Familija:
Drvo brekinje je srednje bujno, visine 12-16 m, guste, jako razgranate krune, izduženo okruglastog oblika, pravog debla. Kora drveta je u mladosti sjajna. Sa starošću kora ispuca plitko, napravilno, uzdužno i popreko i poprima tamno smeđu boju.
Plod brekinje je tipična sinkarpna koštunica, najčešće kruškastog oblika smeđe boje.
U ishrani se koristi u svežem stanju u fazi gnjilosti i prerađenom u kompote ili pekmeze.
Cveta u maju i junu, istovremeno sa listanjem, a plodovi sazrevaju u septembru.
Ova vrsta je kod nas skoro pa zaboravljena. Takođe je vrlo retka u prirodi, a njena plemenitost leži u mnogo čemu. Jedna je od retkih vrsta koje pružaju jestive plodove (koji su pogodni i za ishranu divljih životinja), medonosnost cveta, lekovitost, izuzetnu dekorativnost, nešto brži rast od hrasta, pa i vrlo kvalitetno drvo, izuzetno cenjeno na zapadu Evrope.
Interesantno je da jeleni list brekinje smatraju za ultimativnu poslasticu.