Badem predstavlja cenjeno, vrlo kalorično i hranjivo voće, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Plodovi sadrže kvalitetne masnoće, belančevine, ugljene hidrate, mineralne i aromatske materije, vitamine.

Osim velike upotrebe u domaćem kulinarstvu, značajna je njegova uloga i u prehrambenoj, farmaceutskoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji. Badem je najstarija kultura koja se počela uzgajati na našem području. Danas se badem najviše uzgaja u Italiji, Španiji, Grčkoj, Maroku, u Kaliforniji i dr. U zemlja­ma s oštrijom klimom nego što je sredozemna, kao i u suptropskom području, uzgoj badema je ograničen. Procenjuje se da je u svetu pod bademom oko 1.100 000 ha, od toga je polovina u sredozemlju.



Agroekološki uslovi za uzgoj badema

Badem je heliofitna voćka i da bi postigao dobar kvalitet zahteva mnogo svetla i topline u vreme dozrevanja plodova. Cveta već u februaru i njegovi nežni, osetljivi cvetovi propadaju zbog mrazeva i jakih severnih ve­trova. Stoga je potrebno menjati sortiment s kasnocvetajućim sortama kako bi se izbeglo nepovoljno delovanje vremenskih prili­ka. Oštećenja od niskih tem­peratura nastaju u nekih sorata badema tek pri -27 °C. Cvetovi neposredno pre otvaranja mogu izdržati temperaturu do -3,5 °C, a u nekih sorti i do -4 °C.

Otvoreni cvetovi i mladi zametnuti plodovi stradaju na temperaturi od -1 do -2 °C. Badem vrlo dobro podnosi visoke temperature, pa izdrži bez oštećenja i do 50 °C.


Za badem je vrlo važno da ima dovoljne količine padavina u vreme intenzivnog rasta vegetativnih i generativnih organa (mladica i plodova). Kod nas se badem ne navodnjava, osim ako se žele osigurati visoki i stabilniji prinosi. Na taj se način prinosi mogu povećati i za 40 %. U vreme dozrevanja nema potrebe za navodnjavanjem jer plod badema otpušta vodu. Od svih voćnih vrsta badem najbolje podnosi sušu, pa ga stoga nazivaju »kralj sušnih područja« ili "Rey del secano".


Bademu odgovaraju du­boko drenirana peskovito-ilovasta ili ilovasta tla, koja su bogata humusom, mineralnim hranivima i imaju neutralnu, slabo kiselu ili slabo neutralnu reakciju. Tla trebaju biti dovoljno rastresita jer badem ima vrlo razvijen koren, koji prodi­re i do 4 m dubine.



Izbor položaja za podizanje zasada badema



Uzgaja se na različitim nadmorskim visi­nama. U srednjoj Aziji, na Kavkazu i do 1200 m. U području Sredozemlja uzgaja se do 600 m nadmor­ske visine. Iznad 1 000 m nadmorske visine u našim uslovima zbog povećane vlažnosti ne uspeva.


Priprema tla

Pre sadnje tlo treba pripremiti dubokim oranjem kao i za sve druge intenzivne kulture. Ravnomerno se rasipa mineralno đubrivo i tlo se ore na dubini od 40 cm. Za jesenju sadnju duboko oranje obavlja se tokom leta, a za prolećnu sadnju duboka obrada može se obavljati od leta do zime, ako je povoljna vlažnost tla.


Izbor podloga

Za uzgoj badema služe razne podloge: breskve , šljive. Kod nas se najviše primenjuju semenjaci gorkog badema, breskve i križanac badem x breskva (GF 677). Za teža tla preporučuje se podloga šljive, i to Marianna 2624 i si. Badem kao podloga dobro podnosi sušu, a otporan je i prema hlorozi (nedostatku gvožđa).

Uz badem, na plodnim tlima, kao podloga, u obzir dolazi semenjak vinogradarske breskve jer je bujan i otporan na sušu. Na toj podlozi badem rano rodi, ali zato ima kraći vek trajanja. Ta podloga nije prikladna za karbonatna tla i zbog osetljivosti na viruse.



Izbor uzgojnog oblika

U intenzivnom uzgoju badema primenjuje se više uzgojnih oblika, a prevladavaju pro­storni i špalirni. Preporučuje se uzgoj u obliku popravljene vaze s tri ili najviše četiri primarne skeletne grane koje međusobno zatvaraju ugao od 120° ili ređe 90°. Visina je debla oko 90 cm, a primarne skeletne grane međusobno su razmaknute na 10 - 15 cm i zatvaraju ugao od 45°.

Pri sadnji, jednogodišnje sadnice se prikrate na 120 cm visine, a skelet se oblikuje iznad 85 - 90 cm. Svi postrani izboji koji izbijaju ispod 85 cm odstra­njuju se. Na tim primar­nim skeletnim granama razviće se sekundarne skeletne grane, koje će trebati razvoditi. Razmak na koji će se razvoditi grane prve, druge i treće serije zavisi o bujnosti sorte u kombinaciji s podlogom. Na isti način razvo de se tercijarne skelet­ne grane (skeletne grane trećeg reda).


Vreme i tehnika sadnje

Sadnja se obavlja isključivo zdravim i prvoklasnim sadnicama. U Italiji i Francuskoj bademi se sade,ako se obavlja navodnjavanje, na razmak 6h5 m, a bez navodnjavanja na 6h4 m.

Prema iskustvima iz stra­ne i domaće prakse, valja upotrebiti razmak 6h4 m, što znači da za 1 ha treba 416 sadnica badema.


Održavanje zasada

Održavanje tla i đubrenje zasada badema vrlo su slični održavanju tla i đubrenju zasada breskve i nektarine, pogotovo jer su im podloge iste ili slične.


Berba

Kada plod badema sasvim sazri, ljuska puca i plodovi ispadaju. Plodovi ne dozrevaju ravnomerno. Najranije sazru plodovi na spoljnom delu krošnje. Berba u malim nasadima obavlja se ručno u mreže stavljene pod stabla, dok se u većim nasadima primenjuju tresači. Berba može početi kada ljuska počne pucati. Pre skladištenja bademi se očiste i osuše te sklone na suvo i prozračno mesto.


Ivo Krpina i saradnici



Većina ljudi ne unosi dovoljno vitamina E, koji štiti od upala i sprečava oštećenje ćelija. Porcija badema (oko 30 grama) pokriva dnevne potrebe organizma za ovim vitaminom, što se pozitivno odražava na srce.

Osim toga, badem sadrži biotin, vitamin koji blagotvorno deluje na kožu. Bademovo ulje neguje kožu, dajući joj glatkoću i sjaj. Badem je veoma bogat mononezasićenim mastima, sličnim onima koje se nalaze u maslinovom ulju. Brojna istraživanja su pokazala da konzumacija ovih masnoća snižava rizik od srčanih oboljenja, smanjuje “loš”, a popravlja “dobar” holesterol u krvi.

Osim toga, badem je veoma značajan izvor magnezijuma i kalijuma, dva minerala veoma bitna za regulaciju krvnog pritiska (opuštaju glatke mišiće) i za regulaciju srčanog rada. Četvrtina šolje badema sadrži 99 mg magnezijuma (četvrtinu dnevno potrebne doze), kao i 257 mg kalijuma. Ako dodamo ovome i sadržaj vitamina E, koji ima izrazito antioksidativno delovanje, može se sa pravom reći da je badem namirnica koja je zaista godi srcu - odlična je za prevenciju kardiovaskularnih oboljenja.

Istraživanja su pokazala da dodavanje badema uz obrok usporava podizanje nivoa šećera u krvi, smanjujući tako glikemijski indeks čitavog obroka, što badem čini dobrim izborom u ishrani koji pomaže u prevenciji dijabetesa.


Bademi su veoma dobar izvor mangana i bakra, dva oligoelementa koji su ključni kofaktori enzima po imenu superoksid-dismutaza. Ovaj enzim eliminiše slobodne radikale koji se proizvode unutar mitohondrije ćelije. Bogat je i riboflavinom (vitamin B2) koji podstiče proizvodnju energije unutar ćelija. Badem je izuzetno bogat belančevinama (u istoj jedinici mere sadrži gotovo dvaput više belančevina od jaja).