Zbog svog poznatog ukusa, sastava i višestruke mogućnosti za industrijsku preradu i korišćenja kao stonog voća, kajsija je jedna od najcenjenijih i najtraženijih vrsta voća. Međutim, poslednjih decenija gajenje kajsije u našoj zemlji stagnira. Smanjen interes za gajenje kajsije rezultat je njene stenotopnosti prema uslovima staništa, velikom riziku proizvođača zbog osetljivosti zasada prema niskim temperaturama i propadanja zbog biljnih bolesti, kao i nesigurnim tržišnim prilikama (nestabilne cene i neregulisan otkup).


Prirodni uslovi:

Kajsija se kod nas gaji u dosta uzanoj amplitudi prirodnih uslova. Klimatski joj odgovaraju područja umereno kontinentalne klime, a loše rezultate postiže na položajima ugroženim od kasnih mrazeva, vetrovitim i područjima ugroženih gradom gradom. Najviše joj odgovaraju blago do umereno nagnuti tereni uz grede na visinama 200-600 m.

Kajsija najbolje rezultate postiže na zemljištima neutralne, slabo kisele ili slabo alkalne reakcije, beskarbonatnim ili slabo karbonatnim. Prisustvo karbonata veće od 5-6 % može da izazove hlorozu. Takve osobine u centralnoj Srbiji najviše ispunjavaju smonice i gajnjače, a u Vojvodini černozem i zemljišta na peskovima.


Sorte:

U našoj zemlji se gaji više sorti, s tim da se poslednjih godina težište stavlja na srednje rane i srednje kasne sorte. Najzastupljenije su mađarska najbolja, kečkemetska ruža, ambrozija i druge.


Podloge:

Kajsija se najčešće kalemi na vegetativne podloge (belošljive), ili sejanac dženarike, a u zavisnosti od cilja koji se želi postići koriste se i druge podloge.


Tehnologija podizanja zasada:

Na prethodno pooranom zemljištu kopaju se jame dimenzija 70-90 cm širine i 30-50 cm dubine. Razmak sadnje kod sadnica proizvedenih na belošljivi ( koje se ne orezuju ili neredovno orezuju) je 6h6 m ili 7h6 m, a kod sadnica kalemljenih na sejancu dženarike koje se orezuju je 5h6 m.



Tehnologija gajenHa

Zasadi se redovno (prosečno 2 puta godišnje) rotofreziraju. U mlađim zasadima nužne su mere okopavanja i zalivanja u sušnim godinama. Đubrenje zasada se vrši početkom vegetacije (posle topljenja snega) primenom oko 600 kg NPK (15:15:15) đubriva po 1 ha odraslog zasada, ili oko 2 kg đubriva po odraslom stablu, koje se rastura u perimetru krune.

Zaštita zasada podrazumeva mere koje se primenjuju u predvegetacionom periodu, odnosno u toku vegetacije. Pre fenofaze cvetanja tretiranje se vrši kreozanom i bakarnim krečom. U fazi precvetavanja vrši se suzbijanje šljivine ose, defolijatora i smotavaca preparatima Fosfamid, Sistemin i dr.

U toku vegetacije vrši se jedno do dva tretiranja preparatom cineb. Na 3-4 nedelje pre zrenja obavlja se zaštita plodova od truleži (Benomil i slični preparati).


Prinos i prihod

Optimalna rodnost zasada nastupa posle 8-9 godine starosti, kada se uz blagovremenu negu i zaštitu mogu očekivati prinosi u rodnoj godini oko 15 t/ha (učestalost rađanja dosta varira).


Troškovi podizanja i nege zasada

Suma €
Oranje zemljišta (1 ha) 200
Kopanje jama (70´40´240) 100
Sadni materijal (240´10) 240
Đubrivo 300
Sađenje 100
Troškovi podizanja zasada 940



Troškovi nege od 1-5 godine

Suma€
Zaštita (zaštitna sredstva i rad) 300
Orezivanje 60
Frezovanje i okopavanje 240
Troškovi nege 600



Troškovi berbe ambalaže i transporta

Suma €
Troškovi berbe 1000
Ambalaža 300
Troškovi plasmana 350
Troškovi berbe 1650



Prinos i prihod

četvrta godina 3000 kg h 0.5 € 1500 €
peta godina 5000 kg h 0.5 € 2500 €
šesta godina 9000 kg h 0.5 € 4500 €
sedma godina 12000 kg h 0.5 € 6000 €
osma godina 15000 kg h 0.5 € 7500 €


Vreme povrata uloženih sredstava

Godina Troškovi (€) Prinos/ Prihod Kum. gubitak / dobit
0. 940 -940
1. 600 -1540
2. 600 -2140
3. 600 -2740
4. 1500 1500 -2740
5. 1750 2500 -1990
6. 2050 4500 +460
7. 2250 6000 +4210
8. 22500 75000 +94600

Uložena sradstva se u potpunosti vraćaju u sedmoj godini životnog veka zasada ili u trećoj godini polodonošenja. U četvrtoj godini plodonošenja ostvaruje se dobit od 42100 din koja se deli srazmerno učešću kooperanta u podizanju i organizovanju zasada.


Vladan Trandafilović, dipl.ing.
spec.ampelografije