Orah je veoma, ali ipak nedovoljno, rasprostranjena vrsta drveta u Srbiji. Velikog je značaja kao vrsta što proizilazi iz njegove višenamenske upotrebe. Plod mu je bogat vitaminima, mineralnim materijama (3%), uljem (50-80%), belančevinama (12-25%), a kaloričniji je od goveđeg mesa više od tri puta. Orahovo drvo je veoma skupoceno, a furnir mu se nalazi među najkvalitetnijim. Upotrebnu vrednost imaju i zeleni plodovi i njihov omota, kao i list i kora oraha. Plantaže oraha daju 1.500-2.000 kg orahovog jezgra po hektaru, što njegovo gajenje čini veoma rentabilnim.

Najpogodnija zemljišta za uspevanje oraha su duboka, plodna zemljišta s dobrim vodno-vazdušnim režimom kao što su černozemi i aluvijalni nanosi. U odnosu na kiselost zemljišta nije veliki probirač, pa raste na zemljištima čiji je pH u rasponu od 4,5 do 9. Najpogodnija je neutralna ili slabo alkalna reakcija (pH 7-7,5). Dovoljno plodno zemljište je ono koje sadrži preko 3% humusa, 250-300 ppm lako usvojivog kalijuma, 80-100 ppm fosfora i 6-8 ppm lako usvojivog gvožđa. Alkalne soli ne podosi.

Koren oraha u suvom skeletnom i manje plodnom zemljištu prodire znatno dublje nego u plodnom (glavna masa korena u plodnom zemljištu razvija se u sloju između 10-60 cm (80%). Glavni koren prodire u dubinu od 3-6 m i više (jednogodišnji sejanci imaju 4,4 puta duži koren od visine stabla). Treba voditi računa i o tome da je korenov sistem oraha aktivan i u vreme mirovanja, tako da azotna đubriva možemo u zemljište unositi već u martu mesecu.

Toplota, svetlost, vlažnost i strujanje vazduha su faktori koji određuju klimu pogodnu za gajenje oraha i svaki od njih ima veliki uticaj na uspevanje oraha.



Temperatura.

Za kretanje vegetacije potrebna mu je znatno veća suma godišnjih temperatura nego drugim voćnim vrstama . U tom smislu orah najbolje uspeva u toplijim reonima (vinogradska zona). Na uspevanje i rodnost najviše utiču mrazevi, a manje visoke temperature (kasni prolećni mrazevi uništavaju mlade plodove već na 1ºC, mladare u prvoj fazi porasta na 2ºC, a otvorene muške cvetove na 3ºC, polen izdržava temperaturu do 8ºC). Izmrzavanje debala mladih stabala može se spreiti pričvršićvanjem kolca sa južne strane (zbog visokih temperaturnih kolebanja) i krečenjem u kasnijim godinama.



Svetlost.

Kao heliofitna vrsta koristi direktnu i difuznu svetlost. Pri nedovoljnoj osvetljenosti kruna se izdužuje i orah više raste u visinu (što je sa šumarskog aspekta korisna činjenica).



Voda.

Sa manjkom vlage u zemljištu porast mladara je usporen, oplodnja i zametanje plodova slabiji, usporava se porast plodova i slabi formiranje i diferencijacija cvetnih začetaka (posebno je nezgodno ako se suša javi u junu i avgustu). U zasadima treba obezbediti 250-300 mm vode (tj. 2.500-3.000 m3 vode/ha) u vreme suše. Takođe su štetne visoke podzemne vode i stajaće vode. Optimalna vlažnost vazduha za orah je 50-60%.



Vetar.

Orahu odgovaraju promajna mesta (radi oprašivanja i sprečavanja gljivičnih i drugih oboljenja.


Vegetacija, u zavisnosti od ekoloških uslova, tipova i sorti oraha, počinje u martu (kod većine u aprilu ili početkom maja), a završava se u oktobru (kod nekih i u novembru). Cvetanje, nakon izduživanja i otvaranja resa (muških cvetova), počinje u toku aprila (početkom maja) i traje 5-7 dana (za muške cvetove), tj. 7-10 dana (za ženske) i traje, za sve cvetove na jednom stablu, 2-3 nedelje. Oplodnja nastaje 2-4 dana nakon oprašivanja, a za potpun razvoj plodova potrebno je 130-150 dana (tj. dozrevaju u oktobru mesecu) nakon čega se sakuplja. S obzirom da tipovi i sorte oraha cvetaju u aprilu, maju, pa čak i u junu, i da je jako izražena dihogamija (uglavnom protandrija), za redovne i visoke prinose treba odabrati sorte s kraćom vegetacijom (zbog mraza) i one koje se međusobno dobro oprašuju.

Plod je koštunica (okrugla do eliptivna), egzokarpa tamno smeđe boje, po sazrevanju se odvaja od drvenastog endokarpa.Plodovi se sabiraju na više načina: sakupljanjem sa tla nakon opadanja, trešenjem sa stabla motkama (prethodni način je skup i učestvuje sa 20-30% u troškovima proizvodnje), ili top-atomizerima (što je znatno rentabilnije). Nakon branja, plodovi se peru jakim mlazom vode, vrši se beljenje (ako se prodaju u ljusci) i sušenje (smanjuje se vlažnost sa 30-45% vode na 8-12%) u sušnicama na temperaturi do 38ºC, ili mašinama sa ventilatorima; za potrebe šumarstva dovoljno ih je prostrti u slojeve debljine do 10 cm da se suše na suncu (ili dobro aerisanim prostorijama) uz svakodnevno pregrtanje (2-3 puta dnevno) u trajanju 3-4 nedelje.

Plodovi se mogu dobro čuvati u hladnjačama, na temperaturi 1-4ºC, uz vlažnost vazduha od oko 60%, i do 2 godine; prosušeni orasi se mogu čuvati do 6 meseci u sanducima (u slojevima ili pomešani sa peskom, tresetom ili slamom) u dobro provetrenim prostorijama na temperaturi izmeu 1-5ºC, ; preko zime se mogu čuvati na otvorenom, u rupama pomešanim sa peskom (vlažnost ploda u ovom slučaju ne sme da prelazi 35%).

Klijanje je podzemno, ali otežano zbog dormantnosti embriona (ali i nepropusne semenjače). Dormantnost se savladava prethodnom stratifikacijom, odnosno nakon kvašenja ploda u trajanju od 2-3 dana u svakodnevno promenjenoj vodi, pre prolećne setve orahe držati u vlažnom stratifikatu sa peskom, tresetom (peskovitom ilovačom) 60-120 dana na temperaturi od 5ºC. U 1 kg istog semena ima proseno 140 plodova.

Zasadi oraha se najčeše podižu kalemljenim sadnicama visokorodnih sorti kvalitetnih polodva. Za podizanje zasada treba kombinovati sorte koje se dobro oprašuju. U zasadima gde se kao osnovna proizvodnja planira proizvodnja drveta, a ploda kao sporednog proizvoda, zasadi se podižu sadnicama generativnog porekla,proizvdenim iz sortnog semena.Savremena proizvodnja podrazumeva primenu intenzivnih agrotehičkih i mera zaštite. U cilju povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha se kao međukultura sadi leska ili kajsija, koje mogu da se koriste tokom prvih 10-15 godina razvoja zasada. Ove kulture, zbog ranijeg plodonošenja u odnosu na orah,obezbeđuju povoljnije ekonomske rezultate do perioda dobrog uroda oraha. Pored navedenih, kao međukultura mogu da se koriste i druge vrste kao što su: breskva, višnja, malina, jagoda i druge.

Razmak sadnje oraha iznosi 11 m, u kom slučaju je potrebno 95 sadnica po hektaru. Preporučuje se sadnja oraha u temenima ravnostranog trougla stranice 11m ), pri čemu razmak redova iznosi 9,5 m. Sadnja među kulture se vrši u redu između stabala oraha na jednakom odstojanju od 3,67 m, a između dva reda oraha ubacuje se po jedan red , kada se dobija rastojanje od 4,76 m

Za podizanje zasada oraha potrebna su duboka plodna zemljišta na blagim padinama ili ravnim terenima. Izuzetno su pogodna aluvijalna zemljišta. Treba izbegavati uske doline i mrazišta koja su nepogodna za gajenje navedenih vrsta. Takođe treba izbegavati zabarena zemljišta koja orah ne podnosi.


Priprema zemljišta obuhvata krčenje drvenastih biljaka i ravnanje (nasipanje) mikrodepresija . Pre dubokog oranja zemljišta (50 cm) vrši se agro meliorativno đubrenje, kako bi se u zemljištu obezbedio optimalni sadržaj hranljivnih materija do nivoa sledeće zastupljenosti: 2,5-3,0% humusa, 250-300 ppm, lako pristupačnog K2O, 80-100 ppm mlako pristupanog forfora (P2O5), 6-8 ppm lako pristupačnog gvožđa (Fe), 5% ukupnog kalcijum-karbonata (CaCO3, ), 80-120 ppm ukupnog magnezijuma (MgO) i neophodne količine mikroelemenata.

Poorano zemljište se istanjira, a zatim se izvrši obeležavanje redova i mesta za kopanje jama. Na dobro pripremljenom zemljištu ne treba kopati velike jame, već samo tolike da može dobro da se rasporedi korenov sistem i da sadnica bude zasađena do dubine na kojoj je bila u rasadniku.

Zemljište u zasadima oraha može da se održava na više načina, kao što je: obrada zemljišta tanjiranjem, plitkim oranjem, rotofreziranjem (jalovi ugar), uništavanjem korova herbicidima, garenjem podkultura i dr. Najčešće se u mladim zasadima između redova vrši redovna obrada zemljišta, a oko biljaka se korov suzbija herbicidima ili okopavanjem.



Ženski cvetovi oraha se formiraju samo na vrhovima letorasta, čiji broj može znatno da se poveća pravilnim orezivanjem, a na taj način se povećava i urod plodova. Prvih godina se orezivanjem formira krošnja. Sve sadnice se prekraćuju u proleće (mart), bez obzira da li su posađene u jesen ili proleće.
Prvim orezivanjem se određuje visina debla, a što ima značaja u njegovom korišćenju za proizvodnju furnira , višlje deblo ima znatno veću vrednost. Pored toga, višlje deblo je poželjno i zbog upotrebe mehanizacije u obradi zemljišta i mašinskom branju plodova. Previsoko deblo, pak, nepovoljno utiče na početak i obilnost plodonošenja.

Sva uložena sredstva u osnivanje zasada oraha sa među kulturom se pokrivaju u šestoj godini od osnivanja, odnosno godinu dana ranije u odnosu na zasad bez međukulture. Prosečni godišnji prihod je do 15-te godine značajno veći u odnosu na zasad bez među kulture. U 15-oj godini prihodi se izjednačuju, jer u to vreme prestaje korišćenje među kulture usled sklapanja krošnji oraha.

Osnivanje zasada oraha iziskuje relativno visoka početna ulaganja u osnivanje i negu zasada, ali se ostvaruju i visoki prihodi nakon 6 godina u zasadima sa među kulturom i 9 godina u zasadima bez među kulture.

U slučajevima kada uslovi staništa dozvoljavaju, treba obavezno osnivati zasade oraha sa među kulturom, što obezbeđuje znatno povoljnije finansijske rezultate. Osnivanje i gajenje domaćeg oraha je od izuzetnog značaja iz razloga što se istovremeno obezbeđuje proizvodnja hrane i visoko kvalitetnog i vrednog drveta.