U proleće cveta, leti pravi hladovinu, u vreme berbe daje obilje plodova - voće je pravo blago bašte.

Voće je deo naše ishrane još od davnih vremena. Ono nudi trenutno zadovoljenje potreba za hranljivim sastojcima, kao preteča brze hrane - jede se pravo s biljaka. Sve vrste voća imaju privlačne cvetove; neki od njih imaju i prijatan miris koji nagoveštava sočne plodove koji će uslediti. Voće je dovoljno raznorodno da i za najmanju baštu može da se nađe vrsta koja će joj odgovarati i koja se u njoj može gajiti - na primer, uza zid ili ogradu. U baštama s više prostora, međutim, krošnja jabuke ili kruške stvara šarenu hladovinu i ispunjava srednju visinu u pejzažnoj arhitekturi bašte. Konačno, svaka berba bogata je i lepa. Možda u nekim godinama bude malo voća, ali ga uglavnom bude dovoljno da podelite s prijateljima - i divljim životinjama.


Šta da gajite

Postoji mnogo vrsta voća koje je pogodno za gajenje u oblastima sa umerenom klimom. U njih se ubrajaju prizemne biljke kao što je jagoda, žbunasto bobičasto voće, takođe i drvenasto, kao što su jabuka, kruška, šljiva, smokva, trešnja, breskva, pa i lešnik.

Svako ima omiljeno voće. Međutim,važno je da znate koje voće može da uspeva u uslovima vaše bašte i za koje vrste imate dovoljno prostora. Kad razmotrite sve prednosti i mane vaše bašte, kao i lokalne klime, bićete u prilici da odlučite gde ćete i šta da gajite.

Moguće je da u bašti imate zidove ili ograde. Oni su možda okrenuti ka suncu tokom većeg dela dana, samo deo dana, ili su suncu okrenuti spoljašnjom stranom.Pretpostavimo da imate i veoma ograničen prostor u bašti. Za sve situacije postoje rešenja i mogućnosti.



Nekim vrstama voća prija gajenje uza zid, naročito u manje povoljnim uslovima,ali većini odgovara gajenje na otvorenom prostoru. Slobodan protok vazduha smanjuje mogućnost inficiranja bolestima.

Većina vrsta voća privlačna je za ptice,veverice i lisice, pa je potrebno da ga gajite u bašti ograđenoj mrežom, ili da svaku voćku ogradite pojedinačno. To se odnosi na sve vrste mekog voća - jagodastog i bobičastog.


Borba sa vremenskim nepogodama

Iako se većina voća ubraja u otporne vrste, gotovo nijedna vrsta dok je u cvetu ili u vreme formiranja plodova ne može da podnese mraz. Od presudnog značaja je da ne sadite na mestima gde se mraz zadržava i da izbegnete ovu nepogodu podizanjem ograda i uspostavljanjem zasada koji zadržavaju mraz i sprečavaju njegovo širenje.

Budući da je hladan, mraz prodire nadole, do zemljišta. Drvenasto i žbunasto voće tu može da se sadi jer zbog visine izmiče opasnosti od oštećenja. Ne treba zaboraviti da je nekim sortama, na primer, jagodi, potreban period mraza tokom zime da bi podstakao cvetanje narednog proleća.

Vetar, sasvim očigledno, oštećuje grane. Manje nam je primetno dejstvo koje ima na insekte-oprašivače jer oni ne mogu da obave svoj posao po jakom vetru, što za posledicu ima manji rod. Neke bašte su prirodno zaklonjene od vetra, a ako vaša nije, razmislite o podizanju zaklona.

Bez sumnje, najveći doprinos uspešnoj berbi daje sunce. Sunčeva svetlost je izvor energije koja je potrebna da bi biljke rasle, drveće sazrevalo, a plodovi bili intenzivnijih boja i ukusniji. Ako u vašoj bašti nema dovoljno sunca, bićete znatno uskraćeni u vezi s brojem vrsta koje uspešno možete da gajite.



Na izbor voća utiče i geografski položaj bašte. Što ste dalje od ekvatora, to je u vašem kraju leto kraće, i jednostavno može da bude nedovoljno dugo da bi neke vrste voća sazrele. Ako živite u hladnom predelu s kratkom vegetacionom sezonom, mala je verovatnoća da ćete, na primer imati zrelo desertno grožđe bez staklenika. U druge vrste voća koje se često gaje u zatvorenom prostoru ubrajaju se smokva, breskva i kajsija.

U toplim krajevima ovo voće daje obilan rod bez držanja u zatvorenom prostoru; s druge strane, u tim predelima sorte jabuka iz hladnijih krajeva bore se s vrućinom.

Još jedan važan faktor za izbor vrsta voća koje ćete gajiti je nadmorska visina. U višim predelima sezona rasta je kraća i jednostavno nema dovoljno toplote tokom dana da bi neke vrste sazrele. Na visinama iznad 120 m, mogućnosti su ograničene: dženarika, rane sorte jabuka i jabuke za kuvanje, ribizla, jagoda i bobičasto voće čine glavninu izbora.



Koliko prostora ?

Ako vam je bašta mala, treba da prilagodite voćke prostoru koji vam je na raspolaganju. Mnoge vrste mekog voća vrlo su privlačne za ptice i biće im potrebna zaštitna mreža. To je lakše izvesti ako biljke rasporedite tako da su zajedno. Možda ćete odlučiti da je bolje da gajite makar i samo dve maline sa svake strane pojedinačnog koca, nego nijednu.

Čak i u najmanjoj bašti, međutim, možete da gajite obilje jagoda duž ruba leje ili staze, ili u saksijama. I mnoge vrste plodova koje rastu na drveću mogu da budu uspešne u saksijama . Samo jedno drvo može da, kad sazri, pruži obilan rod voća, ali je nekim sortama potrebno drugo drvo u blizini zbog oprašivanja i formiranja plodova. Na primer,usamljeno drvo kruške sorte „komis” ili „slap” u vašoj bašti, verovatno neće dati plodove - osim ako vaš sused nema sortu s kojom može da se oprašuje.

Međutim, ne zaboravite da, zahvaljujući razvoju korenskih podloga za mnoge patuljaste sorte drveća, kao i mogućnosti da se ono gaji uz naslone nije neophodno da samo dva ili tri stabla dominiraju baštom. Ako posebno volite jabuke, želite da zasadite nekoliko sorti ali imate ograničen prostor, možete da koristite zid ili ogradu za gajenje kordona kojima treba samo 75 cm razmaka između stabala.



Dali će voće rasti na vašem zemljištu ?

Srećom, većina vrsta zemljišta savršeno je pogodna za gajenje voća. Međutim, plitka zemljišta i ona s visokom pH vrednošću stvaraju probleme koje nije lako rešiti, zato što je gorni sloj suviše plitak za dobro ukorenjivanje ili je previše bazan. Neke vrste mogu da se gaje i u takvim uslovima,ali će, na primer, maline imati muku s njima.

Borovnici i brusnici treba veoma kiselo zemljište (pH 5,5 ili manje), a većini drugih vrsta voća prija blago kiselo zemljište. Međutim, većina podnosi i bazno zemljište.

Izuzetak je malina, kod koje se javlja nedostatak gvožđa ako zemljište ima pH vrednost iznad 6,5. Mlado lišće na novim izdancima počinje da žuti, a potencijalni životni vek biljke smanjuje se s 12-14 na svega 8 godina. Ipak, u tom periodu ćete moći da berete plodove, te tako nije sve izgubljeno.

Veoma je teško da povećate kiselost baznog zemljišta, ali velika kiselost zemljišta može da se smanji dodavanjem mlevenog ili dolomitskog krečnjaka.

Kiselost zemljišta nije jedini važan faktor. Važna je i njegova struktura. U zemljištu koje je rastresito, korenje može da se širi slobodno i duboko i da dobro iskoristi postojeće hranljive sastojke. Verovatno nije nikakvo iznenađenje da voću više odgovara duboka, bogata ilovača, koja je dobro ocedita, ali i dobro zadržava vlagu.

Možda u bašti nemate takve uslove, ali možete da učinite mnogo toga da popravite strukturu zemljišta, učinite zbijeno zemljište rastresitijim i povećate kapacitet zadržavanja vode lakih zemljišta . Ako imate izrazito siromašno zemljište, počnite da ga obogaćujete godinu dana pre sadnje voća.



Drenaža , odvodnjavanje

Voće se velikim delom sastoji od vode, zato je odgovarajuće navodnjavanje od presudnog značaja. S druge strane, u veoma vlažnim predelima glavna briga baštovana je drenaža ili odvodnjavanje . Ako je ono loše, korenje truli, a patogene gljivice napadaju biljku. Najteže posledice vide se kod malina, gde trulež korena brzo napreduje kroz prevlaženo zemljište, uništavajući jednu stabljiku za drugom.



Priprema zemljišta

Voće je dugoročna investicija. Za drveće može da se očekuje i do 50 godina rađanja, zavisno od korenske podloge koja je zasađena . Svako bi pomislio da održavanje takve biljke zahteva redovnu primenu organskih đubriva, stajnjaka i komposta. Međutim, to nije neophodno. S druge strane, dobar početak za voće je od presudnog značaja.

Posle sađenja teško mogu da se poprave uslovi, a pre sađenja ima dovoljno mogućnosti da se poboljša struktura i poveća plodnost zemljišta, da bi se drveću, žbunju i stabljikama dala početna prednost. Biljka koja se dobro primila ima širok korenov sistem koji je delotvorno snabdeva hranljivim sastojcima, za razliku od slabih biljaka.



Dodatno đubrenje - prihranjivanje

Prskanje razređenim ekstraktom morske trave izuzetno je korisno za voće, naročito u proleće i početkom leta. Ako se redovno prskaju, voćna stabla i žbunje efikasnije crpe hranljive sastojke, dobijaju ceo spektar mikro elemenata i pojačavaju otpornost prema mrazu.



Potrebe za zalivanjem

Ako imate malo voćnih stabala i žbunova, moći ćete da ih zalivate kantom ili crevom. Ukoliko to nije praktično, najbolje rešenje je da instalirate trajne linije navodnjavanja pomoću creva za natapanje. Prekrivač zemljišta od slame ili drugih organskih materija rasprostrt krajem proleća pomoći će u očuvanju vode. Velikim, razvijenim stablima nije potrebno zalivanje.



Prekrivači zemljišta

Sa izuzetkom jagode i nekih drugih vrsta, po pravilu nećete morati da dodajete kompost ili đubrivo češće od jednom u 2 ili 3 godine. Korišćenje organskih prekrivača zemljišta važan je dodatak tom delu posla.Najčešći materijali koji se koriste za prekrivanje voća su slama i seno, mada je odlično i delimično kompostirano seckano granje od orezivanja, kao i drvene strugotine, ako ih ima u dovoljnoj količini.
Možete da koristite sopstvene strugotine ili da ih kupite kao gotov, pakovan proizvod.

Prekrivače zemljišta treba da nanosite u debelom sloju, na vlažno zemljište, krajem proleća, kad se već zagrejalo. Slamu i seno nanosite u sloju debljine 10 cm, a seckano granje u sloju debljine 5 cm, ostavljajući slobodan prostor od oko 15 cm u prečniku oko stabla i osnove biljaka, da bi ste odvratili voluharice i miševe da grizu koru. Prekrivači ne samo da suzbijaju korov i zadržavaju vlagu, nego sadrže i značajnu količinu hranljivih sastojaka.

Na primer, slama i seno tokom sezone oslobađaju u zemljište značajnu količinu kalijuma. Strugotine sadrže manje hranljivih sastojaka, ali povećavaju nivo organskih materija u zemljištu i popravljaju mu strukturu. Izbledeli prekrivači treba da se sklone zimi, da bi se omogućilo tamnijem zemljištu da početkom proleća upija toplotu tokom dana, a noću je otpušta do granja, štiteći osetljive pupoljke koji se pomaljaju. Takođe, sklanjanjem prekrivača očistićete zemlju od spora koje prenose bolesti, ali i štetočina koje su u njemu prezimile.



Zdravlje biljaka

Najbolji pristup održavanju zdravog voća jeste da budete na oprezu i redovno proveravate kako biljke napreduju. Na taj način, pravovremeno ćete uočiti znake eventualnih problema, koje ćete moći da rešavate pre nego što postanu ozbiljni. Delove biljaka koji su u početnoj fazi infekcije bolestima otkidajte ili orezujte, a kolonije štetočina možete da uklonite gnječenjem palcem.



Korov - tolerisati ga ili ne ?

Suzbijanje korova jednako je važno za voće koliko i za povrće, osim u slučajevima kad voćna stabla rastu na jakom korenju. Ako prihvatimo da su mnoge vrste korova, u stvari, poljsko cveće, odmah možemo da mu damo sasvim drugačiji status.

Mnoge vrste korova privlače korisne insekte i zauzimaju važno mesto u voćnjacima. Međutim, ako je korov blizu žbunastom i niskorastućem voću, kao što su jagoda i alpska malina, manje je koristan, jer se takmiči s biljkama za svetlost, vodu i hranljive sastojke. Ako postane izuzetno bujan, smanjuje protok vazduha i povećava verovatnoću javljanja gljivičnih oboljenja.

Okopavanje motikom i ručno plevljenje i dalje su najdelotvorniji načini uklanjanja korova na otvorenom prostoru. On često raste u naletu, pre stavljanja prekrivača zemljišta u proleće. Kad se prekrivač rasprostre, obično naj delotvornije obuzda rast korova. Međutim, neke višegodišnje vrste probijaju se kroz prekrivač; njih ćete morati da uklanjate ručno.

Pošto višegodišnje korove nije lako ukloniti oko voća, isplati se da pre sadnje što temeljnije raskrčite zemljište .Većini njih sasvim je dovoljno da baštu ne prskate pesticidima, ali u nekim slučajevima biće mnogo bolje ako im obezbedite stanište i biljke kojima se hrane .