grančica kod orezivanih zbunova preko 30 cm, a kod neorezivanih oko 8 cm. Broj pupoljaka je oko 3 puta veći kod rodnih grančica orezivanih žbunova, kao i broj resa, što je vrlo značajno za produkciju polena. U zavisnosti od sorte i masa ploda i jezgra je veca za 10 - 20% kod orezivanih žbunova u odnosu na neorezivane. Analogno masi ploda i prinos po hektaru je veći za 430-555kg kod žbunova kod kojih je primenjena rezidba. Analizom i drugih fizičkih i hemijskih parametara došlo se do sličnih rezultata i zaključaka.


ZAŠTITA LEŠNIKA OD BOLESTI I ŠTETOČINA

Lešnik ne napada veliki broj bolesti i štetočina, pa su za zaštitu dovoljna samo 3 – 4 tretiranja.

Bolesti lešnika

Trulež ploda lešnika (Sclerotinia coryle i Minilia frutcigenae). Oboleli se plodovi lako raspoznaju, oboljevaju sasvim mladi i plodovi pred berbu. Plodovi potamne, prekida im se porast i sasušuju se. Teško ispadaju iz omotača.
Promena boje može doći na bilo kojem delu ploda.
Za suzbijanje se koriste fungicidi: Bakarni kreč, Kaptan, Ortocide, Ronilan, Switsh i dr. Tretiranje se vrši prema uputstvu proizvodača.
Pepelnica (Phyllactinia corylea). Pepelnica napada pre svega list, koji menja boju, žuti, pa čak i opadne. Češće se javlja u mediteranskom podneblju. Bolest je utoliko štetnije što može izazvati defolijaciju.




































Parazit prezimljuje u opalom lišću, dobro je da se pri jačem napadu lišće sakuplja i spaljuje. Suzbija se jednim od sledećih fungicida: Kosan, Kumulan, Akricid, Karatan ili Afugan, Saprol i dr. Od drugih bolesti značajnija je rupičavost lišća (Gloesporium coruli).
Od bakterioza opisan je kao čest i opasan prouzrokovač bakterijske paleži Xanthomonas campestris corylina.
























Virusna oboljenja u lešniku nisu dovoljno proučena. Pominje se virus mozaika jabuke na leski, zatim linijski mozaik leske i virozno uginuće leske. Kao i kod svih voćnih vrsta, zdrav sadni materijal je glavna predostrožnost za virusna oboljenja.




























Štetočine lešnika

Crvljivost (Balaninus-Curculio-nucum) Vrlo česta štetočina lešnika. U stvari, to je pipa crne boje. Masovno se javlja u maju mesecu. Ženka u plod polaže jaje iz koga se izlegne gusenica – crv bele boje. Vrlo često dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Larva izgrize tvrdu ljusku i učauri se u zemlji, gde prezimi. U proleće izlazi imago, hrani se lišcem do polaganja jaja. Ovo je opasna štetocina i zato bi trebalo početi sa borbom protiv nje čim se primeti. Značajno je da se prati pojava i razvitak insekata.
Suzbijanje se vrši jednim od sledećih preparata: Ultracid, Lebaycid, Zolone, Gusation i dr. Naša preporuka, kao i zasve ostale štetočine je preparat Ripkord.










Grinja (Phztoptus Avellanae). Ovo je štetočina koja napada pupoljke, pa izaziva deformacije. Oštećenje je vrlo karakteristično sa sitnim listićima kao rozeta. Napada obe vrste cvetova, pa je tako direktno ugrožena rodnost. Rese imaju mnogo manje polena, a ženski cvetovi se ne oploduju. Prezimljuje u pupoljku i u proleće se seli na mlade pupoljke, a stariji se sasuše. Suzbijanje je efikasno tretiranjem u momentu napuštanja pupoljaka gde je prezimila, a to je u proleće. Preparate koristiti prema uputstvu proizvodača.









Crveni pauk. Javlja se na naličju lista. Pri većem napadu može dovesti do defolijacije. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime, jer prezimljuje u obliku jaja. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati, a u toku vegetacije možete koristiti Plictran ili Neoron.

Lisne vaši. Najčešće se javlja Myzocallis coryli. Lisne vaši nisu naročito štetne. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom. Suzbijanjem navedenih štetočina, suzbijaju se i neke druge koje se u plantaži javljaju. Zaštita lešnika se sastoji iz sledećih tretiranja: jedno zimsko prskanja, zatim prvo prolećno – neposredno pre cvetanja, drugo prolećno – posle cvetanja, treće – oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u količinama koje su naznačene od strane proizvodača ili nekog stručnog lica.
Napominjemo da su štete od ptica velike (kukavica, vrane, patke), kao i od glodara, miševa. Posebno su velike štete koje nanose veverice. U jednom gnezdu veverice je pronadeno 129 kg lešnika. U fazi sazrevanja plodova, trebalo bi obratiti pažnju da se plodovi sačuvaju od ovih štetočina.

















Tekst preuzet sa https://www.oglasi.vocnesadnice.net