Biranje sorti predstavlja mnogo više od same činjenice da li vam se sviđa naziv ili ne. Postoje sorte voća za razna godišnja doba, klimatske uslove, ukuse. Takođe, poznate su i sorte koje su otporne na neke vrste štetočina i bolesti. Kad birate, i sledeće savete treba da imate u vidu.


- Sezona berbe i korišćenja.
Ako imate dovoljno prostora, možete da produžite sezonu berbe sadnjom sorti čije se vreme sazrevanja sukcesivno nadovezuje ili voća koje je pogodno za skladištenje. Postoje sorte jabuka i krušaka koje ne sazrevaju u potpunosti sve dok plodovi ne provedu izvesno vreme uskladišteni.


- Otpornost na bolesti i štetočine.
Ako imate konkretan uočen problem, kao što je garež jabuke, treba da nabavite sortu koja je otporna ili manje osetljiva.


- Pogodnost za lokalne klimatske uslove.
Sorte koje dobro uspevaju u toplim predelima daju slab rod kad se zasade u bašti s'kraćom, hladnijom sezonom rasta i obratno. Neke starije sorte jače su vezane za lokalitet; isplati se da ih potražite jer su u načelu otpornije i pouzdanije.


- Ukus.
Nemaju sve sorte voća lep ukus, a lični ukusi su različiti. Ako možete, probajte voće pre nego što kupite sadnice.


- Uslovi za oprašivanje.
Za detaljnije informacije pogledajte donji tekst kao i tekstove o pojedinačnim vrstama voća.



Oprašivanje

Voće ne može da formira plodove dok se cvetovi ne opraše. Mnoge vrste, uključujući većinu mekog voća, oplođuju se same: nije im potreban polen s drugih biljaka da bi oplodile cvetove. Samooplođuje se većina sorti šljive i neke sorte trešnje; mnoge sorte jabuke delimično se samooplođuju, ali im je korisnije ako se ukrštaju s drugim sortama.

Neke sorte ne mogu da formiraju plodove samostalno i potrebno je da se zasade na dometu pčelinjeg leta od drugih sorti, koje su kompatibilne i cvetaju u isto vreme. Ako nemate dovoljno prostora, susedno dvorište je obično dovoljno blizu. Neke sorte jabuka su triploidne. To je izraz koji se odnosi na njihovu genetsku strukturu i znači da su cvetovi muški i sterilni, odnosno da proizvode vrlo malo ili nimalo polena. Da bi takve sorte imale dobar rod, obično su im potrebne dve različite sorte za oprašivanje.

Trešnje su naročito komplikovane, jer,osim nekoliko samooplodnih sorti kao što je „stela”, svima su potrebni oprašivači, a po pravilu su izuzetno probirljive u pogledu izbora polena. Postoji nekoliko osnova potpune inkompatibilnosti i iz takvih spojeva ne mogu da nastanu plodovi. Pošto se voće koje raste na drveću razlikuje po vremenu cvetanja i količini polena koje proizvodi, pažljiv izbor sorti je od presudnog značaja. U katalozima preko kojih se prodaju voćke naći ćete predloge o odgovarajućim oprašivačima za sorte kojima su potrebni.


Korenske podloge

Većina voća koje raste na voćnim stablima ne gaji se na sopstvenom korenju. Umesto toga, ono se kalemi u rasadnicima na korenje drveća koje je kompatibilno,obično iste vrste. Međutim, kajsija se kalemi na šljivu, a kruška na dunju. Korenske podloge omogućavaju razmnožavanje sorti koje se ne ukorenjuju iz reznica i pomažu da se odredi veličina drveta. Na primer,zavisno od korenske podloge, ista sorta jabuke može da naraste 2,4 ili 9 m.


Voćke sa sopstvenim korenom

Smokve se uvek gaje samo na sopstvenom korenu, a sve druge vrste drvenastog voća mogu da rastu na sopstvenom korenju, ali i drugačije. Potrebno im je pažljivo održavanje, jer korenje može da bude veoma bujno, što za posledicu ima rast drveća do visine i preko 10 m, kom treba 5 do 8 godina da počne da rađa.

Ako se bujnost korena kontroliše, poboljšava se zdravlje, produžava život stabla i smanjuje potreba za pedantnim suzbijanjem korova, pošto, kad se primi, voćka snažno raste, uprkos konkurenciji. Otvara se još prostora za eksperimentisanje i inovacije s drvećem gajenim na sopstvenom korenju. Voćnjaci s takvim stablima pružaju mogućnost za maštovito sađenje cveća ispod voćaka, jer takmičenje za vodu i hranljive sastojke kontroliše prirodnu bujnost voća.