Aronija je postala biljka koju svi hoće da posade.Tokom perioda rasta može se desiti da neke od posađenih biljaka ne uspeju da se "prime". Tada je potrebno primpremiti novu biljku za sađenje, ali to možete uraditi i sami, vegetativnim načinom.


Vegetativni načini razmnožavanja aronije

Razmnožavanje izdancima

Ovo je jedan od naj jednosavnijih načina razmnožavanja aronije. Prilikom obrade zasada u međurednom prostoru, kao i prilikom obrade u redu dolazi do aktiviranja adventivnih pupoljaka korena i stabla i do razvijanja izdanaka najčešće do 30 cm visine. Ovako razvijeni izdanci vade se na kraju vegetacije i prenose u rastilo gde se neguju do određene visine i debljine, potom se vade i pripremaju za sadnju odnosno za podizanje zasada. Na ovaj način proizvedene sadnice adekvatno prenose osobine svojih roditelja.



Razmnožavanje položenicama

Prilikom ovog načina razmnožavanja potrebno je odabrati mladi jednogodišnji letorast koji na sebi ima formirane pupoljke. Ovakav letorast se povije u prethodno napravljen kanalić dubine 8-10 cm, i drvenim kukama priljubi u zemlju. Posle toga se pokrije sitnom, vlažnom zemljom debljine 2-3 cm. Iz pupoljaka će se razviti izdanci - letorasti.

Letoraste treba zagrtati dva do tri puta u toku vegetacije. Prvo zagrtanje se obavlja kad letorasti dostignu visinu 10 cm, drugo zagrtanje se obavlja 15-20 dana posle prvog , dok se treće obavlja 20 dana posle drugog, ovo ima za cilj da se svaki mladar ožili i dobije prvoklasna sadnica. U oktobru i novembru mesecu kad se završi vegetacija vrši se otkopavanje i odsecanje sadnica od matične biljke i njihovo klasiranje, od jedne matične biljke može se dobiti 3-5 kvalitetnih sadnica.




Razmnožavanje zrelim reznicama

Reznice se skidaju pred otpadanje lišća, krajem septembra i početkom oktobra od jednogodišnjih mladara dužine 45cm. Reznice se skraćuju na dužinu od 18-20 cm. Gornji rez na reznici se pravi kalemarskim nožem ukoso iznad pupoljka na 1 cm. Donji rez je ravan i pravi se ispod pupoljka na dužini 2-3 cm. Mora da se vodi računa da se ne oštete pupoljci .

Tako pripremljene reznice se sade u za to pripremljene rovove s jeseni ili rano u proleće. Rastojanje prilikom zarovljavanja treba da bude 15-20 cm u redu i 50-70 cm između redova. Kod dobro aerisanog zemljišta reznice se postavljaju uspravno,dok kod težih zemljišta malo ukoso sa dva pupoljka koji vire iznad zemlje. Redovno zalivanje, okopavanje i prihranjivane omogućiće normalan razvoj sadnice.



Razmnožavanje zelenim reznicama

Zelene reznice se uzimaju od letorasta u tekućoj vegetaciji ( u maju i prvoj polovini juna meseca), duži ne 7-12 cm. Reznice se sade u stakleniku ili plasteniku u pripremljenim posudama sa pripremljenom smesom zemlje i treseta, reznice se na vrhu pokriju sa 1-2 cm supstrata,dok se donji listovi uklone (1-2).

Neophodno je prilikom ovog načina proizvodnje sadnica vlažnost zemljišta i vazduha održavati na 80% prskanjem ili polivanjem. U toku dana kada su visoke temperature obavezno vršiti zasenjivanje. Prilikom sadnje koristiti hormone kao regulatore rasta korena. Nakon 15-20 dana reznice će početi formiranje korenčića.Tako razvijene reznice ostaju da se razvijaju do proleća kad se iznose u polje odgajivanja na dalju negu do jeseni kada se vade i kao razvijene sadnice koriste za sadnju.



Razmnožavanje deobom žbuna

Ovaj način razmnožavanja primenjuje se kao kod ostalih jagodičastih kultura (jagoda, malina) u slučajevima kada treba popuniti neka mesta gde nam nije uspelo prilikom osnovne sadnje. To se radi u drugoj ili trećoj godini i isključivo se primenjuje u cilju popunjavanja praznih mesta.




Suzana Jerkić dipl.ing.voćarstva