Pred nama je period toplog vremena koje treba iskoristiti za poslednje pripreme voćnjaka za predstojeću vegetacionu sezonu. Voćari koji nisu orezali svoja stabla trebali bi što pre to da urade kako bi se pristupilo hemijskim merama zaštite zasada.



Prilikom rezidbe treba odstraniti sve oštećene grane i grančice bilo da su oštećenja nastala kao posledica mehaničkog uticaja, mraza ili delovanja određenih patogena odnosno štetočina. Orezani materjal treba izneti iz zasada i uništiti kako ne bi predstavljao izvor zaraze u predstojećoj proizvodnoj godini.

Obzirom da je zima bila blaga očekuje se veliki broj prezimelih formi štetočina te je veoma bitno da se sa zaštitom voćaka krene na vreme kako bi se u samom startu redukovala njihova populacija i infektivni potencijal patogena.


Podsećamo na činjenicu da se izvestan broj prouzrokovača bolesti (virus šarke šljive, bakteriozna plamenjača jabučastog voća i dr.) prenosi tokom rezidbe putem nedezinfikovanog alata pa je s toga neophodno vršiti obaveznu dezinfekciju makaza i ostalog pribora 70% procentnim rastvorom alkohola ili nekim drugim dezinfekcionim sredstvom, pogotovu nakon orezivanja obolelih grana i grančica.


Plavo prskanje u jabučastom voću može se vršiti do fenofaze „mišije uši“, dok se u zasadu koštičavog voća tretman može izvršiti do bubrenja pupoljaka po mirnom vremenu i temperaturama iznad 5°S.


Količina vode zavisi od starosti zasada, gustine, načina rezidbe a cilj je da se cela biljka okupa kako bi rastvor stigao do svake pore na stablu.

Za voćnjak u punoj rodnosti preporučuje se količina vode od 1000 l/ha.Za ovaj tretman koristi se kombinacija preparata na bazi bakra (Bakarni oksi hlorid 50, Cuproxat, Cuprozin 35WP i sl.) i mineralnih ulja (Galmin, Belol, Belo ulje i sl.) uz dodatak nekog od insekticida na bazi piretroida. Na tržištu postoje i gotove kombinacije ova dva jedinjenja (Plavo ulje).


Nenad Ilić,dipl.ing.